piše: Aleksandra Vujić Lakšmi (Šri) jedna je od glavnih boginja hinduizma, što ne čudi jer je boginja mnogih značajnih stvari – bogatstva, sudbine, zdravlja, sreće, ljubavi, lepote, moći i napretka. Supruga je Višnua, a Durgina kći. Njena uloga je da obezbedi izobilje kojim Višnu održava univerzum, ali i da bude posrednik između smrtnika i Višnua.…
piše: Aleksandra Vujić Hator je egipatska boginja koja ima mnoštvo uloga i zaduženja. Boginja je ljubavi, lepote, sreće i muzike, ali i boginja pijanstva, kao i zaštitnica Sinajskog poluostrva. Još jedna od dužnosti je da pazi na žene za vreme porođaja i da ponudi duše umrlih hranom i vodom dok im pokazuje put u zagrobni…
Prvi je pominje rimski književnik, retoričar i filozof Apulej u 2. veku. Nakon tog prvog pominjanja Psiha postaje čest motiv u književnosti i umetnosti. Prema mitologiji, Psiha je bila neverovatno lepa, i upravo zbog toga je boginja Afrodita bila ljubomorna na nju. Psihu su hvalili i nazivali je novom Afroditom, dok su „staru” i njena…
Egipatska boginja Bastet (ili Bast) prvobitno je prikazivana kao lavica, a kasnije je češće poistovećivana sa mačkom. Isprva boginja koja je gnev svog oca, boga Ra, izražavala rikom, postala je dobroćudnija i pomagala je smrtnicima uništavajući štetočine. U pitomijem obliku domaće mačke ona je boginja telesne ljubavi. Kada je prikazivana sa mačićima, preuzima ulogu boginje…
U slovenskoj mitologiji smenu zime i dolazak proleća obeležava borba dve žene – Vesne i Morane. U ovo doba Vesna je uvek pobednik, a kad Morana odnese pobedu, nastupa hladnije vreme, ali smrtnici su uvek bili na strani Vesne. Naime, u vreme paganstva, zima je bila godišnje doba za koje su karakteristične mnoge bolesti, nedostatak…
Grčka boginja Tiha, (u rimskoj mitologiji Fortuna), boginja je slučajnosti, sreće, sudbine i napretka. Glavno obeležje ove boginje je čuveni rog izobilja prepun raznog voća, semenki, cveća, žita i sličnih darova. Tiha je, pored materijalnog, simbol i duhovnog bogatstva. Pošto je i boginja sreće, još jedan njen atribut je i kugla, simbol promenljivosti srećnih okolnosti.…
Boginja domaćeg ognjišta i hrane koja se na njemu priprema, Vesta, uživala je veliko poštovanje Rimljana, a naročito su je poštovale domaćice, mlinari i pekari. Oni su stalno čistili i ukrašavali ognjišta jer su verovali da će to njihovom domu i porodici doneti sreću. Vestalije su se održavale 9. juna, a tog dana su domaćice…
Kada su 1912. godine nemački arheolozi pronašli bistu žene u vajarskoj radionici Tutmozisa, dvorskog umetnika egipatskog faraona Ehnatona, znali su da će samo prevarom uspeti da je ponesu sa sobom kući. Visoka četrdeset i osam centimetara, izvajana od grubog krečnjaka na koji je dodata fina, bojena, štuko dekoracija, svojim jednim preostalim okom je pogledala svoje…
Pojam (slovo) ma’at je teško prevesti jer znači sve što treba da je ispravno i tačno, dakle, pravda, harmonija, red, stabilnost. Starovekovni Egipćani su jako cenili ovaj koncept i to je bio jedan od osnovnih postulata religioznog mišljenja. Ma’at je obezbeđivao stabilnost univerzuma, a bio je čak i iznad samog faraona, na kojeg se nisu…
Izuzetno značajna boginja rimske mitologije, Junona, nosi mnoge epitete. Bila je žena vrhovnog boga Jupitera i majka boga rata Marsa. Poštovana je kao boginja koja umnožava narod, pomaže vojsci u ratu i štiti gradove, a bila je i zaštitnica grada Rima. Po njoj je i mesec jun dobio ime. Junona je imala i mnoge atribute,…
Kulture Arabijskog poluostrva su pre dolaska islama poštovale različita božanstva. Jedna od njih je bila i boginja Al Lat. Sedište njenog kulta bilo je blizu Meke, mesta gde se islam otkrio proroku Muhamedu, ali je ona bila poštovana i u istočnom Sredozemlju i delovima Irana. Al Lat je bila deo trojstva koje je bilo poznato…
U nordijskoj mitologiji bogovi su raspoređeni u dve grupe – bogovi Esira i bogovi Vanira. Oni su se slagali relativno dobro sve dok se nije pojavila boginja o kojoj je reč u ovom članku – Freja. Freja je poreklom iz Vanira, boginja ljubavi, seksa, plodnosti, lepote, magije i veštičarenja. Pošto je bila veštica, putovala je…
Iako su Sloveni bili veoma kreativni prilikom stvaranja svojih božanstava, na njih su sigurno morali uticati narodi sa kojima su bili u kontaktu, ili čija je mitologija toliko raširena i jaka da je stizala i do ovih prostora. Tako je nastala Devana, boginja šuma, lova i šumskih životinja. Kako je njeno ime, ali i funkcija,…
Sumerska boginja Inana je boginja ljubavi, lepote, seksualne požude, plodnosti, ali i znanja, mudrosti, rata i borbe. Poznata je i kao čuvar kosmičkih zakona, koje je, sudeći po mitu, ukrala od svog oca Enkija. Inana je jedna od retkih ženskih figura u sumerskoj mitologiji koja se sastoji od pretežno muških bogova. Inana je kod Akađana…
Kult ove boginje bio je vrlo važan u antičko doba. Ipak, ona je ostala nejasna pojava jer se razlikuju se mitovi o njenom poreklu i izgledu, a čak su i njene moći nejasne. Verovalo se da ona može promeniti sudbinu ljudi tako što će im dati ili oduzeti bogatstvo, podariti ili oduzeti sreću, a mogla…