piše: Dorijan Dobrić Svaki pojedinac mora biti osiguran od povrede prava na slobodu govora i nikome ne sme da se ograniči pravo na izraz, ma kakvog tipa on bio. Libertarijanci su, kao i ostali pripadnici tradicije slobode, u načelu, protiv cenzure interneta, umetnosti, kao i verbalne i neverbalne komunikacije. Moguće je konzumirati pornografiju, slušati podkaste…
piše: Dorijan Dobrić Od svih fundamentalnih sposobnosti čoveka, pravilno izvođenje zaključaka se najteže stiče. Ljudi pri odrastanju nauče da vezuju pertle, peru ruke, rukuju escajgom. Ubrzo potom nauče da voze kola i izgovaraju gramatički koherentne rečenice. Postoje pojedinci koji čitav život prožive ne savladavši sposobnost zaključivanja, da nikada ni ne pomisle na mogućnost da je…
piše: Teodora Rebić Umetnost, a ponajviše poezija, apstraktna je i mistična. Čitaoci, pa i stručnjaci često ne znaju šta je pesnik hteo da kaže. Zavisno od pravca kome pripada, pesma može imati razne uloge i svrhe. Ali, šta je poenta pesme koju ne možemo da razumemo? Simbolizam, pravac u umetnosti, posebno značajan za poeziju, nastaje…
piše: Marko Vesić Iskoristiću priliku da vas odmah zateknem pitanjem! In medias res – Zašto je Lana del Rej planetarno poznata pevačica? Ukoliko ste ekonomista, verovatno ćete mi reći da je osnovni i glavni razlog tome činjenica da dolazi iz bogate porodice (ruku na srce, to jeste istina, budući da je njen otac multimilioner!). Ipak,…
piše: Mladen Ilić Kada se govori o identifikaciji u kontekstu filma, najčešće se misli na identifikaciju sa likovima ili situacijama na filmu. Najčešće ćemo pričati prijateljima o tome kako smo se potpuno poistovetili sa nekim likom na filmu, kako smo osetili ono što on oseća, kako smo se poistovetili sa likom preko situacije u kojoj…
Ako samo prelistate ovomesečno izdanje našeg časopisa, mnoštvo ilustracija i slika mališana otkriće vam da je tema čitavog broja detinjstvo. Sigurni smo da je jedna od prvih asocijacija na detinjstvo svima nama Ljubivoje Ršumović, naš ovomesečni sagovornik, književnik koji se rado bavio televizijom i pozorištem. Od 1986. do 2002. godine bio je direktor pozorišta Boško…
piše: Teodora Rebić Šta se dešava u Africi? Pesak, vrućina, plemena, žirafe, slonovi… filozofija? O arapskoj kulturi, islamskim misliocima imamo prilike da čitamo i saznajemo. Istorija severenoafričke misli umrežena je sa evropskom. Znamo da je postojao viševekovni međusobni uticaj ovih kultura, filozofija i ideologija. Ali šta Evropljani znaju o podsaharskoj Africi? Manjak informacija, manjak znanja…
piše: Marko Vesić Verujem da ne postoji tema iz psihologije i neuronauke koja je više puta bila predmet mistifikacije i pseudonaučnog zlostavljanja do – inteligencije. Reč je, nesumnjivo, o fenomenu koji se i iz perspektive savremene nauke čini vrlo kontroverznim, te koji je neretko predmet vrlo opasnih i naučno neosnovanih napada od strane aktivista (čitajte:…
piše: Mladen Ilić Više puta je u ovoj rubrici pisano o manama filozofskog mišljenja, o nedovoljnosti razuma i blebetanju filozofa. Sada bih hteo da promenim ploču i izložim jedan od svojih omiljenih filozofskih sistema – pragmatizam. Konkretno, izložio bih način na koji se koncipira pojam istraživanja u toj teoriji. Začetak pragmatizma se nalazi u misli…
piše: Dorijan Dobrić „U sobi sede tri čoveka – sveštenik, kralj i bogataš. Između njih stoji plaćenik, čovek skromnog porekla i ne preterano velike pameti. Svaki od tri čoveka zahteva od plaćenika da ubije drugu dvojicu. Ko će preživeti, ko će umreti? ” Ova zagonetka je jedan od retkih primera gde je književnost nadmašila filozofiju…
piše: Teodora Rebić Chaosmos – chaos + cosmos. Haos, od grčkog –χάος. Mitološki, originalno – praznina, zjap, prostor između zemlje i neba; kasnije – nered. Kosmos, od grčkog, κόσμος. Mitološki, originalno – red; kasnije – poredak, svet, univerzum. Paradoksalno ili ne, ove dve suprotnosti u osnovi su funkcionisanja sveta. Može se reći da je ova…
piše: Marko Vesić Meditiraj, opusti se i nemoj da misliš ni na šta – prazna glava. Ako ne možeš, ništa, šta da radim. Čoveče, šta ti je?! Ma, nema veze, ionako ništa nema smisla… Razmišljati ni o čemu – da li je to uopšte moguće? Da li, naposletku, ništa nema smisla ili ništa nema smisla?…
piše: Mladen Ilić Misaoni eksperiment je jedna od najučestalijih tehnika ocenjivanja pozicija u savremenoj analitičkoj filozofiji. Najpoznatiji, poput problema trolejbusa (troley problem) i mozgova u boci su se tako prelili i na pop kulturu od filmova do mimova. U ovakvim eksperimentima obično se konstruiše pojednostavljena hipotetička situacija koja služi za bolje ocrtavanje pretpostavki neke teorije…
piše: Dorijan Dobrić Umetnosti je očajnički potrebna struktura. Moderna umetnost ranog 21. veka u cilju svog opstanka postaje interdisciplinarna do mere vlastite neprepoznatljivosti i potpunog brisanja konceptualnih ograničenja, ostavljajući posmatrača često sa jednim jedinim pitanjem: šta sam upravo sada pogledao? Svedimo na apsurd za trenutak modernu umetnost. Pretvarajmo se da ne postoje nikakva ograničenja u…
piše: Teodora Rebić ,,Na ovom svetu nema ničeg blažeg ni istančanijeg od vode. Ali, ona pobeđuje nepopustljivu tvrdoću i u tome joj ništa nije ravno. Slabo nadvladava snažno, tvrdoća popušta pred nežnim. To svako zna, pa ipak ne deluje u skladu sa tim.” Lao Ce Mnogi ljudi idu kroz život vođeni rigidnošću sopstvenog razuma. Oni…