U Galeriji SANU 27. septembra otvorena je izložba Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji. Identitet, značaj, ugroženost, čiji su autori profesori Filozofskog fakulteta u Beogradu Miodrag Marković i Dragan Vojvodić. Izložba je otvorena do 12. novembra, pa ukoliko je niste do sada posetili, preporučujemo da to uradite u ovih preostalih desetak dana.
Na početku izložbenog prostora zateći ćete digitalnu mapu Kosova i Metohije na kojoj su prikazani objekti srpske kulturne baštine kroz vreme. Iako se mapa možda prebrzo vrti za ukus najzainteresovanijih, moguće je da će vas začuditi veliki broj objekata. Bacite pogled, makar usput, kako biste stekli utisak o količini ovih objekata, iako će vam pažnju sigurno privući mnogo atraktivniji predmeti u nastavku izložbe.
Prostor je koncipiran u nekoliko celina od kojih je svaka posvećena jednom manastirskom kompleksu, a uz neke su dodati i fragmenti manjih crkava iz njihove okoline. Videćete makete crkava, kopije fresaka, skulpture, kivote, nadgrobne spomenike, nakit, ikone, bogoslužbene predmete, novac, delove svešteničke odežde, veliki broj rukopisa i jedan stvarno veliki ključ. Predmeti su grupisani geografski, a ne hronološki, što daje dobar uvid u nasleđe svakog pojedinačnog spomenika, njegov razvoj, slojeve stvaralaštva i činjenicu da je verski objekat, koliko god nama to apstraktno zvučalo, živa celina koja se s vremenom razvija i menja.
Većina prikazanih predmeta pozajmljena je za izložbu iz kolekcije Narodnog muzeja u Beogradu (neke od ovih kopija fresaka i skulptura deo su stalne postavke Galerije fresaka), Muzeja Srpske pravoslavne crkve, kao i manastirskih riznica. Ovi predmeti, koje zaista retko imamo prilike da vidimo, prava su poslastica za ljubitelje kako istorije i srednjeg veka, tako i za sve one koji uživaju u primenjenoj umetnosti.
Pećkoj patrijaršiji posvećena je prva celina. Ukoliko vas zbune mnogobrojni slojevi i različiti stilovi slikarstva, kao i sam izgled crkve, ništa ne brinite – Pečka patrijaršija je iz istih razloga uvek predstavljala veliku glavobolju studentima istorije umetnosti. Sledi prostor posvećen manastiru Banjska, a u nastavku ćete proći kroz nasleđe Bogorodice Ljeviške i Svetih arhanđela u Prizrenu – obavezno pogledajte Prizrenski rukopis, tj. Dušanov zakonik! Nakon ovih crkava slede Gračanica i Novo Brdo – moj favorit ove celine su kopije fresaka na kojima su prikazani anđeli koji krunišu kralja Milutina i kraljicu Simonidu. Imajte na umu da i ako se nađete u Gračanici, ove dve freske nećete moći lepo da sagledate s obzirom na to da je njihovo mesto u lukovima – visoko, i pod uglom. Zato sada obratite pažnju na boje, detalje, prikaze kruna i draperije dva anđela u letu – prilično sjajno, zar ne?
Dečani i nekoliko manjih spomenika čine narednu celinu, meni najzanimljiviju. Imaćete priliku da, u zavisnosti od sopstvene visine, u nivou očiju ili malo iznad njega, sagledate dva kapitela sa fantastičnim životinjama, lunetu južnog portala crkve na kojoj je prikazano Hristovo krštenje i, definitivno iznad nivoa očiju, tri male konzole sa motivima ptice, aždaje iz čije čeljusti izlaze dve zmije koje je grizu za uši i – akrobate! U nastavku se nalaze i kivot Stefana Dečanskog, crkveni mobilijar, delovi odeće, rukopisi i dve sjajne ikone zografa Longina iz 16. veka.
Poslednji deo izložbe čine predmeti iz 19. veka, kao i nekoliko slika i jedna skulptura umetnika 20. veka, nastalih kao odgovor modernog doba na srpsko srednjovekovno nasleđe Kosova i Metohije.
Identitet predstavljenih objekata nesumnjivo je srpski. Videćete mnoštvo portreta vladara, njihove loze, njihove rukopise, pečate, potpise, nakit. Ovde su radili neki od najboljih majstora koje sprska umetnost pamti, prepisane su mnoge knjige, crkvene ali i svetovne (osim Dušanovog zakonika, tu je i Rudarski zakonik despota Stefana Lazarevića). Ipak, objekti nastali na teritoriji Kosova i Metohije nisu isključiva celina, karakteristična za ovo područje, već su deo šire slike srpskog srednjeg veka i njegovih odjeka kroz kasnije epohe. U svemu tome, ali i čistoj lepoti fresaka, skulptura i predmeta primenjene umetnosti, ogleda se značaj našeg nasleđa na teritoriji Kosova i Metohije.
A ugroženost? O tome nam govori video na kraju izložbe. Ako niste ljubitelj crne hronike onda je moguće da, poput mene, niste bili svesni nivoa ugroženosti ovih objekata, što će se momentalno promeniti nakon gledanja prikazanog materijala. Upozorenje – moguća je pojava gorkog ukusa u ustima dva do četiri sata nakon konzumacije. Savet istoričara umetnosti – ublažite simptome izazvane videom još jednim pogledom na izložene predmete dok budete hodali ka izlazu iz galerije.
piše: MoonQueen
