piše: Pavle R. Srdić Ovog meseca na meniju jeste pesma koja himnično, gotovo uvodeći u trans repetitivnim stihovima, poručuje da eto, baš nećemo da radimo ono što nam kažu! I usput, začinjeno sočnom psovkom – i nije to psovka radi kolorita, već krik, vapaj, urlik jedne generacije kroz vreme i prostor, koji i danas dobro…
piše: Pavle R. Srdić Muzičar, o čijoj pesmi danas pišemo, bio je jako popularan devedesetih i početkom prve decenije novog milenijuma. Odlikuje se velikim brojem hitova, da se izrazim slobodno, zarazne sadržine i interesantnim spotovima koji su pratili numere. Takođe, njegova muzika je neretko uvrštavana u prateću muziku za filmove i video-igre. Ako bih rekao…
piše: Pavle R. Srdić Dalo se primetiti da u ovim tekstovima uglavnom eksploatišem pesme koje su stare, u proseku, nekoliko decenija i koje su nastale dobrano pre mog rođenja, a nisam baš dečkić. Štaviše, sad i ja imam dete. Ali, kada bih se i uhvatio da prebiram po svome detinjstvu i mladosti – za mene…
piše: Pavle R. Srdić Ravno sedam godina je prošlo od mog prvog teksta za ovu rubriku, tako da – neka nam je sa srećom. Ovog puta, jedan disko-hit, koji svoje utemeljenje, doduše ne tako verodostojno, ima u istinitoj ličnosti. Ta ličnost možda nije poznata u opštoj istoriji, ali u istoriji jedne ljudske aktivnosti jeste i…
piše: Pavle R. Srdić Ako ovo čita neki ljubitelj teškog metala, sigurno će hteti moju glavu. Grupa koja izvodi pesmu o o kojoj pišem ovog puta je zaista velikan hevi-metal žanra, ali nikada nije ušla u pravu žižu moga interesovanja. Naravno, daleko od toga da ne cenim njihov opus, ali nikada me njihov stil nije…
piše: Marko Vesić Mići i Fići, ključarima bokeške tradicije Kako sam, uopšte, doputovao u Herceg Novi? Prvi put sa bakom i ujakom kada sam bio sasvim mali, drugi put sa roditeljima, već dovoljno velik da mi idu na živce i da mi se ne letuje sa njima, a treći put – muzikom. Slušajući pesme sa…
„Ako me ne voliš sad, nikada me nećeš voleti.” Osećaj iza, naizgled surovog, ali istovremeno vrlo oslobađajućeg stiha, možda ste doživeli onda kada ste dali sve od sebe da sa nekim uspete, ali, avaj, sudbina je imala drugi plan, a ova spoznaja vam je kao grom iz vedra neba stigla do glave, iako možda ne…
Stara fora glasi: ako neko u bendu ne zna da svira, sviraće bas. Bas-gitara, ipak, nije za šalu i nije bez razloga jedan od osnovnih instrumenata svakog muzičkog sastava. Stoga danas pišem o verovatno najboljem nepoznatom basisti svih vremena – Džonu Dikonu. (John Deacon). Rođen 1951. godine, odrastao je u unutrašnjosti severne Engleske gde sa…
U prošlom (četvrtom) broju serijala Svetsko a naše! pisali smo o možda najpoznatijim sastavima ex YU rok scene – Bijelo dugme, Riblja Čorba i Azra; dotakli smo par imena koja će predstavljati početak novog talasa, kao i Buldožere sa kojima počinjemo da obrađujemo i bendove tvrđeg zvuka. Napisan uz pomoć Ex YU rock enciklopedije Petra Janjatovića,…
Na plejlisti jednog kustosa verovatno može da se nađe raznovrsna muzika, kao i kod bilo kog ne-kustosa, ali ovaj naš imaginarni kustos voli katkad da slušne po koji stih koji ga podseća na njegovo (takođe imaginarno) radno mesto. Naš kustos sanja da jednog dana ima svoju zbirku u okviru nekog muzeja u kome će se,…
Često čujemo kako je „nekada bilo bolje”, i mada jesmo svi barem jedanput čuli ovu večitu mudrost, lepo je znati da neki ljudi još uvek pamte stara dobra vremena. Međutim, vrlo lako se neke stvari iz prošlosti zagube i retko da ih se iko seti, dok, naravno, ne nalete na neki nostalgični primer koji ih…