piše: Mladen Ilić Veliki deo istorije filozofije politike zauzima razmišljanje o adekvatnom uređenju društva i njegovih institucija. U tom kontekstu, jedan od centralnih pojmova je društveni ugovor, odnosno zamisao formiranja ili opravdanja političkog uređenja kroz saglasnost pojedinaca koji to društvo čine. Najpoznatiji teoretičari društvenog ugovora su moderni filozofi poput Hobsa, Loka i Rusoa. Svako od…
piše: Marko Vesić Demokratija je ubila Sokrata! Hm, kako vam se čini prethodna rečenica? Ukoliko je odgovor prilično strašno, možda vas naredna još više uplaši. Naime, Vinston Čerčil, britanski premijer u doba Drugog svetskog rata, govorio je da je demokratija najgori oblik vladavine – ukoliko se izuzmu svi drugi; a Ruso, svestan problematične prirode demokratije,…
piše: Teodora Rebić Svako ko je imao priliku da se susretne sa barem jednim Platonovim dijalogom, mogao je da primeti njegovu visoku književnoumetničku vrednost. Platonov stil pisanja odiše kreativnošću, poetičnošću i zvučnošću. Ipak, on o umetnosti nema lepo mišljenje. Preciznije, nešto kao Platonovo mišljenje o umetnosti i ne postoji. Kako je to moguće? Za pravo…
piše: Dorijan Dobrić Svaki pojedinac mora biti osiguran od povrede prava na slobodu govora i nikome ne sme da se ograniči pravo na izraz, ma kakvog tipa on bio. Libertarijanci su, kao i ostali pripadnici tradicije slobode, u načelu, protiv cenzure interneta, umetnosti, kao i verbalne i neverbalne komunikacije. Moguće je konzumirati pornografiju, slušati podkaste…
piše: Mladen Ilić U prethodnom tekstu o filmskoj identifikaciji bavili smo se pojmom primarne identifikacije. Taj pojam u teoriji filma podrazumeva gledaočevo identifikovanje sa samim aktom percepcije, sa „kamerom”. Pored toga, videli smo da je primarna identifikacija u određenom smislu bitnija od sekundarne identifikacije, odnosno identifikacije sa likovima. Da nema primarne identifikacije, prema Mezu i…
piše: Dorijan Dobrić Od svih fundamentalnih sposobnosti čoveka, pravilno izvođenje zaključaka se najteže stiče. Ljudi pri odrastanju nauče da vezuju pertle, peru ruke, rukuju escajgom. Ubrzo potom nauče da voze kola i izgovaraju gramatički koherentne rečenice. Postoje pojedinci koji čitav život prožive ne savladavši sposobnost zaključivanja, da nikada ni ne pomisle na mogućnost da je…
piše: Teodora Rebić Umetnost, a ponajviše poezija, apstraktna je i mistična. Čitaoci, pa i stručnjaci često ne znaju šta je pesnik hteo da kaže. Zavisno od pravca kome pripada, pesma može imati razne uloge i svrhe. Ali, šta je poenta pesme koju ne možemo da razumemo? Simbolizam, pravac u umetnosti, posebno značajan za poeziju, nastaje…
piše: Marko Vesić Iskoristiću priliku da vas odmah zateknem pitanjem! In medias res – Zašto je Lana del Rej planetarno poznata pevačica? Ukoliko ste ekonomista, verovatno ćete mi reći da je osnovni i glavni razlog tome činjenica da dolazi iz bogate porodice (ruku na srce, to jeste istina, budući da je njen otac multimilioner!). Ipak,…
piše: Mladen Ilić Kada se govori o identifikaciji u kontekstu filma, najčešće se misli na identifikaciju sa likovima ili situacijama na filmu. Najčešće ćemo pričati prijateljima o tome kako smo se potpuno poistovetili sa nekim likom na filmu, kako smo osetili ono što on oseća, kako smo se poistovetili sa likom preko situacije u kojoj…
piše: Dorijan Dobrić Sokrat je bio, između ostalog, kriv za to što je kvario omladinu. To sugeriše da su koncepti ispravnog i neispravnog obrazovanja potomstva od izuzetne važnosti kako za filozofiju tako i za politički život pojedinca. Sadržaj obrazovanja ima tendenciju da bude univerzalan, otvoren za bezvremenu primenu na buduće generacije koje obavezno moraju živeti…
piše: Teodora Rebić Šta se dešava u Africi? Pesak, vrućina, plemena, žirafe, slonovi… filozofija? O arapskoj kulturi, islamskim misliocima imamo prilike da čitamo i saznajemo. Istorija severenoafričke misli umrežena je sa evropskom. Znamo da je postojao viševekovni međusobni uticaj ovih kultura, filozofija i ideologija. Ali šta Evropljani znaju o podsaharskoj Africi? Manjak informacija, manjak znanja…
piše: Marko Vesić Verujem da ne postoji tema iz psihologije i neuronauke koja je više puta bila predmet mistifikacije i pseudonaučnog zlostavljanja do – inteligencije. Reč je, nesumnjivo, o fenomenu koji se i iz perspektive savremene nauke čini vrlo kontroverznim, te koji je neretko predmet vrlo opasnih i naučno neosnovanih napada od strane aktivista (čitajte:…
piše: Mladen Ilić Više puta je u ovoj rubrici pisano o manama filozofskog mišljenja, o nedovoljnosti razuma i blebetanju filozofa. Sada bih hteo da promenim ploču i izložim jedan od svojih omiljenih filozofskih sistema – pragmatizam. Konkretno, izložio bih način na koji se koncipira pojam istraživanja u toj teoriji. Začetak pragmatizma se nalazi u misli…
piše: Dorijan Dobrić „U sobi sede tri čoveka – sveštenik, kralj i bogataš. Između njih stoji plaćenik, čovek skromnog porekla i ne preterano velike pameti. Svaki od tri čoveka zahteva od plaćenika da ubije drugu dvojicu. Ko će preživeti, ko će umreti? ” Ova zagonetka je jedan od retkih primera gde je književnost nadmašila filozofiju…
piše: Teodora Rebić Chaosmos – chaos + cosmos. Haos, od grčkog –χάος. Mitološki, originalno – praznina, zjap, prostor između zemlje i neba; kasnije – nered. Kosmos, od grčkog, κόσμος. Mitološki, originalno – red; kasnije – poredak, svet, univerzum. Paradoksalno ili ne, ove dve suprotnosti u osnovi su funkcionisanja sveta. Može se reći da je ova…