piše: MoonQueen
U martu vas vodimo u Dom Jevrema Grujića i izložbu Velikanke srpske kulture koja aktuelizuje pitanje ženskog stvaralaštva u našoj sredini i podseća na pionirke umetnosti i nauke čiji je rad otvorio prostor budućim generacijama žena za učešće u kulturnom životu zemlje. Neke od njih, poput Desanke Maksimović, Isidore Sekulić ili Nadežde Petrović dobro su poznate, njihova dela ušla su u školsku lektiru ili se mogu naći u vidu reprodukcija na različitim upotrebnim predmetima. Ali, osim nekolicine najpoznatijih, koliko zapravo znamo o velikankama naše zemlje? Na primer, da li znate ko je bila prva žena arhitekta u Srbiji? (Napomena: ako ste redovno čitali KUŠ! onda verovatno znate jer smo već pisali o njoj.) Kako se zvala prva srpska kompozitorka, prva rediteljka, a kako prva lekarka? Verujem da će ljudi iz srodnih struka možda i znati odgovore na ova pitanja, ali da većina posetilaca izložbe ipak neće, isto kao što je meni ime Poleksije Todorović dobro poznato, ali nisam sigurna da li bi neko van kruga istoričara umetnosti znao o kome je reč.
Osamnaest odabranih intelektualki „pera, kista i duha”, kako je to lepo objasnila devojka čije sam stručno vođenje imala prilike da slušam, prikazano je kroz biografske podatke, dopunjene zanimljivostima ili manje poznatim podacima, zajedno sa fotografijama, portretima, pismima i drugim ličnim predmetima ovih žena. Na izložbi ćete videti, između ostalog, pismo Tomasa Mana koje je uputio svojoj koleginici Anici Savić Rebac, pisaći pribor Isidore Sekulić, od mastionice i olovaka do ćirilične pisaće mašine na kojoj su nastala neka od njenih najpoznatijih dela, zatim registar knjiga Desanke Maksimović i njen čuveni šešir, školske sveske Vidosave Kovačević i mnoge druge predmete koji nas vraćaju u duh vremena u kojem su ove umetnice stvarale i čija nas patina, ali ujedno i savremenost i neprolaznost plemenitih ideja intelektualnog pregnuća podsećaju na značaj njihovog rada i veličinu njihovog uspeha.
Jedan od meni najzanimljivijih izloženih predmeta je, naravno, slika – U kafani, Bete Vukanović kojom bi, čini mi se, mogla da se ilustruje glavna ideja ove izložbe. Beta, slikarka, profesorka, po rođenju Nemica, ali po srcu Srpkinja, uhvatila je na ovom platnu jedan slučajan, ali ključan momenat doba koje je donelo promenu statusa žena u javnom životu i delatnosti, čija je saučesnica i sama bila. Početkom 20. veka žene odlaze u kafane, ali, osim u kafane, odlaze i na univerzitete i akademije, što na prvi pogled deluje manje senzacionalno, dok je suštinski daleko progresivnije. Stoga je Betina slika žene u kafani dvojako „moderna” – ujedno, žene osvajaju prava i slobode kretanja u javnim prostorima, kao i pravo na uživanje i zabavu. Sa druge strane, iskustvo kafane imaju prilike da prenesu na platno i prezentuju kao svoj samostalni umetnički rad. Koliko god nam danas delovalo kao da to nije ništa posebno, u Srbiji, ali i u većem delu Evrope, pa i sveta, samo nekoliko godina ili decenija ranije to zaista nije bilo moguće.
Osim Betinih, na izložbi ćete videti i neke manje poznate slike Nadežde Petrović, Zore Petrović, Ljubice Cuce Sokić. Jedan deo izloženih slika čuva se u privatnim zbirkama, što znači da ih nije moguće često videti i da je ovo pravi trenutak da ih pogledate.
S obzirom na različite vokacije prikazanih velikanki, verujem da će svako pronaći nešto interesantno za sebe. Kako sam saznala, čest komentar posetilaca jeste da ima još žena koje nisu obuhvaćene izložbom, a kojih su se setili upravo podstaknuti pričom o ženskom stvaralaštvu, i to je svakako tačno, a pokazuje i koliko nam je malo potrebno da se zapitamo o prećutanim ili nedovoljno potenciranim delovima istorije i kulture koji čekaju nove istraživače da ih aktuelizuju i prikažu javnosti. Ulicama koje nose imena ovih žena možda svakodnevno prolazimo, no meni se čini da suštinski o njima znamo ništa, malo ili u najboljem slučaju nedovoljno. Ova izložba će nas naterati da se zapitamo ko su bile sve te pametne, moderne i napredne žene, zašto danas znamo njihova dela, a ne uvek i imena, ali i kako to možemo da promenimo.
Izložba će biti otvorena do 27. marta, pa ne propustite da je posetite i upoznate se sa životima i delima naših slavnih intelektualki. Predlažem vam i da posetu isplanirate u nekom od termina stručnih vođenja za koja su zadužene moje elokventne i šarmantne koleginice i nakon toga podelite svoje utiske o izložbi sa nama.
mart, 2022.
