piše: Jasna Žarković Za mene je 2025. bila dobra filmska godina. Kvalitetni filmski festivali u regionu, osećanja sete, tuge, besa, ali i razgaljenosti, radosti… Olakšavanje trenutka, upoznavanje sebe i onoga što umetnost izdvoji iz života. Kontinental ’25, Train Dreams, A House of Dynamite, No Other Choice, Eddington, Hedda, One Battle After Another, Frankenstein, Nouvelle Vague,…
piše: Iva Vukotić I ovog mjeseca ćemo se u Pričama iz dugog 19. vijeka ponovo baviti hrabrom, izuzetno upornom i dosljednom ženom koja je istraživačko novinarstvo uzdigla na jedan viši nivo. Njeno ime je Neli Blaj i mnogi će se složiti da se ono što je ona radila zarad dobre priče i skretanja pažnje javnosti…
piše: Iva Vukotić Valerija Mesalina je bila treća žena rimskog cara Klaudija. Živjela je u 1. vijeku nove ere i istorijske knjige je pamte kao vrlo mladu, ambicioznu i promiskuitetnu caricu, koja je u jednom trenutku čak odlučila da skuje zavjeru protiv svog muža zajedno sa njegovim neprijateljima. Pri razotkrivanju tog čina završila je očekivano…
piše: MoonQueen Rubriku Priče iz dugog 19. veka ovog leta posvetili smo francuskoj heroini Jovanki Orleanki i njenom kultu razvijanom tokom 19. veka koji je umnogome uticao na onovremenu kulturu i umetnost kao i sveopštu sliku žene u ratu, a u septembru ćemo vas upoznati sa jednom damom koja je bitke vodila na našim frontovima…
piše: Nevena Stajković Jovan Dučić smatra da je putopis „autobiografija jednog srca i jedne pameti”. Svoje sabrane putopise pod naslovom Gradovi i himere (himera je, u onom smislu u kojem pesnik upotrebljava ovu reč, varka, samoobmana, sanjarija) doterivao je gotovo četrdeset godina! Prvi putopis – Pismo iz Ženeve, koje je kasnije preinačeno u Drugo pismo…
piše: Tamara Živković Karmen Marija Mačado je američka književnica, spisateljica prvenstveno kratkih priča koje su objavljivane u nekim od najprestižnijih časopisa i zbornika, i čiji je žanrovski raspon dosta šarenolik – one u sebe inkorporiraju i horor priče i bajke i savremene teme i erotiku, nasilje, seksualnost… Njena zbirka priča Njeno telo i druge žurke…
Muzički saloni, koji su obeležili epohu romantizma, nastali su po ugledu na francuske literarne salone i dvorske muzičke izvedbe 17. i 18. veka. Termin salon označavao je veliku prostoriju, ali i aktivnosti koje su se u njoj odvijale. Salonijerke, žene koje su ih vodile, bile su značajni snabdevači kulture – dočekivale su goste, vodile diskusije…
Imala je trinaest, kada je prvi put upoznala tog mnogo starijeg stranca kojem je njen otac iznajmio sobu. Uskoro, soba je postala atelje, prepun boja, četkica, neobičnih rekvizita i jakih mirisa, a ona, preko noći, njegov model. Kao što to obično biva, od modela do ljubavnice kratak je put u slikarskom ateljeu. Dvanaest godina kasnije,…
„Ne znate Vi, Mihize, šta je za Srbe tog vremena značio Skerlić. Nikada ni pre, ni posle njega, nijedan kritičar, ma šta kritičar, nijedan živi pisac nije imao toliki ugled i takav glas u našem narodu.“ -Veljko Petrović u obraćanju Borislavu Mihajloviću Mihizu Čovek čija je književna reč svojevremeno bila neprikosnovena, čije su ocene razapele…
Oduvek sam mislio da ću umreti ako do ovog trenutka dođe. Tako su nam govorili, tako su nas vaspitali, o tome su govorile stare knjige. Lepota ženskog tela bila nam je uskraćena mnogo pre nego što smo dovoljno stasali da u njoj pronađemo išta zanimljivo, a kada su nastupile godine u kojima ni o čemu…
Isidora je bila nesvakidašnji primer jake, nezavisne, umne žene, koja je, za to vreme s početka 20. veka, neubičajeno, živela sama, bez muža i dece (iako se udala u Norveškoj za doktora Emila Stremnickog, ali je on posle svega godinu dana njihovog braka preminuo). Ona se sama izdržavala od svog rada, bez porodice i imanja,…
Nekada davno, u gradu isprepletanom morem, postojale su dve sestre bliznakinje poznate po izuzetnoj lepoti. Imale su skoro isti lik, a jedino po čemu su ih prolaznici razlikovali bilo je to što je jedna volela da šeta obučena, a druga skoro potpuno naga. Mnogi su bivali opčinjeni njihovom lepotom, neki želeći više odevenu a drugi…
Mina Radović, mlada i darovita slikarka iz Beograda, ovih dana privodi kraju svoju doktorsku tezu kojom će se prvi put oprobati u novim medijima i kojom će zaokružiti svoje dosadašnje stvaralaštvo čiji je ključni motiv žena. Žena na njenim slikama je gotovo apstraktna, ali njena figura je uvek nagoveštena u snažnim formama koje izlaze iz…
Godina je 1819, i mlada Francuska nacija oporavlja se od užasa revolucije igrama i kolačima. Fešte se održavaju javno skoro svake nedelje, izgled grada se menja, sve više sveta izlazi na ulice, haljine su šarenije, vatrometi paraju nebo, a najbolji muzičari sviraju za narod okupljen u parku Tivoli, spreman da se pred njihovim očima, na…
Kada je 1896. godine osnovana Katedra za arhitekturu na Tehničkom fakultetu u Beogradu, u prvoj generaciji upisanih studenata našla se i jedna devojka. Njeno ime bilo je Jelisaveta Načić i poticala je iz porodice imućnog trgovca Mihaila S. Načića. U rekordno vreme, za četiri godine, je diplomirala i postala prva žena arhitekta u Srbiji. Zaposlena…