Intervju vodila: Nevena Stajković Izvor fotografija: Alisa Lacko, privatna arhiva Upoznali smo njene likove – Kseniju u Nezaboravku, potočnici, zmijskim očima, Dunjašu sobaricu u Višnjiku, Anu Morgan u Tesli, izumetniku, Maju u filmu Izolacija – međutim, ovaj razgovor posvećen je procesu, promišljanjima, sumnjama i izborima koji su do tih likova doveli. Zbog čega Alisa Lacko…
piše: Aleksandra Vujić Ime božanstva o kojem govorimo u ovom tekstu verovatno vam je poznato, makar iz usputnih referenci na jogu, meditaciju ili indijsku filozofiju. Iako se Krišna danas često pojavljuje u modernim interpretacijama, popularnoj kulturi i duhovnim praksama prilagođenim savremenom čoveku, njegova priča ima duboke i drevne korene. Reč je o jednom od najvažnijih…
piše: Ksenija Kalezić Izložba Popis – materija, umetnost, kapitalizam publici predstavlja radove dve umetnice, Irene Lagator Pejović i Jelene Micić. Uz kustosa Miroslava Karića, prostor u Pariskoj 4, u Salonu Muzeja savremene umetnosti, ispunila su dela koja međusobnu komunikaciju dovode do harmonije koja onemogućava distinkciju autorskih pečata. Retka je pojava poklapanja umetničkih senzibiliteta, a pre…
piše: Đorđe Petrović Godine 1985. (sada već davne), nastavnik u osnovnoj školi, koji odlično poznaje tinejdžere, napisaće revolucionarni roman književnosti za decu. Glavni junak, rođen u istom mestu kao i pisac, svojim nestašlucima, ali i principima, postaće lajtmotiv odrastanja generacija koje će uslediti. Hajduk u Beogradu, nakon nezapamćenog uspeha, pokreće čitav serijal romana o Gligoriju…
piše: Aleksandra Vujić Kada sam početkom ove godine razgovarala sa Stefanom Tićmijem, u intervjuu za naš časopis, tek je nagovestio da radi na novom romanu, ne otkrivajući mnogo detalja. Ukoliko pratite Stefana na Instagramu, videli ste da je redovno obilazio pančevački buvljak. Ni slutila nisam da su te dve stvari povezane! Roman je, uz pomoć…
piše: Đurđa Đukić Januar je mesec između prošlosti i budućnosti. Otvaraju se nova vrata, a stara postaju sećanja. Iza nas ostaje ceo jedan album fotografija i doživljaja, a ispred nas stvara se beskrajno polje i putevi kojima ćemo tek kročiti. U tom prostoru između nekad i sad, kada su ulice tiše, ali čarolija praznika je i…
Zakoračili smo u 2026. godinu uz naznake da će ukloniti Ćacilend ispred Doma Narodne skupštine i da će prikupljanje potpisa i organizacija građanskog pritiska dovesti do vanrednih parlamentarnih izbora i političkih promena. Ova godina nam donosi veliki jubilej – deseti rođendan – te nastavljamo da budemo vredni i donosimo zanimljive teme iz sveta kulture i…
piše: Ivan Veljković Izvor: Aleja izdavaštvo Ilustracija: Stefano Turkoni U prošlom broju… „A neosporivo i jeste vešt kazivač, neko čije priče može i staro i mlado da sluša bez prestanka.” Postoji ona pomalo izlizana, ali svakako tačna floskula – nikad ne upoznajte svoje heroje – ljude koji su vas inspirisali, koji su odgovorni za vaš…
piše: Aleksandra Vujić Gesar-Kan, odnosno kralj Gesar, predstavlja jednu od najznačajnijih i najobimnijih epskih figura u tradiciji Centralne Azije, posebno u tibetanskoj i mongolskoj kulturi. Njegova epopeja, nastala usmenim predanjem pre više vekova, smatra se jednim od najdužih i najvažnijih usmenih epova na svetu. Kroz svoje legendarne podvige i ulogu zaštitnika naroda, Gesar je simbol…
piše: Dražena Todorović Novogodišnji i božićni praznici su praktično iza ćoška, a to znači da je vreme da donesemo jelku sa tavana ili pak iz nekog podruma (nema veze što ste je sklonili tek u aprilu), obrišemo prašinu sa kutija sa ukrasima, okačimo lampice, ponovo kupimo zvezdu za vrh jelke, jer prethodna se sigurno negde…
piše: Ksenija Kalezić Želja za razvrstavanjem poznate, ali možda neshvatljive stvarnosti, predstavlja jedan od iskonskih ljudskih nagona. Kategorizacija i nomenklatura, pa makar i po potpuno arbitrarnim kriterijumima, izgleda stvara zadovoljavajuć nivo privida kontrole nad svetom oko nas. Tako su još veliki antički umovi stvarnost podelili na osnovne elemente; vatru, vodu, vazduh i zemlju. Njihova značenja…
piše: Jasmina Bigović Biografija i istorijska pozadina Rjunosuke Akutagava, rođen 1892. godine, otac japanske kratke priče. Odrastajući u malom gradu Kjobaši koji je i dalje negovao starinski duh Edo perioda, od malena se interesovao za Kabuki pozorište ali i zapadnjačke novonastale trendove modernizacije Japana koja ga je okruživala kako je bivao stariji. Bio je briljantan…
pise: MoonQueen Piter Brojgel Stariji bio je flamanski slikar iz 16. veka, čiji rad nastaje u periodu kada severne evropske zemlje prihvataju ideje italijanske renesanse i prilagođavaju je svom ukusu i senzibilitetu. Iako je u Brojgelovim slikama još uvek u tragovima prisutno nasleđe srednjovekovne umetnosti, on je bio jedan od autora koji se među prvima…
piše: Aleksandra Vujić Na uglu dve stare pančevačke ulice već više od dvesta godina stoji kip Svetog Florijana, zaštitnika vatrogasaca. Podignut 1813. godine, nakon razornog požara koji je pogodio Donju varoš, ovaj gvozdeni spomenik postao je deo kulturne baštine Pančeva. Figura rimskog vojnika s vedrom vode, okrenuta prema kući u plamenu, podseća na trenutak kada…