U bašti Luksemburg, poznatom izletištu Parižana, početkom poslednje decenije 19. veka jedan zaljubljeni mladi par pušta papirne brodiće da plutaju i plove vodama parkovske fontane. Zanemarujući činjenicu da se ovakva razbibriga uglavnom opraštala samo najmlađima, momak i devojka ulažu sve napore da sopstvenim dahom svoj brodić prvi dovedu do cilja – suprotnog kraja fontane. Većina…
Kada sve duži junski dani postanu isusviše topli, Parižani, još uvek nenavikli na toplotu koju moderni grad apsorbuje u svojim širokim bulevarima, železničkim stanicama i industrijskim kvartovima, pobegnu u obližnju Bulonjsku šumu. Bulonjska šuma, istočno predgrađe Pariza, 1852. godine uređena je i proglašena gradskim parkom, pod patronatom cara Napoleona III. Uskoro je postala omiljeno izletište…
Ako ste pratili naš strip Larpurlartizam, znate da je prethodnih nekoliko godina sudbina vodila Keskifa raznoraznim stazama Evrope, ali ga je nazad, Parizu, vratila sila ljubavi. Prateći trag voljene Lile i svog romantičnog srca, Keskifo se ovog proleća ponovo našao na Monmartru – brdu mučenika, umetnika, prosjaka, pralji, prostitutki, modela i boema. Prezirući šest od…
Svi putevi vode u Rim, ili možda ipak vode u Pariz – dilema je koja se ne može razrešiti tako lako, baš kao ni ona o starosti kokoške i jajeta, o kojoj i dalje diskutujemo u raznim etapama života. No, oni koje put odvede (i nadamo se mnogo puta vrati) u Pariz, na spisak kulturnih…
Stvaralaštvo Šarla Bodlera ne može se svrstati u neki određeni pravac zbog toga što je on zapravo preteča simbolizma koji se tek kasnije razvija u onom pravcu u kojem ga danas poznajemo. Njegova poezija je odraz njegovog života, razvratnog i buntovničkog ponašanja, misli otuđenog i revoltiranog pesnika. Bodler je uveo estetiku zla i kult ružnog,…
U septembarskom broju pričali smo o temama vezanim za polazak u školu, a oktobarska priča delom će biti posvećena onim malo starijim đacima – studentima, koji u svoje klupe sedaju upravo početkom ovog meseca. Možda su neki od vas te sreće da se njihove klupe nalaze na nekim daljim, inostranim fakultetima, a kako je bilo…
Bilo jednom jedno neobično drvo, koje je imalo samo dve grane. Ove su grane bile potpuno iste, osim što je jedna grana uporna rasla ka istoku, a druga ka zapadu, ne dodirujući se čak ni senkama. Pod drvo, čiji je hlad bio kao stvoren za čitanje knjiga, došle su jednog dana dve devojke. Prva je…
Svetska izložba 1889. godine održana u Parizu ostaće jedna od najznačajnijih u istoriji jer je za njene potrebe arhitekta Gistav Ajfel podigao svoju čuvenu kulu. I dok je na kraju Marsovog polja kula visoka tri stotine metara svetlucala i svojom konstrukcijom oduševljavala Parižane i turiste, na drugom kraju grada, malo zabačenijem, malo siromašnijem, zasvetlucalo…
U Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu, 7. septembra otvorena je izložba Lubarda 1907-1974-2017, koju vam toplo preporučujemo ako ste poštovalac i ljubitelj dela ovog umetnika. A i ako niste, slobodno svratite i uverite se zbog čega je Petar Lubarda jedan od najnagrađivanijih i najznačajnijih slikara jugoslovenske moderne umetnosti. Izložba je proistekla iz koncepta Pavle…
Poslednjih nekoliko leta veoma je popularan i skoro nezaobilazan takozvani boho stil koji karakterišu šarene haljine, marame i mnogo nakita. Kada na guglu, pinterestu ili instagramu ukucate reč boho ili bohemian dobićete slike koje se najblaže mogu opisati kao kolaž hipi, indijske, arapske i ciganske kulture sa ponekom peruškom američkih Indijanaca. A ipak, reč boemski…
„Prever je nežni prijatelj zaljubljenih, sirotih, poniženih, pesnik uličnih klupa i gradskih vrtova, melanholičnog i nasmejanog sveta… On je pesnik najširih narodnih masa…” Pjer de Boadefr, kritičar. Bio je pesnik jednostavnih reči, ali komplikovanih tema. Moralista i kritičar društva. Odmetnik, sanjar i anarhista. Pesnik i scenarista… Žak Prever je rođen u Parizu, 4. februara 1900.…
Francusko buržoasko društvo, Revolucijom osakaćeno za većinu religioznih praznika, čvrsto se držalo onih nekoliko preostalih, proslavljajući ih svečano i ozbiljno, ne dopuštajući da ikakve okolnosti poremete dane odmora, okupljanja porodice, i svetog nerada. 26. decembra 1894. godine, drugog dana Božića, ni jedna fabrika, prodavnica, javna ustanova ili mašina veća od ručnog sata nisu radile u…