piše: Ivan Veljković
Slike ustupila: Čarobna knjiga
Crtež: Džordž Perez
U prošlom broju…
„Bezbroj stavki, bezbroj rukavaca na koje treba obratiti pažnju, a tek smo počeli.”
DC univerzum je komplikovan. Sama kompanija postoji, sa različitim imenima, već 91 godinu. I premda je imala mnoštvo junaka i negativaca, neretko se dešavalo da firma otkupi manjeg izdavača i da njihove prethodne strip junake inkorporira u sopstveni univerzum. Pritom, ne treba zaobići da se milion i jedna stvar u međuvremenu retkonuje (retroaktivno menja), resetuje (vraća na početak) ili rebrendira (preinačuje). Ovo je otežavalo novim čitaocima da se uključe u strip, pošto su svakom novom broju prethodile doslovne decenije kontinuiteta, dok bi stariji, odaniji fanovi gotovo odmah prepoznali ako se nešto po pomenutom kontinuitetu ne uklapa (banalan primer-do-dva – model Betmobila, Supermenov logo, da li Čudesna Žena nosi tijaru ili krunu, ili nijedno od ta dva i slično). I naravno, šta raditi sa likovima koji izgledaju isto, iako je u realnom vremenu prošlo tri-četiri desetleća od njihovog prvog pojavljivanja u stripu.
Jedan scenarista je na isto to pitanje rešio da odgovori, i to tako što je jednu od svojih starijih ideja iskoristio za stripovski događaj koji i danas, četrdeset godina kasnije, deluje sveže i revolucionarno, kao i neizmerno teško. Marv Vulfman, ljubitelj stripova otkako je naučio da čita, i njegov crtač kolega, legendarni Džordž Perez, na njujorškom Komik Konu 1981. godine najavili su serijal ili, preciznije, krosover događaj, koji je imao jednostavan, ali nimalo lak cilj: svesti sve kontinuitete u jedan i početi sve iznova. A kako su to bile osamdesete, internet je još uvek bio misaona imenica za prosečne korisnike, te su autori ovog novonajavljenog serijala morali sve pešaka i mukotrpno da istraže – svakog lika, sve prethodne događaje, lokacije i slično. Samo u tom trenutku je DC imao galeriju od više hiljada ustanovljenih likova. Ovo neće biti lako po ovaj ambiciozni dvojac.
Rezultat? Serijal Smak bezbroj svetova, u originalu Crisis on Infinite Earths.
U martu tekuće godine obeležava se četrdesetogodišnjica izlaska poslednjeg, dvanaestog broja Smaka bezbroj svetova (u daljem tekstu Smak, ili SMAK, kako Vulfman voli da piše). Drugim rečima, ovaj serijal, prava jedna vremenska kapsula, dovoljno je star i uticajan da se komotno može staviti u muzej. Postoji razlog zašto sam odabrao sintagmu vremenska kapsula, ali o tom-potom. Za sada, probajmo da sumiramo radnju ovog stripovskog događaja.
Na jednom od mnogih svetova, onom gde je nama poznata Liga pravde zapravo ilegalna bratija pod imenom Sindikat kriminalaca, izvesni čovek sa imenom Parija se pojavljuje, potresen i uspaničen, dok misteriozni talas antimaterije polako uništava dotični univerzum gde se ta zemlja nalazi. U ovom svetu, Leks Lutor, koji je heroj i suprug ovosvetovske Lois Lejn, šalje svog jedinog sina Aleksandra u posebnoj svemirskoj čigri koja prelazi iz jednog univerzuma u drugi, imitirajući na taj način poreklo Supermena iz njegovog prvobitnog stripa. Nažalost, i na drugim zemljama, u drugim univerzumima, raštrkan desetinama hiljada godina u prošlost, sadašnjost i budućnost, talas antimaterije uništava sve. A sve to posmatraju Osmatrač, kosmičko biće staro nebrojeno godina, i izvesna devojka pod pseudonimom Prethodnica, koja se kreće između univerzuma i sakuplja najpoznatije heroje na jedno mesto. Na isto mesto gde će se naći Parija da prepriča svoju tragičnu priču, i Aleksandar, koji je u kratkom vremenskom rasponu naglo odrastao u mladića.
Svi heroji su na okupu, gde bezmalo vidimo najmanje dva različita Supermena, više različitih članova Bet-porodice, te stare Čarltonove junake, poput Plave Bube i Upitnika, kao i Mlade Titane, Autsajdere, Patrolu prokletih, te heroje iz budućnosti, tj. članove Legije superheroja, ali i heroje prošlosti poput Lake čete, Crnih sokola, i kauboja kao što su Džona Heks, srednjovekovni demon Etrigan, a u par kadrova se nađe i (tada vrlo svež) Džon Konstantin. Čak vidimo i junake od pre desetina hiljada godina, proistekle među prvim hominidima. I svi su tu zarad jedne svrhe – zaustaviti Osmatračevog brata, Antiosmatrača, da u potpunosti uništi materiju i da resetuje univerzum gde on vlada kao nadmoćno biće.
