piše: Ivan Veljković
„Svaki strip je nekome prvi.”
Sten Li
Druga polovina 2023. godine uveliko traje. Samo tokom ovih osam meseci se održalo sijaset strip festivala, vodila masa intervjua sa strip poslenicima i, naravno, izdala gomila strip uradaka. Nekome ko je u stripu (u bilo kom kapacitetu) ova godina deluje berićetno.
Ali pak sa druge strane, uvek će tu biti neko ko se sa ovim vidom umetnosti tek upoznaje. Možda je njemu, ili njoj, ova 2023. godina prva godina u kojoj kupuje i čita strip, ili prisustvuje izložbi tabli kakvog autora, ili se druži sa fanovima devete umetnosti na nekom festivalu.
Nekome će ove godine nešto vezano za strip biti prvenac.
Ideja o članku vezanom za prvence mi se zapravo mota u glavi još otkako mi je Zdravko Knežević Knez pojasnio koncept njegovog fanzina Kunova (utefterite ime za kasnije) pre jedno pola decenije. Dakle, godinama se nosim mišlju kako i kada ovaj tekst da sastavim. Uz ovu vremensku distancu, kao i priliku da mi tekst bude prvenac za časopis KUŠ!, ne vidim bolju priliku od ove da misli konačno bacim na papir.
Dakle, prvenci. Naravno, mogu da pomenem prvi strip ikada izdat (premda su parametri za određivanje istog malo složeni; da ne dužimo, reći ćemo da je to, uslovno rečeno, bio strip Žuti dečak Ričarda Autkolta), ili prvi strip u, recimo, Japanu, Francuskoj, Belgiji, Italiji, Španiji, Nemačkoj, Koreji, ili pak na prostorima bivše Jugoslavije. Ali to je sve prežvakano gradivo.
Pride, preskočićemo i one pomalo isklišeirane teme današnjeg diskursa. Znate na koje mislim – koji je prvi grafički roman/strip za odrasle/erotski strip/foto strip/strip za osobe s hendikepom/ženski strip/LGBTQ strip i druge. U redu, možemo da naglasimo da je Maus Arta Špigelmana prvi (i za sada jedini) strip koji je osvojio Pulicerovu nagradu u specijalnoj kategoriji 1992. godine. Doduše, istaći ću da su više decenija pre toga dva novinska stripa dobila Pulicerove nagrade za ilustrovanu reportažu i komentar. Ta dva stripa su Dunsberi Gerija Trudoa i Okrug Blum Berklija Briteda.
To je sve super, i svaka čast na tim prvencima. No, usredsredimo se mi malo na naše podneblje, Balkan.
Prvenci u Balkanskom stripu
Hoćemo li prvo nešto bombastično? Pa, nek to bude objavljivanje u svetski poznatom magazinu Hevi Metal koji se, nažalost, uskoro gasi. Ovaj gigant imao je čast da ugosti veliki broj srpskih i generalno jugoslovenskih autora. Još u četvrtom broju davne 1977. godine, svoje stripove je tamo objavljivao Enki Bilal, francusko-bosanskohercegovački autor rođen u Beogradu. Zvanično se kao saradnik časopisa navodi neverovatnih 79 puta, a prisutan je maltene od samog početka.
Dobro, to je Hevi Metal, (uslovno rečeno) američki časopis. Pređimo na Francuze i Belgijance. Šta je sa gran-pri nagradom Međunarodnog strip festivala u Angulemu? Pa, i tu imamo prvenac. Godine 1987. tu nagradu je imao čast da dobije, gle iznenađenja, opet Enki Bilal, i to tačno deceniju od svog debitovanja u Hevi Metalu. Treba naglasiti da je on i verovatno prvi autor sa ovih prostora koji je imao izložbu u Luvru, kao i jedan od mnogih, doduše stranih, autora koji je imao priliku da Luvr upriliči u strip onako kako ga je on zamislio, uz punu saglasnost muzeja.
Dakle em objava u Hevi Metalu, em aktivni angažman u frankobelgijskom stripu i izložbe kod Gala. Od autora koji tim uspehom mogu da se podiče danas, tu svakako spada Marko Stojanović iz Leskovca. Scenarista serijala Vekovnici, svoju prvu izložbu u Briselu imao je krajem prošle i početkom ove godine, povodom CAN for Balkans projekta. Mada, treba naglasiti da ovo nije prvo izlaganje jugoslovenskog stripa na frankobelgijskim prostorima. Tu čast su imale izložbe Jugoslovenski strip 1866-1986 (održana u Jugoslovenskom kulturnom centru u Parizu 1986. godine) i potom 1h59 (održana 2000. godine na pomenutom festivalu u Angulemu, a docnije i u – takođe pomenutom – Jugoslovenskom kulturnom centru u Parizu). No, kad smo već kod ovih izložbi, jedan od čeonih ljudi iza održavanja izložbe 1h59 je, zasigurno pogađate, Enki Bilal. Zanimljivo je pomenuti da je dotičan događaj zapravo doveo do omanje kontroverze između selektora srpskih autora, Slobodana Ivkova, i šačice tada mladih stripara sa naših prostora koji su se osećali izostavljenim. No, o tom možemo nekom drugom prilikom, dragi čitaoče.
