piše: Branislav Vujčić U njegovim pesmama sve noći su besane. Tu kao da je uvek gluvo doba, veštičji čas, limbo između večeri i zore, melanholična ničija zemlja između košmara i buđenja, čežnje i ispunjenja. U njegovim pesmama, bilo autorskim ili obradama (koje je uvek birao po snažnom ličnom afinitetu, uvek ih saobražavajući sopstvenom kreativnom senzibilitetu,…
