piše: Đorđe Petrović U ovomesečenom tekstu pozabavićemo se počecima izvođenja predstava, prvih teatara i njihove percepcije u svim slojevima antičkog sveta. Ideja pozorišta, kao scene na kojoj se odvija ljudska sudbina, sukobi i emocije, duboko je ukorenjena u ljudskoj civilizaciji. U mnogim praistorijskim zajednicama izvođeni su magijsko-religijski rituali, ne kao umetnost u savremenom smislu, kakvu…
piše: MoonQueen Nekada davno davno, u srcu Tirenskog mora, pirati su uhvatili i zarobili raskošno odevenog mladića, moguće princa. U nadi da će dobiti puno blaga za njegov otkup, držali su ga u okovima iako ih je mudri kormilar savetovao da to ne čine, sluteći da je u pitanju još jedna igra viših sila, nepoznatih…
piše: MoonQueen Glavna tema knjige Figurina, autorke Viktorije Hislop, govori o figurini nastaloj u pretklasičino doba antičke kulture, doba o kojem se manje zna i nešto ređe govori kada je u pitanju antička umetnost. No pored priče o umetničkom delu koje kroz slojeve istorije pronalazi put do savremenih protagonista, knjiga Figurna protkana je idejom bunta…
piše: Mladen Ilić U Odbrani Sokratovoj, govoreći sudu o onima koji ga tuže, Sokrat kaže: „Ti ljudi koji su takav glas raširili, to su oni opasni tužioci moji”. U engleskom prevodu na mestu sintagme takav glas stoji that rumor, ali i bez ulaženja u tehnikalije, i iz kasnijeg teksta vidi se da Sokrat misli na…
piše: Tijana Jovanović Tokom svoje duge istorije, ostrvo Krit je bilo u sastavu Minojske i Mikenske civilizacije, Rimskog carstva, Vizantije, Venecije i Osmanskog carstva. Starosti je barem 130.000 godina, a prema grčkoj mitologiji, mesto je rođenja boga Zevsa. Najpoznatije arheološko nalazište, palata Knosos, najstariji je grad u Evropi. Krit odiše bogatom istorijom, tradicijom i isprepletanim…
Grčka boginja Tiha, (u rimskoj mitologiji Fortuna), boginja je slučajnosti, sreće, sudbine i napretka. Glavno obeležje ove boginje je čuveni rog izobilja prepun raznog voća, semenki, cveća, žita i sličnih darova. Tiha je, pored materijalnog, simbol i duhovnog bogatstva. Pošto je i boginja sreće, još jedan njen atribut je i kugla, simbol promenljivosti srećnih okolnosti.…
Premda Herakle znači „Herina slava”, on i boginja Hera se nikada nisu dobro slagali. Nikada ona u njemu nije videla najvećeg junaka Stare Grčke, već samo još jedan podsetnik na Zevsova neverstva. A Heraklov život se, kao Heri u inat, do tog trenutka odvijao kao u bajci. Bio je ugledan, priznat i poštovan od strane…
U grčkoj mitologiji hijerarhija je bila jasna, prvo bogovi, pa smrtnici. Heroji su bili negde između, često su imali jednog božanskog roditelja, ali su i dalje bili smrtni. Ipak, nije im mesto bilo na Olimpu, i nikako nisu smeli da pomisle da im je dozvoljeno da odu tamo. Junak ovog teksta je napravio upravo tu…