piše: Dorijan Dobrić Epikur, rođen na Samosu 342. ili 341. godine pre nove ere, pripada onim misliocima čiji filozofski projekat izuzetno insistira na praktičnom delu života. Već iz njegovih kriterijuma istine možemo videti koliko je fokus radikalno premešten na iskustvo. Dijalektika ima vrednost samo ukoliko služi fizici, a fizika samo ukoliko služi etici. Time se…
piše: Dorijan Dobrić Sveti Avgustin je imao oca mnogobošca i majku posvećenu hrišćanku. Tako možemo, anahrono i simbolično, izvesti dualizam između dva grada koji su mu bili poznati od kad je bio dete. Avgustinova politička misao nije jasno određena niti artikulisana na onaj način kako bismo to očekivali od filozofa bližeg našem dobu. To izučavanje…
piše: Dorijan Dobrić Započnimo ovaj tekst jednim hipotetičkim, ali vrlo mogućim scenariom. Pojedinac se nalazi u galeriji, na otvaranju izložbe, i posmatra skulpture, slike i instalacije. U pitanju su autori savremenog doba čija su dela sasvim u duhu vremena. Muzejski prostor je oronuo, prošaran neonskim svetlima, hladan, prostran i emotivno nepristupačan. Skulpture su mahom readymade,…
piše: Dorijan Dobrić Ukoliko se filozofija ne bavi delatnom stranom života, koja je uopšte onda njena svrha? Biti upoznat sa kosmologijama, različitim idejama kako je nastao univerzum, znati logiku i prirodne zakone, ispitivati univerzalije i njihov realitet – teoretska su važna saznanja, ali ništa od toga ne utiče direktno na život pojedinca. Stoga stoici smatraju…
piše: Dorijan Dobrić Koju obavezu pojedinac ima prema vlastitim integrisanim idejama? Da li je zaista moguće znati razliku između onoga što smo naučili i onoga što smo imali u duhu od samog početka? Da li je razgraničavanje dobra od zla upisano u ljudskoj svesti ili čovek mora da iskusi i jedno i drugo da bi…
piše: Dorijan Dobrić Henri Dejvid Toro (Henry David Thoreau) je 1849. godine artikulisao termin građanske neposlušnosti u svom eseju koji nosi upravo to ime. Služio je kao inspiracija mnogim reformatorima i borcima za pravdu, kao što su Mahatma Gandi i Martin Luter King. Ovaj esej je postavio okvire građanske neposlušnosti i opisao njenu prirodu. Mnogi…
piše: Dorijan Dobrić Zašto je Isadora Dankan (Isadora Duncan) mrzela ples na špic patikama? Ona je balet smatrala lažnom i skandaloznom umetnošću koja je na dobrom tragu da ne bude umetnost uopšte. Sa druge strane, nije mogla da ostane ravnodušna na bajkovitost plesa Matilde Kšesinske koja lebdi na sceni ukidajući u svom plesu svaku iluziju…
piše: Dorijan Dobrić Zašto biti moralan? Da li je ispravno lagati onda kada time ne štetimo nikome, ali ćemo utešiti onoga koga lažemo? Da li sam u obavezi da pomažem siromašne? Ovo su pitanja čije odgovore najbolje može da pruži etika, i to u svojoj normativnoj formi. Etika, onda kada zauzme svoj osnovni, strogi stav,…
piše: Dorijan Dobrić Ako pod blagostanjem podrazumevamo apsolutno blaženstvo u pogledu društvenog i političkog života, gde su ljudi u rajskim uslovima, gde svako ima dovoljno hrane i pića u izobilju, gde ratovi ne postoje, svi sukobi se rešavaju mirnim putem; ako pod blagostanjem podrazumevamo mesto gde su svi srećni, onda je sasvim izvesno da takvo…
piše: Dorijan Dobrić Svaki pojedinac mora biti osiguran od povrede prava na slobodu govora i nikome ne sme da se ograniči pravo na izraz, ma kakvog tipa on bio. Libertarijanci su, kao i ostali pripadnici tradicije slobode, u načelu, protiv cenzure interneta, umetnosti, kao i verbalne i neverbalne komunikacije. Moguće je konzumirati pornografiju, slušati podkaste…
piše: Dorijan Dobrić Od svih fundamentalnih sposobnosti čoveka, pravilno izvođenje zaključaka se najteže stiče. Ljudi pri odrastanju nauče da vezuju pertle, peru ruke, rukuju escajgom. Ubrzo potom nauče da voze kola i izgovaraju gramatički koherentne rečenice. Postoje pojedinci koji čitav život prožive ne savladavši sposobnost zaključivanja, da nikada ni ne pomisle na mogućnost da je…
piše: Dorijan Dobrić Sokrat je bio, između ostalog, kriv za to što je kvario omladinu. To sugeriše da su koncepti ispravnog i neispravnog obrazovanja potomstva od izuzetne važnosti kako za filozofiju tako i za politički život pojedinca. Sadržaj obrazovanja ima tendenciju da bude univerzalan, otvoren za bezvremenu primenu na buduće generacije koje obavezno moraju živeti…
piše: Dorijan Dobrić „U sobi sede tri čoveka – sveštenik, kralj i bogataš. Između njih stoji plaćenik, čovek skromnog porekla i ne preterano velike pameti. Svaki od tri čoveka zahteva od plaćenika da ubije drugu dvojicu. Ko će preživeti, ko će umreti? ” Ova zagonetka je jedan od retkih primera gde je književnost nadmašila filozofiju…
piše: Dorijan Dobrić Umetnosti je očajnički potrebna struktura. Moderna umetnost ranog 21. veka u cilju svog opstanka postaje interdisciplinarna do mere vlastite neprepoznatljivosti i potpunog brisanja konceptualnih ograničenja, ostavljajući posmatrača često sa jednim jedinim pitanjem: šta sam upravo sada pogledao? Svedimo na apsurd za trenutak modernu umetnost. Pretvarajmo se da ne postoje nikakva ograničenja u…
piše: Dorijan Dobrić Ako prihvatimo definiciju da je razbijanje četvrtog zida postupak osvešćivanja učesnika u radnji činjenicom da se nalaze u datom delu i da bivaju posmatrani, obavezujemo se na određen skup implikacija koje zahtevaju svoje objašnjenje. Ubrzo potom, biće pokazano da ovaj postupak dolazi u više formi i ispitivanje njegovih mogućnosti može da ima…