piše: Dorijan Dobrić Epikur, rođen na Samosu 342. ili 341. godine pre nove ere, pripada onim misliocima čiji filozofski projekat izuzetno insistira na praktičnom delu života. Već iz njegovih kriterijuma istine možemo videti koliko je fokus radikalno premešten na iskustvo. Dijalektika ima vrednost samo ukoliko služi fizici, a fizika samo ukoliko služi etici. Time se…
piše: Nevena Stajković Pojam arete potiče od starogrčke reči ἀρετή i prevodimo je kao izvrsnost, vrlina. A ko bi drugi bio nosilac vrline, ako ne starogrčki junaci? S tim u vezi razvio se i koncept aretičke etike, prisutan u Homerovim epovima Ilijada i Odiseja. Ilijada opeva poslednju godinu Trojanskog rata koji je trajao deset godina,…
piše: Mladen Ilić Misaoni eksperiment je jedna od najučestalijih tehnika ocenjivanja pozicija u savremenoj analitičkoj filozofiji. Najpoznatiji, poput problema trolejbusa (troley problem) i mozgova u boci su se tako prelili i na pop kulturu od filmova do mimova. U ovakvim eksperimentima obično se konstruiše pojednostavljena hipotetička situacija koja služi za bolje ocrtavanje pretpostavki neke teorije…
piše: Mladen Ilić Da li je Mona Liza lepa slika? Da li je Zločin i kazna dobar roman? Da li je Odiseja u svemiru: 2001 očaravajući film? Da li su pesme Bitlsa zabavne? Siguran sam da je većina čitalaca dalo manje ili više definitivan odgovor na ova pitanja, koliko god iznijansiran. Da li je Trijumf…
piše: Igor Ilić Meritokratija je pojam iz političke filozofije, odnosno politike i ekonomije (ukoliko te dve sfere uopšte imaju jasne granice). U korenu reči stoje izrazi iz starogrčkog (κράτος) – vladavina/snaga/moć i latinskog jezika (mereō) – zasluga/vrednost/učinak. Prema ovom sistemu ideja, vladajuća klasa u politici i ekonomiji jeste ona koja doprinosi najviše učinka u društvu,…
piše: Dunja Perković U jednom trenutku u istoriji filozofija i nauka su se trudile da objasne svet i naše mesto u njemu. Nauci je objašnjavanje sveta odlično pošlo za rukom i ona je išla sve dublje i dublje u prirodne zakonitosti, dok se filozofija i dalje borila sa našim mestom. Trenutno je ceo svet i…
U prošlom broju smo izdvojili tri istraživanja sa vrlo zanimljivim zaključcima. Sva tri ukazivala su na potencijalni, ali i štetni, uticaj seksualizovanih sadržaja na one koji su njima izloženi. Međutim, na samom kraju, obećali smo i kritiku i protivargumente. Vreme je da pogledamo primere istraživanja koji bi se mogli iskoristiti u odbrani video-igara po…
Zamislite da se vraćate kući sa posla, i to vašim omiljenim putem, koji vodi kroz onaj prelepi park sa onim plitkim ovalnim fontanama. Na sebi imate, naravno, pristojnu odeću i obuću, možda sat i/ili nakit. Šetate što bliže fontani (uvek vas je smirivao njen žubor) i primećujete da se dešava nešto čudno. Unutar nje neko…
Ah, da. „To što je pogrešno za tebe, ne mora biti pogrešno za nekoga drugog” i slično. O ovome se može pisati bolje i opširnije nego što će to ovde biti učinjeno, u to nema sumnje. Nećemo ni pokušati da razrešimo duboke filozofske razmirice. Ali, definitivno želimo da malo bolje znate šta znači kada proklamujete…
U avgustovskom broju smo pričali sa dr Brankom Romčevićem – profesorom etike na Fakultetu Bezbednosti. Pre prihvatanja ovog poziva bio je član redakcije filozofskog časopisa Theoria, i autor je više filozofskih tekstova i radova, kao i knjige O Filo( )fiji. Sa njim smo razgovarali malo o filozofiji generalno, a malo više o nekim pitanjima primenjene…