Dakle, sintagma vremenska kapsula. Prvo pojašnjenje je bukvalno – ovaj strip se bavi likovima iz neopisivo dalekih razdoblja, nekada dugih par miliona godina. Vulfman je morao da nađe rešenje gde bi junaci iz, recimo, kamenog doba, srednjeg veka, američke revolucije, Drugog svetskog rata, dekade osamdesetih i daleke budućnosti u vidu trećeg milenijuma mogli zajedno da postoje, a da to ima logičkog smisla. Samim tim, ako imate istog heroja u više različitih oblika, to je u biti alternativna verzija junaka kog već znate. Dva Supermena, jedan sa Zemlje-1 i drugi sa Zemlje-2, zapravo su onovremeni moderni Supermen (Z-1) i Supermen iz Zlatnog doba, odnosno originalna kreacija Sigela i Šustera (Z-2), a tu se nalazi i Superboj sa takozvane Primarne zemlje.
Ovo je tek jedan delić zamršenih niti priče koje je Vulfman, samoinicijativno, hteo da odmrsi i sredi. To sređivanje je, nažalost, uključivalo i ubijanje solidnog broja likova koji se, od Smaka pa nadalje, više ne pojavljuju. I upravo tu vidimo dva najikoničnija trenutka u američkom stripu. Hronološki drugi po redu jeste smrt Berija Alena, drugog po redu Fleša, gde vidimo onu poznatu tablu gde se on polako, kroz trčanje, dezintegriše u kostura, pa u ništavilo. Prvi po redu, ali i te kako značajniji, jeste smrt Superdevojke. Naime, u sedmom delu serijala, Superdevojka, dok ostali junaci u pozadini pokušavaju da se izbore sa Antiosmatračevim senovitim bićima, juriša u brutalni napad na glavnog negativca, ali posle teške bitke, Antiosmatrač je ubija i ona umire u Supermenovim rukama. Njegov vrisak dok je drži u naručju je ovekovečen na naslovnici ovog izdanja, i s punim pravom se može reći da je baš taj trenutak najupečatljiviji u modernoj istoriji DC-ja, pa i šire.
Naravno, izostavljam ovde mnogo detalja (uloga negativca Psiho-Pirata, veza između Zelenih Fenjera i magije, spajanje preostalih pet zemalja, poznata Tvorčeva Ruka koja drži Veliki Prasak…) jer da ih sve samo navedem, trebalo bi mi bezmalo 70 stranica. Umesto toga, prodiskutujmo drugi razlog zašto je SMAK vremenska kapsula. Strip je nastao sredinom osamdesetih, i to se dakako vidi u samoj konstrukciji tabli. Perez neretko zna da ubaci bezmalo 12 kadrova na istoj tabli, nekad bez graničnika, nekad čak i bez ivica. Njegov crtež, kao i njegovo pripovedanje, definitivno ima eksperimentalniju notu iz ovog doba (sličan primer ovom vidu pripovedanja je F. Krejg Rasel). Ova količina kadrova pomalo otežava čitanje, pogotovo zato što su table doslovce krcate tekstom – tekstom koji je, kako je očigledno, pisan u maniru klasičnih stripova, sa dugim dijalozima, naglašavanjem svih individualnih imena aktera na tabli, svedenijim i luckastim humorom, otegnutim ekspozicijama…
Ukratko, čak i za ono vreme, scenario je delovao kao da je pisan u Zlatno doba, gde je cilj bio što više informacija predstaviti na što manjem prostoru. Dodajte na to činjenicu da pokušavate skoro 50 godina istorije stripa da sažmete u 12 brojeva i da pritom svaki bitan junak i negativac dobije dovoljno vremena u scenariju i vidite koliko je teško postići rezultat koji uvek teče bez brzaka. Vulfman je imao neopisivo težak zadatak pred sobom kao pisac, ali ni Perez nije imao ništa manje posla. Pritom, paralelno sa radom na serijalu, Vulfman je pisao i svojevrsnu ilustrovanu istoriju DC univerzuma koja bi služila kao vodič za nove čitaoce, gde je novi kontinuitet pojašnjen. Ta ilustrovana istorija je objavljena sa sve pomenutih 12 epizoda stripa u dva tvrdokoričena albuma domaćeg izdavača Čarobna knjiga, i ako se ne varam, ovo je prvi put da je SMAK predstavljen srpskoj publici.
Vremenska kapsula zvana SMAK, koja je izmenila tok DC stripova, ali i stripova uopšte, dakako je štivo vredno pažnje. I dan-danas, moderni strip autori vraćaju se na ovaj događaj kada god se kreira neki novi krosover, ili pak kada im treba referenca za nekog klasičnog junaka. Nemoguće je opisati koliko je SMAK zapravo bio uticajan. Samo je pomenuta naslovnica sa Supermenom koji drži Superdevojku u naručju referencirana u milion i jednom omažu, bilo u stripovima, bilo u srodnim medijima. A relativno skoro je SMAK dobio i animiranu adaptaciju, trilogiju animiranih filmova sa očitim promenama i dopunama (to je tek priča za neko bolje vreme). SMAK je storija koja je uspela da na logički konzistentan način predstavi paralelno postojanje više svetova, ali i više vremenskih tokova sa herojima koji su nekad bili, herojima koji su tu sada, i herojima kojih će tek biti. A vremenske kapsule su najlepše kada se otvore mnogo godina posle i vide svežim, anahronim očima.
februar, 2026.
