piše: Ivan Veljković
U prošlom broju…
„…Poklopilo se, pritom, da izložba zađe u godinu kada festival koji Stojanović organizuje, Balkanska smotra mladih strip autora, uživa svoju 25. iteraciju.”
Svakako je nemoguće govoriti o balkanskom stripu 21. veka bez osvrta na Balkansku smotru mladih strip autora. U sopstvenom osvrtu na 25. iteraciju ovog festivala posvetio sam pažnju unikatnim pojavama i zanimljivim strip poslenicima koji su se tih letnjih dana našli u Srpskom Mančesteru. Jedna od poslenica koje sam imao čast da upoznam je Pia Nikolič, koorganizatorka strip festivala Tinta (kao i serije mesečnih strip događaja pod zajedničkim imenom Razlita tinta) pri ljubljanskom centru za urbanu kulturu Kino Šiška. Tokom više od deset godina aktivnosti, prepunih izložbi, tribina, razgovora i promocija, jedan segment se posebno istakao. Segment koji nosi jednostavno i samopojašnjivo ime – Strip v živo.
Kako sama Nikolič naglašava, ideja je sledeća: uzme se jedan strip, uz dozvolu autora ili izdavača (neretko oba), odvoje se udarni segmenti istog, te probrana ekipa ljudi obavlja performans pred publikom gde čita izabrane delove naglas. Naravno, ovo je više od pukog čitanja publici; uključeni su i zvučni efekti, kao i pozadinska muzika, a akteri moraju da odglume pročitano, kao da rade profesionalnu sinhronizaciju.
Do sada je mnogo stripova obrađeno ovom tehnikom, i to sa jasnim razlogom. Nikolič, kao osnivačica ovog tipa performansa, u privatnoj prepisci sa potpisnikom ovih redova pojašnjava svoj rezon iza Stripa v živo na sledeći način: „Strip v živo je intermedijski performans, format koji sam ja izmislila, jer sam se pitala, kako da ljudima objasnim stripove. Puno ljudi koji ne čitaju strip su mi kazali da ne znaju kako da ga čitaju. Tako sam izmislila tu verziju čitanja, jer tako mogu slobodno da gledaju ilustracije, dok dijalog samo slušaju, ili da ga čitaju uz slušanje.” U nastavku prepiske, istakla je i kako je tokom istraživanja drugih „čitalaca uživo” shvatila da svi ostali to rade suvoparno i dosadno, poredeći uratke sa poljskom sinhronizacijom animiranih filmova i serija (ko razume, shvatiće).
E sad, kako izgleda čitanje stripa uživo kada to radi ekipa iz Tinte? Pa, tu preporučujem gledanje – i slušanje – njihovog performansa stripa Tomaža Lavriča Bosanske basni.
Naravno, tema nije slučajno odabrana. Bosanske basni je strip koji se bavi ratovima u bivšoj Jugoslaviji, gde je Lavriču cilj bio da sve posmatra iz ugla neutralnog izveštača. Sam strip je svojevrsni omaž novinaru Ivu Štandekeru, koji je 1992. godine poginuo nakon što je smrtonosno ranjen eksplozijom granate u sarajevskom naselju Dobrinja (i koji je, ključno je navesti, jedan dobar deo svog profesionalnog angažmana upravo stripu posvetio). Nećemo o samom stripu Bosanske basni ovde u detalj, samo treba naglasiti da je Lavrič probao (sa varirajućim uspehom), da svaku od zaraćenih nacija obeleži adekvatnim narečjem, bilo ono štokavsko, čakavsko, kajkavsko, i izgovorom, ekavski, ili ijekavskim.
No, usredsredimo se na performans. Ako izuzmemo činjenicu da mlađi izvođači imaju malo poteškoća sa izgovorom glasova ć i đ, kao i malo distorzija po pitanju akcentovanja, izvođenje Stripa v živo je proteklo spektakularno. Ne samo da likovi oživljavaju, nego svaki glumac pokušava da se uživi u ulogu, čak i kada u istoj kratkoj strip-priči moraju da glume dve, tri, pa i četiri osobe! To je uspeh vredan pomena, ali ima i svoj razlog. Naime, kad sam rekao da je ovo ekipa iza Tinte, malo sam slagao. Ekipa je zapravo iz Radija Študent, jedne od najstarijih nezavisnih radio-stanica u Evropi, ako ne u svetu. Radio Študent ima u svom sklopu i školu pravilnog čitanja, kao i školu za spikere. U sklopu ove organizacije se bukvalno sve radi, od sinhronizacije do pevanja džinglova, pa sve do čitanja radio-drama. Drugim rečima, saradnici na ovom projektu su majstori svog zanata, stručnjaci koji od reči do reči rade svoj posao savesno.
A ko je ekipa? Među imenima koje Nikolič navodi tu su Matija Drobne – Maco, Nejc Bahor – Biga, Smiljan Hude, Juš Šoltes, David Murko – Muri, i Špela Setničar. Naravno, ne učestvuju svi oni u Bosanskim basnima, ali neretko sarađuju na drugim projektima. Od ostalih stripova koje je ekipa Radio Študenta obradila u ovom formatu, Nikolič navodi radove Rdeči alarm Tomaža Lavriča, Hardfuckers Zorana Smiljanića, te 50. broj kultnog serijala Alan Ford, FUČ FUK dvojca An Barau i Fani Dale-Riv i Black hole Čarlsa Brnsa.
Drugim rečima, em su glumci od zanata, em je materijal izvrsnog kvaliteta. Čak i ako ne odgledate ni minut Stripa v živo, znate da vas čeka spektakularno iskustvo. Tome sudi i činjenica da su pojedini gledaoci napustili salu jer ih je priča prosto toliko dirnula. A ne može se poreći ni energija koju su sami performeri uneli u svoj rad. Meni se najviše svideo najstariji član ekipe. Kao neko ko je vrlo verovatno i zakačio period bivše Juge, zasigurno je imao prilike da redovno razgovara sa ljudima iz drugih eks-Ju republika, te je njegov govor, u tom smislu, bio najprecizniji. Mlađi članovi su tu malo kaskali, ali ne previše – ne do te mere da je to ometalo izvedbu.
Ono što posebno treba istaći je činjenica da u čitanju nema praznog hoda. Sve potencijalne praznine ispunjavaju ili ambijentalni zvuci (bilo puštani na matrici, bilo u imitiranju same Nikoličeve). A neretko se dešava da glumci i improvizuju dijaloge, da dodaju nešto što nije u samom Lavričevom pisanju, ali jeste u duhu lika kojeg čitaju. Ova vrsta dopune se samo viđa kada umetnik jedne branše prepozna kvalitet umetnika druge.
Ukratko, kao iskustvo, i pored nekih sitnih mana, Strip v živo definitivno vredi. Nema sumnje da će ekipa iz Kina Šiške/Radio Študenta/Tinte imati još mnogo izvođenja. Ako bude bilo sreće, sredstava i prilike, valjalo bi videti njihov performans i u Beogradu, Sarajevu, Skoplju i Podgorici. Zagreb je već upriličen, i u trenutku kada čitate ovaj tekst biće već gotova i solidno ispraćena stvar, kao što i dolikuje.
I jedan kuriozitet za kraj. Tokom prošlogodišnjeg izdanja festivala Tinta, jedan od gostiju je bio i kuš! – ne, ne ovaj naš KUŠ! – kuš!, mala nezavisna izdavačka kuća stripova iz Letonije. Lep detalj, složićete se.
oktobar, 2023.
