piše: Lenka Vukotić Izvor slika: https://gramoty.ru/birchbark/ Po mom mišljenju, na listi Top deset stavki koje me najviše nerviraju, domaći zadatak bi se našao na alarmantno visokoj poziciji. Pogotovo u toku osnovne škole, kada je predstavljao neprestajući ciklus nestajanja i pojavljivanja Damoklovog mača nad glavama nevine dece uzrasta od 7 do 15 godina. Taman dođeš kući…
piše: Đorđe Petrović Najčešće nas u školi, kada se govori o praistoriji, nakon što se preleti preko paleolita, mezolita i neolita, o metalnim dobima uče preko velikih civilizacija Starog istoka, poput Mesopotamije i Egipta. Naravno, većina vremena usredsređena je na, kako je francuska škola Anala naziva, istoriju kratkog trajanja. To su uglavnom istorijski događaji, politička…
piše: Zorana Laketić Neolit (mlađe kameno doba) je period čiji začetak i ekspanziju prate promene toliko inovativne da nose naziv revolucija. Čitanjem teksta Od lovaca do obitavalaca – neolitska revolucija na primeru Lepenskog Vira, naučili smo da je nastanak i razvoj ovih promena bio dug i spor proces. Kako bi uopšte nastupila bilo kakva fizička…
piše: Đorđe Petrović Izvor: Wikimedia Commons Logično je započeti novu rubriku objašnjenjem imena koje smo odlučili da joj nadenemo. Uzevši u obzir da ćemo se u daljem periodu osvrtati na neke zabavne, intrigantne i nesvakidašnje – dakle, ljudske – priče koje nam pružaju saznanja iz naučne discipline kakva je arheologija, morali smo krenuti od davnih…
piše i fotografiše: MoonQueen Leto ispraćamo posetom najjužnijem grčkom ostrvu, prostoru na kojem je u pradavna vremena Zevs prerušen u belog bika na leđima preneo prelepu smrtnicu Evropu i sa njom žačeo prvu civilizaciju našeg kontinenta. Dakle, putujemo na Krit, kolevku minojske kulture, i Arheološki muzej u Heraklionu u kojem se čuva ono najlepše i…
piše: MoonQueen Ovog leta vodimo vas van uzavrelih gradova, na obalu Ohridskog jezera koja je dom neobičnom muzeju na vodi nazvanom Zaliv kostiju (makedonski – Zaliv na koskite). U pitanju je arheološki lokalitet otkriven 1977. godine, kada su ronioci na dnu jezera pronašli izuzetno veliki broj kostiju životinjskog porekla, po kojima je mesto i dobilo…
Naš martovski sagovornik je Milorad Ignjatović, arheolog Muzeja grada Beograda i dugo godina jedan od istraživača Vinče. Porazgovarali smo o drevnim Vinčancima i njihovim komarcima, lokalitetima pronađenim na teritoriji Beograda, praistorijskoj umetnosti i značaju arheološkog nasleđa. Vinčanska kultura i lokalitet Belo brdo u blizini Beograda su teme kojima se bavite već dugi niz godina. Šta…
Juče je u Galeriji Grafičkog kolektiva (Obilićev venac 22) otvorena izložba Herbarijum kurioziteta Aleksandra Palaveste, profesora na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, ali i vrsnog crtača i ilustratora nekolicine knjiga (za ilustraciju knjige O ognjopardu – ogled iz kriptozoologije 2004. godine dobio je nagradu Neven). Na izložbi su predstavljene beležnice, crteži i komentari nastajali…
Sredozemno more, oko 280. p.n.e. Trgovački brod plovi za Aleksandriju. Noć je. Oblačno je i bez meseca. Osim svetiljki na brodu i glasova putnika i članova posade, svud okolo je potpuna tišina i tama. Ako bi kojim slučajem brod sada potonuo, delovalo bi kao da nikada nije ni postojao. Ovakav scenario uopšte ne bi bio…
Viminacijum – antički grad na obali Dunava, u blizni Kostolca i termoelektrane TE-KO svedoči o izvanrednim vojnim kampanjama Rimskog carstva na početku nove ere. Na važnom strategijskom mestu na vojnom putu Via militaris, Viminacijum je osnovan kao vojni logor (castrum), za odbranu granica Rimskog carstva od neprijatelja, pre svega Huna i Dačana. Nakon izgradnje utvrđenog…