piše: Mladen Ilić Misaoni eksperiment je jedna od najučestalijih tehnika ocenjivanja pozicija u savremenoj analitičkoj filozofiji. Najpoznatiji, poput problema trolejbusa (troley problem) i mozgova u boci su se tako prelili i na pop kulturu od filmova do mimova. U ovakvim eksperimentima obično se konstruiše pojednostavljena hipotetička situacija koja služi za bolje ocrtavanje pretpostavki neke teorije…
piše: Dorijan Dobrić Umetnosti je očajnički potrebna struktura. Moderna umetnost ranog 21. veka u cilju svog opstanka postaje interdisciplinarna do mere vlastite neprepoznatljivosti i potpunog brisanja konceptualnih ograničenja, ostavljajući posmatrača često sa jednim jedinim pitanjem: šta sam upravo sada pogledao? Svedimo na apsurd za trenutak modernu umetnost. Pretvarajmo se da ne postoje nikakva ograničenja u…
piše: Teodora Rebić ,,Na ovom svetu nema ničeg blažeg ni istančanijeg od vode. Ali, ona pobeđuje nepopustljivu tvrdoću i u tome joj ništa nije ravno. Slabo nadvladava snažno, tvrdoća popušta pred nežnim. To svako zna, pa ipak ne deluje u skladu sa tim.” Lao Ce Mnogi ljudi idu kroz život vođeni rigidnošću sopstvenog razuma. Oni…
piše: Mladen Ilić When Emile became your husband, he became your master; it is the will of nature that you should obey him Žan-Žak Ruso Woman regardless of age is declared to be immature in civil maters; her husband is her natural curator… women cannot personally defend their rights and pursue civil affairs for themselves.…
piše: Marko Vesić Prema rečima Gia Debora (Guy Debord), poznatog francuskog filozofa marksističke orijentacije, spektakl predstavlja akumulaciju kapitala do tačke (njegove) vidljivosti, odnosno do trenutka kada postaje jasno da je cela ljudska i materijalistička konstrukcija nekog događaja podređena, u najširem smislu, logici kapitala – svi su tu kako bi, na neki način, profitirali; neko nešto…
piše: Dorijan Dobrić Ako prihvatimo definiciju da je razbijanje četvrtog zida postupak osvešćivanja učesnika u radnji činjenicom da se nalaze u datom delu i da bivaju posmatrani, obavezujemo se na određen skup implikacija koje zahtevaju svoje objašnjenje. Ubrzo potom, biće pokazano da ovaj postupak dolazi u više formi i ispitivanje njegovih mogućnosti može da ima…
piše: Teodora Rebić Svi žele slobodu. Slobodu izbora, govora, slobodu da rade šta žele i budu šta jesu. Niko ne voli da ga ograničavaju, sputavaju i preusmeravaju. Ljudi ne vole zabrane, ne vole okove. Ne vole da ih guše sistemi, drugi ljudi i pravila. Ne vole da im se nameću ideje, ideologije i rešenja. Ali,…
piše: Mladen Ilić Jedno od preovlađujućih filozofskih pitanja, možda čak i ono zbog kojeg filozofija postoji, jeste – šta je čovek? Ako ne centralno, onda jedno od najbitnijih u opusu svakog filozofa, ovo pitanje rešavano je iznova i iznova, na puno različitih načina, barem od početka beleženja ljudske misli. Odgovor možda nije očigledan, ali u…
piše: Dorijan Dobrić „Znaš, povlačim sve što sam rekla ranije vezano za to da izgledaš kao serijski ubica. Ne, ne, ne, ti nemaš dispoziciju za tako nešto. Ti si preveliki slabić da bi bio u stanju da ubiješ nekoga.” „Jedna od tendencija modernističkog filma jeste da bude autopoetički diskurs razvijan u smeru teorije filma ili…
piše: Marko Vesić Razgovor sa ljudima iz okruženja najčešće nije big deal sem za introvertne osobe koje su vrlo obazrive kada su u pitanju reči i osećanja. Sa druge strane, kada cilj naše konverzacije nije bazično sporazumevanje utemeljeno na opštepoznatom značenju reči, već argumentacija određenog stava, neretko može doći do iskliznuća u toj argumentaciji, odnosno…
piše: Teodora Rebić Zaokret ka telu Ples se dugo doživljavao kao pojava nedostojna naučnog proučavanja. Filozofi su svoju pažnju mahom usmeravali na intelektualnije i važnije teme. U tim kontekstima nije bilo mesta za nešto tako neozbiljno poput plesa, telesnosti i radosti. Najveću zaslugu za uvođenje plesa u akademski diskurs ima nemački filozof Fridrih Niče. Ples…
piše: Mladen Ilić Tuga, očaj, praznina, uključen televizor u pozadini, učestalo izlaženje i pozivanje prijatelja, šetnja kroz prirodu, slušanje muzike u šetnji. Sva ova osećanja, raspoloženja i ponašanja ulaze u svežanj fenomena koje povezujemo sa usamljenošću. Sa druge strane, samodovoljnost, mir, posvećenost, čitanje knjige kod kuće, neka vrsta blagostanja su fenomeni koje povezujemo sa samoćom…
piše: Marko Vesić Albera Kamija, poznatog pisca i nobelovca poreklom iz Alžira, čitalačka publika poznaje, pre svega, preko njegovog kratkog, ali intrigantnog i misaono prilično teškog romana Stranac. Međutim, Alber Kami je mnogo više od toga i svako ko ga uistinu poznaje, priznaje mu dve stvari – britak i direktan stil, ali pre svega iskrenost…
piše: Dorijan Dobrić Ajzenštajn tvrdi sledeće: „Gledalac je primoran da proputuje onim istim kreativnim putem kojim je umetnik proputovao stvarajući sliku. Gledalac ne samo da vidi predstavljene elemente dovršenog dela, već istovremeno proživljava dinamički proces pojave i stvaranja slike isto onako kako ga je proživeo autor […] svaki gledalac […] stvara sliku u skladu sa…
piše Marko Vesić Pod pretpostavkom da nismo istomišljenici, pitanje vakcinacije vanzemaljaca nikako ne bi trebalo smatrati trivijalnim, naprotiv. Koliko god da priželjkujemo da oni nama dođu u goste, moramo im, pre svega, obezbediti uslove za sigurnu egzistenciju. Zašto je to važno, pokušaćemo da objasnimo u sledećim redovima skidajući veo neznanja sa nekih opštih mesta i…