Vratimo se na CAN for Balkans. Iako ne prvenac u frankofonom svetu, zasigurno je prva izložba savremenog srpskog stripa u Briselu, koji mnogi smatraju centrom devete umetnosti u Evropi, ako ne i u svetu. I kad smo već kod toga, ovaj događaj je ujedno i prva izložba rumunskog, albanskog, makedonskog i bugarskog stripa u istom gradu. Poklopilo se, pritom, da izložba zađe u godinu kada festival koji Stojanović organizuje, Balkanska smotra mladih strip autora, uživa svoju 25. iteraciju. Podsetiću vas da su leskovački strip autori, dok je Marko još bio tinejdžer, prvi put ovaj festival organizovali 1998. godine. Reklo bi se da je strip u Leskovcu dosta dogurao od svojih prvenaca, koji su bili skromni u realizaciji, ali zasigurno ambiciozni u zamisli.
Eto, kod festivala smo, i ovde mogu da se konačno nadovežem na Kneza i na koncept njegovog fanzina, pomenutog pri početku ovog teksta. Sem što je tada u Kunovi objavljivao stripove (neretko prvence) polaznika strip škole koju vodi u Prnjavoru i par gradova pride, ovaj autor iz Bosne i Hercegovine je objavljivao u par brojeva i prvence autora pretežno iz Republike Srpske. Da, baš prvence, najranije radove pre nego što su se profesionalno probili. Ceo jedan specijalni broj, krcat prvencima, pokrivao je gotovo sve članove udruženja Deveta dimenzija iz Republike Srpske; prvi u nizu tih radova je strip najvrednijeg i sigurno najprofilisanijeg autora iz oba entiteta BiH, Milorada Vicanovića Maze.
Maza, naravno, ima jedan ključan prvenac nevezan za samo crtanje. Naime, on je u postratnoj Bosni i Hercegovini, 2008. godine, u rodnim Laktašima pokrenuo Salon stripa. Po svim merilima, ovo je prvi strip festival te vrste u celoj BiH posle rata, ujedno i najstariji, budući da još uvek traje. Usud je hteo da Maza bude gost i na prvoj iteraciji mostarskog strip festivala MoStrip. Dva prvenca u jednom.
Vratimo se na Kneza opet, jer za ovog čoveka se takođe vezuju neki lepi prvenci. Naime, on je pokretač prve škole stripa na prostorima rodnog Prnjavora, te Dervente, Srpca i par mesta u okolini. Pod njegovim „mandatom”, pokrenuta je jedinstvena edicija na Balkanu Mali album; koncept iza iste je jednostavan – izdavanje strip albuma gde su najveći deo projekta (ili ceo projekat, u zavisnosti od autora) radili osnovnoškolci i/ili srednjoškolci. Za sada ta edicija ima dva izdanja. Prvo od njih, Aequilibria je albumski debi više od desetak polaznika njegove škole, kao i par spoljnih saradnika. A kako sam imao čast da pišem scenario za isti, ovo je ujedno i moj prvi objavljen strip album. Drugo izdanje u ovoj ediciji, Priče iz slovenske šume, scenaristički je skoro celo Kneževo, te je ujedno i njegov prvi objavljeni album. Ono što je bitnije, doduše, jeste činjenica da je crtež radila tada šesnaestogodišnja Jelena Jokšić iz Ugljevika, što ovaj album čini njenim autorskim prvencem.
I za kraj, jedna zanimljivost vezana za tzv. „domaće mange”. Ako ste se pitali koja je prva srpska manga objavljena na našim prostorima, ne biste dobili precizan odgovor, jer je zapravo komplikovaniji nego što se čini. Prema tome, idemo redom. Strip Predodređeni, izdavačke kuće Rosencrantz izašao je 2014. godine. Scenarista je Predrag Đurić, a crtež je rađen u prilično očitom manga stilu. Međutim, sam strip ima možda četrdesetak tabli, a crtač, Uju Šibuja, nije iz Srbije, već iz Litvanije.
Sledi manga Last hope, koju je izdala pomenuta Deveta dimenzija 2018. godine. Srđan Vranješ iz Banjaluke je kompletni autor ovog dela, i Srbin poreklom. Manga ima preko 200 tabli po tomu i rađena je zdesna nalevo, kao što je praksa u Japanu. Ali i autor i izdavač su iz Bosne i Hercegovine, tako da je ovaj strip, tehnički gledano, prvenac u bosanskohercegovačkom kulturnom miljeu koliko i srpskom.
Najzad, tu je strip Zveri u nama Nađe Tiodorović, izdat 2022. godine (autorka je imala samo 15 godina kad ga je završila). Dakle, strip crtan u manga stilu, na preko 200 tabli, objavljen kod nas. Međutim, opet imamo detalj koji iskače. Naime, strip je štampan sleva nadesno, što je standard u evropskim zemljama. Pritom, ceo je u koloru, sem jednog dela ključnih strana, a manga se u Japanu i dan-danas pretežno radi crno-belom tehnikom. Ima izuzetaka, ali to je preširoka tema za ovu digresiju.
Kad se sve sabere, imamo tri manga prvenca, svaki sa svojim interesantnim pojedinostima. Inače, tu treba podvući još nešto – Last hope i Zveri u nama su Vranješu i Tiodorovićevoj prvi objavljeni stripovi. I premda je Đurić pisao i izdavao stripove pre Predodređenih, taj album je za Ujua Šibuju prvi profesionalni autorski angažman.
I evo nas u jednom novom prvencu. Kako ono beše rekao Lao Ce u Knjizi puta i vrline: „Putovanje od hiljadu milja galopa počinje baš ispred tvojih stopa”? Ili, moderno rečeno: put od hiljadu kilometara počinje jednim korakom.
septembar, 2023.
