piše: Iva Pažin Kroz istoriju muzike uvek je postojao fenomen vunderkinda, natprosečno talentovanog deteta u ovoj umetnosti. Počev od Mocarta, preko Stivija Vondera i Kejt Buš, danas svedočimo pojavi umetnika vanserijskog talenta – Džejkoba Kolijera. Nazvati Kolijera genijem nakon nekoliko odslušanih pesama nije nekakva hrabra izjava autorke, već činjenica. Ovaj dvadesetosmogodišnji pevač, tekstopisac, aranžer, multiinstrumentalista,…
piše: Pavle R. Srdić Melodiju ove pesme sam čuo još kao mali, iz usta navijača Partizana i Crvene zvezde. Istu su koristili – a u koje druge svrhe – pevajući pežorativne stihove na račun drugog kluba. I dalje pamtim reči, i dalje pamtim melodiju, ali prošlo je, ipak, neko vreme dok nisam počeo da se…
Počinje još jedna godina u kojoj će vas KUŠ! voditi na putovanja, u pozorište, bioskop, galerije i muzeje, kao i u čarobni svet muzike. Ove godine, počevši od 15. januara, imaćete prilike da se i sami oprobate u pisanju kratkih priča, a tri najbolje objavićemo u aprilskom izdanju rubrike Mladi i kreativni. Možda vam inspiraciju…
piše: Marko Vesić Najčudnija scena u filmu Interstelar nesumnjivo je ona u kojoj je kosmos prikazan u krupnoj perspektivi na kantovski subliman i monumentalan način, tako da vam zaista ponestane daha. Pitate se, ipak, čega tu ima čudnog ili makar čudnijeg u odnosu na sve moguće svetove koje Ajnštajnova fizika teorijski dozvoljava i koji se…
piše: Mia Matković Stvaralaštvo Konlona Nenkeroua (Samuel Conlon Nancarrow, 1912–1997), meksičkog kompozitora poreklom iz Amerike, do ranih osamdesetih nije naišlo na ozbiljniju recepciju stručne javnosti, te je, po svemu sudeći, moglo ostati zaboravljeno. Svemu navedenom duguju dve činjenice: sa jedne strane, reč je o nenametljivoj prirodi kompozitora, a sa druge o prirodi same muzike –…
piše: Iva Pažin „Ako možete da živite bez muzike, zahvalite se Bogu i zbogom.” – Nađa Bulanže Jedna od najplodnijih epoha u muzičkoj istoriji, posebno za Ameriku, bio je 20. vek. Dok Čarls Štraus i Leonard Bernštajn proizvode klasike muzičkog pozorišta, Aron Koplend kreira prepoznatljiv zvuk američke klasične muzike, a Filip Glas postavlja temelje minimalističkog…
piše: Pavle R. Srdić Odmah krećem sa posvetom i ovaj tekst ću posvetiti, pre svega, svoj gospodi koja je, bar neko vreme u adolescenciji, provela gledajući spot za jednu od pesama koju obrađujemo ovog puta. Pesama? Pa, zapravo, ovaj tekst će biti posvećen dvema pesmama. Radi pojašnjenja, novija numera je nastala semplovanjem starije, a autor…
piše: Iva Pažin Preplitanje klasične i popularne muzike nije neobična pojava u istoriji muzike. Setimo se samo Erika Satija i klavirskog ciklusa Sport i razonode (Sports et divertissements) iz 1914. godine, koji je tipičan proizvod francuske kulture s početka 20. veka. Osim naslova, koji sam po sebi ukazuje na svakodnevicu, humor i zabavu, u ovom…
piše: Branislav Vujčić Ukoliko niste previše zainteresovani za američku rokenrol muziku (i njenu žanrovski raznovrsnu, mnogočlanu i vrlo razuzdanu porodicu), moguće je da niste sasvim svesni činjenice koliko je grupa Queens of the Stone age (Kraljice kamenog doba) ostavila dubokog traga u njenoj novijoj istoriji. Ovaj bend neobičnog imena, predvođen harizmatičnim Džošom Homijem – koji…
Intervju vodila: Mia Matković Nesumnjivo danas živimo u vremenu čuda u kome su ta ista čuda okrenuta protiv nas, protiv čoveka. Međutim, i u ovakvom vremenu, imamo priliku da se susretnemo i upoznamo sa nešto „drugačijim” čudima. „Od čuda se ne zahteva da pomažu, već da menjaju, a od ovih najvećih ne da izopačuju sadašnjost…
piše: Mia Matković Identitet umetnika poput Džona Kejdža (John Cage, 1912–1992) je veoma složen. Podrazumeva kako poziciju stvaraoca – kompozitora i pesnika – tako i poziciju filozofa/teoretičara koji je „iz temelja uzdrmao tradicionalni koncept umetničkog dela” kroz svoj hibridni stvaralački opus. Stvarao je u domenu muzike, fluksusa, performansa i drugih umetničkih praksi, insistirajući na intermedijalnosti…
piše: Marko Vesić Inovativnost u stvaralaštvu, insistiranje na drugačijim pristupima materijalu i njegovoj obradi (bilo da je reč o zvuku, glini – auditivnoj, taktilnoj ili vizuelnoj prirodi dela) i/ili publici, odnosno komunikaciji sa njom, neke su od najvažnijih dimenzija savremenog umetničkog izraza. Ipak, kompozitori su i ranije tokom istorije pokazivali različite tendencije ka eksperimentu, drugačijim…