piše: Nevena Stajković fotografisali: Nevena Stajković i Filip Mićović Ovom prilikom bavimo se istorijom apotekarstva u Srbiji, preciznije u Vojvodini, čiji začeci, istina, datiraju u 18. vek, ali se u 19. veku ono dalje razvija i proširuje svoju ponudu, pa se u apotekama, pored lekova, sve češće izrađuju i različiti kozmetički preparati, puderi i mirisne…
piše: Nevena Stajković Junak naše priče nije od krvi i mesa, ali svakako ima dušu jer je najefikasnije sredstvo za pretvaranje ljudske energije u pokretljivost do sada osmišljeno. Pretpostavljate, reč je o biciklu. Danas se bicikl koristi za prevoz ljudi i robe, pogotovo u delovima sveta gde ima malo automobila; ali i za rekreaciju i…
piše: Nevena Stajković Olga Smederevac rođena je 1891. godine u Pančevu, u uglednoj trgovačkoj kući Aleksića. Završila je Srpsku višu devojačku školu, u kojoj je u to vreme predavala Isidora Sekulić. Bila je erudita i kosmopolita, te je putovala Evropom, svirala klavir i tečno govorila francuski, ruski, nemački i mađarski. Njeno delovanje u današnjem svetu…
piše: Nevena Stajković Da bismo se podrobnije bavili Vukovom borbom da narodni jezik postane književni, pa tako došli i do zvanične godine njegove pobede, moramo istaći da je na tom putu naš prvi filolog imao prethodnike. Naime, Dositej Obradović insistirao je na tome da se piše na jeziku koji će razumeti najprostiji seljani i pastiri,…
piše: Nevena Stajković Godina je 1896, jedan od prvih sineasta u istoriji kinematografije upravo snima scenu u ulici Madlen-Bastilja. U jednom trenutku, ručica kamere se zakočila, te je režiser prinuđen da nastavi da snima tek nakon što je kamera profunkcionisala. Kada je pogledao snimak, shvatio je da su se autobus i žene pretvorili u pogrebna…
piše: Sofija Stojanović Žak-Luj David 16. oktobra 1793. godine slušao je o ženi koja je sedela u taljigama svezanih ruku na leđima, podno svirepih kulisa na kojima se oblizivala giljotina, i sa hladnim, ravnodušnim pogledom uprtim ispred sebe u nemu, krvožednu svetinu očekivala da egzekutor završi sa njenim životom. Slavna slikareva neoklasicistička četkica navikla je…
piše: Jovana Lukić Da li su boje talasne dužine koje se prelamaju kroz prizmu pod različitim uglovima, stvarajući spektar koji poznajemo? Ili su boje živi entiteti? Ne talasi. Ne formule. Nego nešto što se čoveku dogodi. Gete u svojoj knjizi o teoriji boja (koja se, pazite sad, zove Teorija boja (Zur Farbenlehre)), objavljenoj 1810. godine,…
piše: Jovana Lukić Francuska. 13. vek. Jedan krevet. Četvoro ljudi. Uz ovakav početak očekivali biste akciju, ali, nažalost, ništa od toga. Umesto poprilično zanimljivih scena kao sa Bošove slike zemaljskih užitaka, priča je počela sasvim drugačije. U stanju totalnog očaja ili pak prevelikog stida, jedna žena sakrila je trojicu gostiju u sopstveni krevet. Krevet je…
piše: Aleksandra Vujić Paradajz, mocarela i bosiljak. Svega tri glavna sastojka i jedno od najpoznatijih jela na svetu je spremno. Reč je, naravno, o margeriti. Ova pica je skromni klasik, uvek aktuelan, a znate li priču o njenom nastanku? Iza jednostavnog recepta krije se priča stara više od jednog veka. Naime, davne 1889. godine kraljica…
piše: Aleksandra Vujić Stotinama godina, još od kasnog 15. veka, istraživači su pokušavali da otkriju prolaz kojim bi spojili Atlantski i Tihi okean. Ovaj put bi značajno skratio putovanja i olakšao trgovinu sa Azijom, odnosno pristup zlatu, srebru, začinima i svili, bez potrebe da se obilazi Afrika ili Južna Amerika. Tokom vekova mnoge ekspedicije su…
piše: Aleksandra Vujić U viktorijanskoj Engleskoj zdravstvena nega nije bila baš na zavidnom nivou. Medicinske sestre su često bile žene s društvene margine, neobrazovane i ne previše cenjene. U bolnicama se veoma često umiralo, bile su neugledne i zapuštene. Stvar se promenila kada je Florens Najtingejl (Florence Nightingale) stupila na scenu. U Firenci se 12.…
piše: Sofija Stojanović Divlji zapad je daleka i obećana zemlja. Priča o njoj postala je mit sa čijim arhetipovima i ritualima malo ko na ovoj planeti nije načisto. Skroman je broj u toj meri neobičnih i neuhvatljivih zabačenih univerzuma koji su nam istovremeno tako izuzetno bliski. Toliko da je, recimo, jedan Nemac, Karl Maj napisao…
piše: Sofija Stojanović Dvadeset godina pre početka Prvog svetskog rata, opominjući politički skandal, kao stvoren da inspiriše triler koji bi režirao Kosta Gavras (da se odigrao u drugoj polovini 20. veka), izbio je kao rezultat složenosti i dugoročne nestabilnosti javnog života u Trećoj francuskoj republici. Ko je zapravo bio oficir Alfred Drajfus po kom je…
piše: Nevena Stajković Dugi 19. vek u Francuskoj obeležen je revolucijama i dinastičkom borbom za vlast. Prvo carstvo uspostavio je Napoleon I Bonaparta, proglasivši se carem 1804. godine. Njegova vladavina trajala je deset godina jer 1814. biva svrgnut i prognan na ostrvo Elbu. Sredinom 1815. Napoleon se vraća i vlada Francuskom novih sto dana, nakon…
piše: Igor Belopavlović O prvom političkom ubistvu u modernoj Srbiji smo svi učili još u osnovnoj školi, a da to i nismo znali. Ipak, u kolektivnoj svesti nije ostala činjenica kako su zemni ostaci Đorđe Petrovića, poznatijeg kao Karađorđe, korišćeni i premeštani više puta, uglavnom u političke svrhe, kako od strane njegovih potomaka, tako i…