Pre tačno godinu dana, lutajući starim Dubrovnikom bez ikakvog plana i reda, skrenula sam u ulicu Celestina Medovića naslonjenu uz zid Franjevačkog manastira, kada me kroz zastakljeni zid galerije jedna slika pozvala da joj se pridružim u dugom međusobnom posmatranju. Nije to bio prvi put da me slika prizove k sebi, ali nikada pre nijednoj…
Godina je 1918, a mirna obala grčkog ostrva polako tone u san izazvan toplotom letnjeg popodneva i mirisom mediteranskog bilja. Toliko željeni povetarac tek s vremena na vreme naruši skladno prostranstvo morske pučine, u igri joj stvarajući talase. Krik galeba budi spavače koji su poklekli, podsećajući ih da se povuku u hlad. Odavde, sa obale,…
U vodama Helesponta, što je antički naziv za moreuz Dardaneli, nalaze se dva grada, jedan naspram drugog. Na severnoj obali živi devojka izuzetne lepote. Hero je zvaše (ne Hera, ovo nije priča o bogovima, već o ljudima) i bila je sveštenica Afroditinog hrama. Svake noći, sakriven tamom, sa obale drugog grada, u more je skakao…
Godina je 1450. U manastiru Svetog Marka u Firenci zora se tek priprema da promeni boje neba, a neki šum budi kaluđere sa najlakšim snom. Ne, nisu to ni prvi petlovi, ni zvona koja pozivaju na molitvu. Zvuči kao da neko grebe zid. Na vrhu stepeništa severnog ulaza u konake za spavanje jedna povijena figura…
„Polje šipansko – zemaljski raj… Brežuljci zastrti šarenim ćilimom primorskog šiblja streme put pučine, u nju se survavaju preko strmih litica u crvenilu i suvoći odronulih stijena prema otvorenom moru… Blagoća i čar ljepote i mira, miris mora, borova, srđela slanijeh, šume, lovorike, vršlje i smrče… Nebo blago, skoro umorno, sa kog će eto trepnuti…
U martu preispitujemo pojam lepote i njenog porekla u našem koordinatnom sistemu vrednosti. Da li je lepota uvek u oku posmatrača ili postoji neka vrsta pravila kojima se manje ili više svesno vodimo prilikom formiranja svojih ideala? Svako od nas je, makar kao odgovor na pitanja srca, okrznuo ovu temu nekada. Menjali smo boju i…
Oduvek sam mislio da ću umreti ako do ovog trenutka dođe. Tako su nam govorili, tako su nas vaspitali, o tome su govorile stare knjige. Lepota ženskog tela bila nam je uskraćena mnogo pre nego što smo dovoljno stasali da u njoj pronađemo išta zanimljivo, a kada su nastupile godine u kojima ni o čemu…
Bilo jednom jedno neobično drvo, koje je imalo samo dve grane. Ove su grane bile potpuno iste, osim što je jedna grana uporna rasla ka istoku, a druga ka zapadu, ne dodirujući se čak ni senkama. Pod drvo, čiji je hlad bio kao stvoren za čitanje knjiga, došle su jednog dana dve devojke. Prva je…
Među Ropsova najznačajnija dela ubraja se serija grafika pod nazivom Satanisti. U sklopu ove serije, nalazi se i scena Raspeće, nastala 1882. godine. Tokom osme decenije 19. veka, Rops se u potpunosti posvećuje prikazu najnižeg sloja ljudi i života osoba „sa margine”, kao i predstavama demona oličenih u lepom telu žene, dok joj društvo na…
Pripremajući tematski broj posvećen erotici raspisali smo konkurs za ilustracije inspirisane ovom temom. Zanimalo nas je kako erotiku vidite vi i sa zadovoljstvom možemo da kažemo da je u naše virtuelno sanduče stiglo puno odličnih radova. Naš žiri se namučio da odabere samo troje pobednika, te ovom prilikom još jednom zahvaljujemo svima koji su učestvovali…
Priroda čuva lepotu za umetnika koji ima umeće da je u njoj razotkrije. Dakle, lepota leži u skromnim, možda ružnim stvarima, a ideal koji zaobilazi ili usavršava prirodu, na kraju i nije zaista lep. Albreht Direr Da li ste znali da je jedan umetnik, samo na osnovu opisa i priča svog prijatelja koji je putovao…
U novembarskom broju, sasvim neplanirano, donosimo vam nekoliko tekstova koji se bave fantastikom. Kako čuda i magije u životu nikada nema previše, možete krenuti od tradicionalnog sveta bajki i fotografija inspirisanih njima u okviru projekta Simona’s Fairytale Project. Bliske bajkama su i narodne legende, pa ukoliko se uželite srpske narodne poezije i njenih junaka posetite…
Da li ste i vi, kada ste bili mali, jedva čekali čas likovnog na kojem bi nastavnica postavila zavesu preko stolice, čašu, flašu i jabuku, i rekla: Danas crtamo mrtvu prirodu. Da, nisam ni ja. Otkriću vam malu tajnu – nastava likovnog koristi ovaj, mnogima nezanimljiv žanr, kako bi vas naučila o dubini, perspektivi i…
U Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu, 7. septembra otvorena je izložba Lubarda 1907-1974-2017, koju vam toplo preporučujemo ako ste poštovalac i ljubitelj dela ovog umetnika. A i ako niste, slobodno svratite i uverite se zbog čega je Petar Lubarda jedan od najnagrađivanijih i najznačajnijih slikara jugoslovenske moderne umetnosti. Izložba je proistekla iz koncepta Pavle…
„Kao što sunčeva svetlost prodire kroz prozorsko staklo bez da ga ošteti i probija njegovu čvrstu formu neprimetno suptilno, ne ozleđujući ga kad prolazi, niti ga uništavajući na putu nazad, tako je reč božja, sjaj Oca, pohodila devičanske odaje a zatim je otišla dalje, iz zatvorene materice” rekao je nekada davno Bernard od Klervoa, sveštenik, teolog,…