Dobre brlje

piše: MoonQueen

U martu vas upoznajemo sa brendom Dobre brlje iza čijeg imena stoji autorka Marija Kosić, po formalnom obrazovanju doktorka medicine i asistentkinja na Medicinskom fakultetu, po ličnom, kako sama kaže, žena, mama i ćerka, a po onom kreativnom, neko ko voli da hoda, luta po buvljacima, veruje u moć prolećnog čišćenja, zaplače zbog slanja Lajke u svemir, ali i trenira da oko sebe vidi ono lepo, na šta nas njene ilustracije svakodnevno podsećaju. Dobre brlje su projekat nastao spontano tokom 2016. godine nakon završetka Marijinih studija usled istraživanja opcija i mogućnosti koje je nudio program MS Paint. Povlačeći linije mišem po ekranu i birajući boje za „kanticu”, počela je da se poigrava oblicima i rečima i uči sebe strpljenju. Rođene u Pеjntu najmanjem zajedničkom sadržaocu svakog kompjutera, kako Marija kaže, Dobre brlje su se razvile do brljanja olovkom po tabli za crtanje, a s vremenom su dobile i nove slojeve u naprednijem programskom bratu, Fotošopu. Ipak, uprošćen stil Marijinih ilustracija, onaj koji je u početku zahtevao crtanje mišem, a koje danas daje prepoznatljiv ton i voljeni šmek njenim radovima, ostao je bez obzira na unapređivanje tehnike i korišćenje novih programa.

„Medicina je moja prva dobra brlja.”

Marija Kosić

U okviru Dobrih brlja nastao je veliki broj simpatičnih ilustracija kojima autorka komentariše svakodnevni život i situacije kojima smo izloženi (na primer – to da strance prepoznajemo po obući ili čarapama), a na koje možda ne obraćamo dovoljno pažnje ili ih ne vidimo kao takve, uglavnom i zbog toga što nismo trenirali oko za ono jednostavno a lepo oko nas. Neke od serija ilustracija nastale su kao reakcija ili odgovor na pojedine konkretnije teme, kao što je, na primer, serija crteža inspirisana biljkama u kojoj sliku prati tekst koji je često igra rečima. U pitanju je Botanička mašta, Marijina zbirka prvenac ilustracija čiji je tiraž, nažalost, uveliko rasprodat. Marija kaže da je ovu baštu uradila u dahu iz potrebe da trenutne osećaje i raspoloženja oboji i preuveliča. Tako su iz igre rečima o delovima biljaka i ženskih figura nastale svojevrsne personifikacije biljaka u bašti različitih stanja duha i tela i promišljanja o njima.

„Botanička mašta govori o biljkama, onim u celosti otrovnim, onim kratkoga dana, onim medonosnim, onim čije se seme lako osipa. Govori o ljudima lakih naravi, o ljudima koji neće pokleknuti i onima koji nisu ni sa kim. Jako sam ponosna na ovaj projekat”, kaže Marija.

Tu je i Brljazbuka, kako samo ime kaže, azbuka ilustrovana njenim brljama na način koji nam je poznat iz školskih dana, gde je svako slovo imalo svoj pojam, reč uz pomoć koje bi trebalo lakše da upamtimo njegov oblik, s tim što u slučaju Brljazbuke značenja slova dobijaju sasvim ličan i intiman pečat autorke ili naručioca. Ideja je nastala kada je Marija poželela da stvori negeneričku azbuku za svog sina, ispunjenu pojmovima koji su njemu lično posebni i važni. Ubrzo je uvidela da azbuka može da se osmisli za mnoge stvari, za prošlost, detinjstvo, porodicu, putovanje, sve ono što volimo, ne volimo, umemo ili ne umemo. „Nekad znate da ćete na D sigurno nacrtati debele čarape i na Đ đevrek. A nekad se mučite, jer na K je i kafa i Kalenić i knjiga. Iz mnoštva pojmova čupate one koji se čine važnim u datom trenutku. A sve se to začas promeni”, kaže Marija.

Pitali smo koji je pojam za sada najilustrovaniji i ispostavilo se da je to definitivno ljubav. Nakon nje tu su i crni psi, što autorku veoma raduje jer ih je, navodno, najteže udomiti. Tokom dopisivanja na osnovu kojeg je nastao ovaj tekst u izradi je bila jedna od najizazovnijih Brljazbuka u kojoj je svako slovo dobilo različiti grad, od Atine, preko Zagreba i Honolulua, do Štokholma.

Dobre brlje često su se bavile i pojmom doma koji je Mariji bio veoma važan, i profesionalno i privatno. Nekoliko godina je prošlo od prvih crteža nastalih na ovu temu, a danas ona dom definiše kao ono što je unutra, osećaj koji nosimo iz prostora u prostor. Iako je svesna svoje privremenosti u njima, Marija kaže da se jako vezuje za prostore i da voli da im pokloni deo sebe. „U toj razmeni, nastaje dom. A u 2022. godini se nadam da ćemo porodično zagrliti svoj prostor.”

Mariju smo pitali i kako bi ona ilustrovala mesec mart? Kojih je on boja?

„Mart je promenljiv. Neka bude šaren kao tepih buvljačkog prodavca, na koji je pobacao svoja blaga za prodaju po sunčanom danu.”

A kada je u životu okej malo zabrljati?

„Rekla bih uvek. Brljanje podrazumeva nekakav hrabri iskorak. Plus, statistika kaže da je više od polovine brljotina na kraju dobro. A sve i da nije, proces brljanja je lekovit.”

Marijine dobre vibracije nekoliko puta su se udružile sa drugim projektima, poput Gradimo zajedno (projekat koji pomaže lokalnu integraciju migranata i izbeglica) ili projekti nevladine organizacije Atina koja osnažuje položaj žena u društvu i bori se protiv svih oblika rodno zasnovanog nasilja. Drugarima iz Zagreba ilustrovala je vizuelni identitet za njihovu književnu tribinu Učitavanje, a autorka je i ilustracije za književnu oazu @katjuncica.cita kao i Mikija sa ušima od hmelja, za njeno omiljeno pivsko mesto u Beogradu, Pivski zabavnik.

Ukoliko smo vas zainteresovali za ilustracije Marije Kosić i njen brend Dobre brlje, potražite ih na Instagramu upravo pod tim imenom: @dobre_brlje. Od proizvoda dostupni su printovi rađeni u ograničenim serijama od dvedeset primeraka i razglednice, a ponekad i male serije cegera ili grafika. Osim preko Instagram profila, brlje se od skoro mogu kupiti i u koncept storu Lovers u Višnjićevoj ulici 2a. Pored brlja rađenih u Pejntu na Marijinom profilu videćete i seriju linoreza koje je po njenim crtežima dubio i tiskao na presi Marijin muž Nikola, akademski slikar čije radove možete potražiti pod imenom @nikokosi_.