piše: Ivana Pavićević Jedan sto i tri stolice – je li to pozorište? Tri šoljice za kafu, tabakera i tri čaše vode? To? Jedan šešir, jedna kravata, jedne crvene čarape? Ne. Muzike nema. Nema ni koreografije. Ali ako na scenu izvedete tri glumca, pa makar i bez svih ovih pomagala, dobili ste predstavu. Jedina osoba…
piše: Ivana Pavićević Da je „pozorište istina a stvaran svet fikcija” može potvrditi i najnagrađivanija predstava na festivalima protekle godine Kus petlić u režiji Milana Neškovića i produkciji Narodnog pozorišta Subotica. Dok je većina modernog društva odabrala da ćuti kada treba govoriti, da skriva ili potiskuje emocije kada treba voleti, i da životari obogaćujući svoje…
piše: Ivana Pavićević „Najprijatnije sam se osećao u haosu i fragmentima. […] Mi živimo tako što pokušavamo da nađemo smisao u beskonačnom vrtlogu fragmenata. U suštini, pokušavamo da iščupamo male istine i aksiome poput korova iz neke vrste bezumnog haosa koji je stvarni univerzum. […] Mislim da su to sve fragmenti koji lete okolo u…
piše: Ivana Pavićević Jedan od možda najintrigantnijih filmova prošle godine svakako je Trougao tuge, koji je sam naziv preuzeo od kozmetičkog izraza za bore između obrva. Trougao tuge takođe predstavlja zemlju, u najširem mogućem smislu. To je divljina koja se zove privilegija, koju poseduju samo najbogatiji, pa time najmoćniji, i/ili najlepši, kako je lepota valuta…
piše: Ivana Pavićević Kao i pri rođenju i odrastanju deteta, i život jednog pozorišnog teksta potrebno je prepoznati i prihvatiti onakvim kakav jeste. Moderno doba zahteva i moderni teatar, ali kako je i u životu veoma često najbolje pustiti stvari da budu onakve kakve jesu, tako je u pozorištu neophodno nekim tekstovima prići na stari…
intervju vodila: Ivana Pavićević Tamara Pjević je balerina savremenog plesa rođena u Beogradu 1995. godine. Završila je osnovnu i srednju baletsku školu „Lujo Davičo”, a diplomirala je na Institutu za umetničku igru. Predaje na odseku za savremenu igru u baletskoj školi „Lujo Davičo”. Članica je Bitef Dance kompanije pri Bitef teatru. Sarađivala je sa Stanicom…
piše: Ivana Pavićević Ne ja je kratak dramski monolog koji je 1972. napisao Semjuel Beket. Naslov potiče od stalnog poricanja lika da su joj se desili događaji koje opisuje ili na koje aludira. Njena definišuća karakteristika je govor o sebi u trećem licu, što Beket opisuje kao njeno „žestoko odbijanje da se odrekne treće osobe i…
piše: Ivana Pavićević Film Ljudski glas Pedra Almodovara je slobodna adaptacija drame Žana Koktoa, prvi put izvedene 1930. godine, a osmišljene kao monolog osobe poludele od tuge. Samim tim što ga je pisao Kokto, sadržaj je u izvesnoj meri subverzivan, ali svakako nije najluđi od njegovih spisa. Ljudski glas se često opisuje kao poklon i kazna…
piše: Ivana Pavićević U pozorišnim krugovima srpskog teatra kruži jedna zanimljiva anegdota. Navodno je jedan od najvećih imena našeg glumišta svojoj kćerki, kada mu je rekla da i ona želi da se bavi glumom, rekao: „Jedini gori posao od glumca je biti glumica”. Ne zna se da li je priča istinita, ali je pouka tačna.…
piše: Ivana Pavićević Kada gledate film Vesa Andersona, vi definitivno to znate. U roku od nekoliko sekundi uočite simetrične kompozicije, horizontalne pokrete kamere, paneleblistavih boja, Sans Serif font, svod raznoraznog, nejasno melanholičnog humora i sve druge elemente koji razlikuju njegove komedije od svih ostalih. Francuska depeša, rediteljev dugo očekivani najnoviji eksperiment, jeste najandersonovskiji od svih…
piše: Ivana Pavićević Blaženo je neznanje. Ako uzmemo da ova premisa poseduje filozofski potencijal, sigurno je da je podložna debati. Ali ako pod rečju „neznanje” podrazumevamo reč „laž”, koliko nas će zapravo pre pristati na blažen život u laži nasuprot životu koji je istinit iako možda gorak. Sa druge strane, otkud nam uopšte ta ideja…
piše: Ivana Pavićević „Osoba živi dok god ima ko da je se seća.” Poslednja predstava koju je režirao prerano preminuli reditelj Igor Vuk Torbica još uvek se igra na repertoaru Narodnog pozorišta Pirot. To je utopijsko-distopijska predstava. Do pola predstave gledamo društvo kakvo bi trebalo da bude, od pola onakvo kakvo zapravo jeste. Tako da…
piše: Ivana Pavićević Trebalo bi se hraniti zdravo i trebalo bi vežbati – da bismo umrli zdravi. Trebalo bi završiti školu i valjalo bi sa dobrim rezultatom – da ne bismo našli posao u struci. Trebalo bi naći posao – koji nije u našoj struci. Trebalo bi se venčati. Trebalo bi ostati u braku –…
piše: Ivana Pavićević Predstave u režiji Borisa Lješevića Čitač i Upotreba čoveka, po rečima reditelja, čine jednu celinu, u kojoj pratimo dve žene koje su se obrele u Drugom svetskom ratu na dve različite strane. Dok u Čitaču gledamo život jedne nacistkinje, u Upotrebi čoveka je to život jedne Jevrejke. Vezuje ih Aušvic, te bi…
piše: Ivana Pavićević Koji su vaši talenti? Jeste li talentovani za ples na šipci ili pisanje haiku poezije, sviranje po zubima ili hodanje po žici? Sigurno je da svi imamo bar po jedan talenat. Ali da li ste se ikada zapitali: imam li ja talenat za život? Šta ako su naša saplitanja, loše procene, nesreće,…