piše: Teodora Rebić ilustruje: Tamara Bogovac Diogen iz Sinope, poznatiji kao Diogen iz bureta (404–323. pre nove ere), jedan je od filozofa o kojima postoji najveći broj zapisanih anegdota. To nije nimalo slučajno, imajući u vidu ideju koju je zagovarao i period u kojem je živeo. Naime, Diogen, poput Sokrata, iza sebe nije ostavio nijedan…
piše: Dorijan Dobrić Epikur, rođen na Samosu 342. ili 341. godine pre nove ere, pripada onim misliocima čiji filozofski projekat izuzetno insistira na praktičnom delu života. Već iz njegovih kriterijuma istine možemo videti koliko je fokus radikalno premešten na iskustvo. Dijalektika ima vrednost samo ukoliko služi fizici, a fizika samo ukoliko služi etici. Time se…
piše: Teodora Rebić Da li ste nekada uhvatili sebe kako zavidite nekome ko je manje inteligentan od vas? Da li ste pomislili – šta mi treba da mislim o svemu ovome, da me muče svi ovi kompleksni problemi, da rešavam sve nedaće ovog sveta, umesto da živim neki spokojan život na obodu grada i obavljam…
piše: Mladen Ilić U svakom pregledu pojma vremena ne može se izbeći famozni citat Svetog Avgustina: „Kada me pitate šta je vreme, ja znam. Ako me pitate da objasnim, ne znam”. To verovatno nije bez razloga, pogotovu danas kada je vreme postalo vrsta resursa koji se troši, sagledava ekonomski i menadžuje tako da se dođe…
piše: Teodora Rebić Postoje autori koje čitamo zbog jezika, zbog lepote izraza, oblika i ritma; i postoje oni koji nas primarno zaokupljaju mišlju – konceptom, pogledom na svet, metafizičkom tezom. Retki su oni koji ove dve sfere spajaju na način koji ih ne nivelira, već međusobno pojačava. Njegoš je upravo među tim retkima – figura…
piše: Dorijan Dobrić Koju obavezu pojedinac ima prema vlastitim integrisanim idejama? Da li je zaista moguće znati razliku između onoga što smo naučili i onoga što smo imali u duhu od samog početka? Da li je razgraničavanje dobra od zla upisano u ljudskoj svesti ili čovek mora da iskusi i jedno i drugo da bi…
piše: Marko Vesić Ne kaže se za džabe – ’glupa maso’ glupom pojedincu. Razmislite o tome. – Anonimni Pojedinac Najpoznatija misao o ljudskoj gluposti sigurno je ona Ajnštajnova o tome da dve stvari na svetu nemaju granicu: kosmos i ljudska glupost, premda za prvu, kako je kazao, nije sasvim siguran! Poetična izjava, priznaću, od velikog…
piše: Teodora Rebić Heraklita iz Efesa, starogrčkog filozofa iz predsokratovskog perioda, zvali su još i Heraklit Mračni. Neki istoričari filozofije smatraju da je nadimak dobio zbog svoje zatvorene i nedruželjubive prirode, dok drugi razloge pronalaze u hermetičnom i dvoznačnom izražavanju ovog filozofa. O njegovom specifičnom stilu pisanja svedoče sačuvani fragmenti. Oni su uglavnom o obliku…
piše: Mladen Ilić Sunce izlazi svaki dan (ma kako to filozofi objašnjavali), svakog jutra se budimo, ustajemo iz kreveta, obavljamo svoju rutinu, higijena, hrana, oblačenje, put do posla, rad, šetnja, odmor, hobi, rutina, sunce zalazi, spavanje. Ovakve ili slične sheme sačinjavaju nam skoro svaki dan. U svakom trenutku najverovatnije radimo nešto što smo radili juče…
piše: Teodora Rebić Kako zamišljate život i svet 500 godina pre nove ere? Kako su tada izgledali ljudi, njihovi razgovori, njihova razmišljanja i pitanja? Šta se podrazumevalo, šta se uzimalo kao zakon, zdravo za gotovo, a o čemu se najčešće polemisalo? Kakav li je bio njihov svet, a kakvo je bilo razumevanje istog? Odgovore na…
piše: Mladen Ilić U Odbrani Sokratovoj, govoreći sudu o onima koji ga tuže, Sokrat kaže: „Ti ljudi koji su takav glas raširili, to su oni opasni tužioci moji”. U engleskom prevodu na mestu sintagme takav glas stoji that rumor, ali i bez ulaženja u tehnikalije, i iz kasnijeg teksta vidi se da Sokrat misli na…
piše: Dorijan Dobrić Ako pod blagostanjem podrazumevamo apsolutno blaženstvo u pogledu društvenog i političkog života, gde su ljudi u rajskim uslovima, gde svako ima dovoljno hrane i pića u izobilju, gde ratovi ne postoje, svi sukobi se rešavaju mirnim putem; ako pod blagostanjem podrazumevamo mesto gde su svi srećni, onda je sasvim izvesno da takvo…
piše: Mladen Ilić Veliki deo istorije filozofije politike zauzima razmišljanje o adekvatnom uređenju društva i njegovih institucija. U tom kontekstu, jedan od centralnih pojmova je društveni ugovor, odnosno zamisao formiranja ili opravdanja političkog uređenja kroz saglasnost pojedinaca koji to društvo čine. Najpoznatiji teoretičari društvenog ugovora su moderni filozofi poput Hobsa, Loka i Rusoa. Svako od…
piše: Marko Vesić Demokratija je ubila Sokrata! Hm, kako vam se čini prethodna rečenica? Ukoliko je odgovor prilično strašno, možda vas naredna još više uplaši. Naime, Vinston Čerčil, britanski premijer u doba Drugog svetskog rata, govorio je da je demokratija najgori oblik vladavine – ukoliko se izuzmu svi drugi; a Ruso, svestan problematične prirode demokratije,…
piše: Teodora Rebić Svako ko je imao priliku da se susretne sa barem jednim Platonovim dijalogom, mogao je da primeti njegovu visoku književnoumetničku vrednost. Platonov stil pisanja odiše kreativnošću, poetičnošću i zvučnošću. Ipak, on o umetnosti nema lepo mišljenje. Preciznije, nešto kao Platonovo mišljenje o umetnosti i ne postoji. Kako je to moguće? Za pravo…