piše: Jelena Ognjenović „Čovečanstvo mora stradati od ognja i mača, jer je grešno od malih nogu.” Bertolt Breht Presedan koji je Drugi svetski rat, u skladu sa promenama na socio-političkoj, kulturološkoj i psihološkoj mapi sveta, zapodenuo u književnosti, a koji je podrazumevao defabularizaciju narativa, drobljenje jezičkog izraza, prefiks anti- ispred žanrovskih odrednica i imena junaka,…
piše: Igor Diletant Belopavlović Roman Očevi i oci Slobodana Selenića je izašao 1985, a već je koju godina kasnije prvi put adaptiran za pozorište (čiju adaptaciju možete pogledati ovde). Očevi i oci prate tri generacije porodice Medaković (sa akcentom na Stevana Medakovića, sina i oca) u prvoj polovini 20. veka, kroz čiju vizuru gledamo stvaranje…
piše: Marija Kovačević Kuzmanović Na sceni Raša Plaović Narodnog pozorišta u Beogradu imate priliku pogledati predstavu talentovane autorke Snežane Gnjidić. Vođeni rediteljskim idejama Karine Rosniček (koja je inače osnivačica i umetnička direktorka Teatra iseljenika), glumica Dušanka Stojanović Glid i glumac Goran Jevtić besprekorno tumače uloge Mileve i Alberta Ajnštajna. Predstava počinje nenadanim susretom Mileve i…
O novom/starom Balkanskom špijunu izazovno je pisati, a da se ne prekrši KUŠ!-ovo pravilo nepisanja o dnevnoj politici, imajući na umu dešavanja unutar Narodnog pozorišta. Stoga ću ovaj tekst koncentrisati na potpuno subjektivni osećaj koji je sama predstava probudila u meni. On nema toliko veze sa politikom, koliko ima sa porodicom. Za sve one koji…
U prošlom broju smo započeli priču Radomira Raše Plaovića, prvaka Narodnog pozorišta, koji je u njemu proveo preko pola veka. Pričali smo o njegovom uzbudljivom životu, njegovoj često napornoj ali ipak doslednoj ličnosti, ali tek smo se ovlaš dotakli njegovog rada. Naravno, pošto je od njegove poslednje igre prošlo takođe pola veka, ne možemo da…
Kada pesnik umre – ostaju knjige. Kada slikar umre – slike nastavljaju život. A šta ostaje posle reditelja i glumca? Samo uspomene. – Kosta Dimitrijević Verujem da većina naših čitalaca zna ko su bili Petar Kralj, Ljuba Tadić i Bata Stojković – njihova imena su ujedno i imena nekih od najznačajnijih beogradskih, i srpskih, pozorišnih…
Ko razmišlja slobodno, razmišlja pravilno – podnaslov je jednog od naših majskih tekstova, a na neki način on može biti i podnaslov čitavog broja. Ova misao vezana je za neobično ime koje smo možda sretali na plavim tablama jedne od dorćolskih ulica: Riga od Fere. Riga od Fere bio je grčki pesnik iz doba kada…
Pro primo Kako sam i sama glumica Narodnog pozorišta Užice, dovodi se u pitanje kredibilitet mog stava. Mišljenja sam da je zaista moguće biti objektivan, čak i prema sebi i predstavi u kojoj zapravo igram. No ipak, moja zapažanja će biti pisana isključivo iz gledališta. Međutim, kako svakako dolazi do sukoba interesa, ostaviću vama da…
Naizgled besprekorno bela pozornica. Na pozornici naizgled tužna skupina ljudi čineći, naizgled, složnu porodicu. Ukoliko već odavno nismo naučili kako izgled prevari, nova predstava Jagoša Markovića to vrlo glasno govori. Ožalošćenu porodicu odavno znamo, njeni članovi nisu nam nepoznati, naprotiv, gotovo da smo odrasli sa njima. Nušić nas je oduvek najbolje opisivao. Danas smo u…
Sva tri velika grčka dramaturga su u svojim delima obrađivali njihove porodične odnose; Ilijada počinje (barem narativno) otimanjem Helene iz njihovog doma, a Odiseja se završava govorom patrijarha kuće Atrijus. Porodični život ove kraljevske porodice bila je glavna tema svih starogrčkih tračarenja i kafanskih rasprava – ukratko, oni su Kardašijani pre Hrista. Ipak, od Voltera…
Ako srpsko pozorište (a i kinematografija) može nečim da se pohvali, onda su to definitivno uvek bile i ostale tragi-komedije, a Prah dostojno nastavlja tu tradiciju. Uloga male, od života isparanoisane, Žene je bez greške dodeljena Nataši Ninković koja nas od srca zasmejava već u prvim minutima. S’ druge strane na Natašin komični Jin, Zoran…