piše: Ivana Pavićević Jedan sto i tri stolice – je li to pozorište? Tri šoljice za kafu, tabakera i tri čaše vode? To? Jedan šešir, jedna kravata, jedne crvene čarape? Ne. Muzike nema. Nema ni koreografije. Ali ako na scenu izvedete tri glumca, pa makar i bez svih ovih pomagala, dobili ste predstavu. Jedina osoba…
piše: Igor Diletant Belopavlović Roman Očevi i oci Slobodana Selenića je izašao 1985, a već je koju godina kasnije prvi put adaptiran za pozorište (čiju adaptaciju možete pogledati ovde). Očevi i oci prate tri generacije porodice Medaković (sa akcentom na Stevana Medakovića, sina i oca) u prvoj polovini 20. veka, kroz čiju vizuru gledamo stvaranje…
piše: Ivana Pavićević Da je „pozorište istina a stvaran svet fikcija” može potvrditi i najnagrađivanija predstava na festivalima protekle godine Kus petlić u režiji Milana Neškovića i produkciji Narodnog pozorišta Subotica. Dok je većina modernog društva odabrala da ćuti kada treba govoriti, da skriva ili potiskuje emocije kada treba voleti, i da životari obogaćujući svoje…
piše: Marija Kovačević Kuzmanović Na sceni Raša Plaović Narodnog pozorišta u Beogradu imate priliku pogledati predstavu talentovane autorke Snežane Gnjidić. Vođeni rediteljskim idejama Karine Rosniček (koja je inače osnivačica i umetnička direktorka Teatra iseljenika), glumica Dušanka Stojanović Glid i glumac Goran Jevtić besprekorno tumače uloge Mileve i Alberta Ajnštajna. Predstava počinje nenadanim susretom Mileve i…
piše: Igor Diletant Belopavlović Čini se da smo, paradoksalno, danas bliži devedesetima nego pre deset godina. Nažalost, ja sam, a verujem i većina mojih vršnjaka, prezasićen delima koja se bave pomenutom decenijom. Prosto sam mišljenja da je sve teže i teže reći išta novo na tu temu, ili bar na nov način. Ko je dosad…
piše: Ivana Pavićević Kao i pri rođenju i odrastanju deteta, i život jednog pozorišnog teksta potrebno je prepoznati i prihvatiti onakvim kakav jeste. Moderno doba zahteva i moderni teatar, ali kako je i u životu veoma često najbolje pustiti stvari da budu onakve kakve jesu, tako je u pozorištu neophodno nekim tekstovima prići na stari…
piše: Igor Diletant Belopavlović Ideju za najnoviju predstavu Ateljea 212, Čista kuća, dramaturškinja Sara Rul je dobila od jedne doktorke koja je odvela svoju služavku u bolnicu na terapiju kako bi je naterala da joj očisti kuću. Kada na to dodate da služavka ne voli da čisti, već mašta da postane komičarka, ili doktorkinu sestru…
piše: Igor Diletant Belopavlović Osnovano prošlog leta od strane Tihomira Stanića i Vladana Gajovića, Teatrijum na otvorenom u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja ima potencijal da postane letnja pozorišna scena koja je Beogradu toliko dugo falila. Za kratko vreme u Teatrijumu je izvedeno preko pedeset različitih naslova, a prvi u njihovoj produkciji jeste Don Žuan, u…
Piše: Igor Diletant Belopavlović Autroka komada Rolerkoster Jelena Kajgo je svoj tekst opisala kao komediju, dok ga je rediteljka Milica Kralj opisala kao duhovitu tragediju. Sama predstava se klacka između te dve vizije, mada mi se čini da, u ovom konkretnom slučaju, veću težinu ipak ima sam tekst. U centru radnje je decenija Aninog (Katarina…
piše: Ivana Pavićević „Osoba živi dok god ima ko da je se seća.” Poslednja predstava koju je režirao prerano preminuli reditelj Igor Vuk Torbica još uvek se igra na repertoaru Narodnog pozorišta Pirot. To je utopijsko-distopijska predstava. Do pola predstave gledamo društvo kakvo bi trebalo da bude, od pola onakvo kakvo zapravo jeste. Tako da…
piše: Igor Diletant Belopavlović Još dok sam gledao Ovaj će biti drugačiji, pomislio sam kako nisam gledao bolji, iskreniji niti suroviji prikaz tamne strane ženske svakodnevice u Srbiji. Istovremeno sam pomislio i kako su male šanse da neko napiše nešto slično, samo iz muškog ugla. Ali Staša Bajac, autorka pomenute predstave, učinila je upravo to…
piše: Ivana Pavićević „Radnik ili radnica je, u najširem smislu, čovek koji želi postići odredeni cilj kroz fizički i/ili mentalni rad. U užem smislu zarađuje svoju platu upotrebom svoje – najčešće fizičke – radne snage koju stavlja na raspolaganje svom poslodavcu, to jest najčešće nekoj kompaniji, pošto je i sam direktor u užem smislu radnik, dok je kompanija poslodavac.” Ovu definiciju, nažalost, vreme je pregazilo. „Cilj”, recimo,…
piše: Igor Diletant Belopavlović U periodu koji, nažalost, još uvek nije iza nas, prirodno je da se sve češće razmišlja o (ne?)mogućnosti života nakon smrti – ako postoji, kakav je, i da li možemo uraditi nešto ovde da bi nam tamo bilo bolje? Ipak predstava Sabirni centar Dušana Kovačevića, umesto koncepta da dobijamo kakvu nagradu…
piše: Ivana Pavićević „Pozorište je carstvo”, rekla je glumica Mirjana Karanović na okruglom stolu posle odigrane predstave Čitač u režiji Borisa Lješevića i koprodukciji BDP-a i Beo Arta. Odsustvo pozorišne umetnosti, u današnje doba nikada više nismo osetili nego u poslednje dve godine, a gospođa Karanović, za vreme poklona, to veče je bila otelotvorenje značaja…
piše: Ivana Pavićević Nakon što je Ljubaf postala veliki hit na Brodveju 1964. godine, pisca Mareja Šizgala su pitali da za intervju objasni sam naslov teksta. „Emocija ljubavi je postala izopačena i zloupotrebljena do te mere, da je jedino preostalo da joj pronađemo novu reč”, odgovorio je. „Ljubaf je izopačenost ljubavi”. Reklo bi se da…