Istorija je reč ženskog roda u svim jezicima (meni poznatim) a postoji i ona čuvena poslovica koja kaže da je istorija učiteljica života. Bez obzira na to što većina nas po inerciji ne nauči dovoljno njenih lekcija, poslovica ima dobru poentu koju ne bi trebalo zanemariti. Šta nam govori učiteljica života o međunarodnom prazniku koji se slavi u martu?
Negde sredinom 19. veka radnice tekstilne industrije pobunile su se za bolje uslove rada, veće plate i pravo glasa. Pobuna je pala na 8. mart, dan koji će mnogi ženski pokreti kasnije birati za organizovanje protesta i štrajkova širom sveta. Pokreti radnica, sufražistkinja, ruskih komunistkinja, feministkinja, održavali su se ovog datuma tokom mnogo decenija,u znak sećanja na prvu pobunu žena koja je spontano pala na ovaj datum. Za šta su se te žene borile? Za slobodne dane, godišnji odmor, fiksno radno vreme, topli obrok, pravo da glasaju, pravo da biraju, pravo da se školuju. Stvari koje su onima koji čitaju ovaj tekst verovatno dostupne i koje se podrazumevaju, stvari o kojima ni ne razmišljamo i zbog kojih često kukamo i „mrzimo” svoje živote, jer, zaboga, moramo na posao i moramo u školu. Ono čega smo možda svesni, ali o čemu ne razmišljamo aktivno, je činjenica da negde na svetu, a moguće i ne daleko od nas samih, postoje ljudi (i namerno kazem ljudi a ne žene) kojima su ova prava još uvek uskraćena. Pretpostaviću da nikome od nas nije drago zbog toga.
Sve ono za šta se borio ženski pokret tokom poslednjih decenija 19. i prvih decenija 20. veka nisu bile hirovite želje nečega što se snishodljivo naziva lepšim polom. Lepši pol je izneo privredu i industriju nakon dva svetska i mnogih lokalnih ratova. Lepši pol je razbio društvene norme i stege stare oko deset hiljada godina, i lepši pol je zbog toga bio hapšen, mučen i zlostavljan ravnopravno sa bilo kojim drugim ljudskim bićem koje se ikada našlo na „drugoj strani”. Zahvaljujući lepšem polu prava koja danas imaju oni koji čitaju ovaj tekst postala su nešto o čemu se ne razmišlja preterano, a to se dešava sa stvarima koje shvatamo standardom. Dakle, lepši pol je itekako bio još mnogo toga što mu se retko pripisuje, a mi koji danas uživamo prava slobodnog i dostojanstvenog ljudskog bića trebalo bi naučimo ponešto od učiteljice života, ma kog pola da smo. Za prave vrednosti se treba i mora boriti. Prave vrednosti su univerzalne, koliko god im cinici nametali granice. Takođe, postoje neki delovi prostora i društva u koje učiteljica života još uvek nije uspela da prodre, kao ni prava o kojima se govorilo pre više od veka i po. Slozite se ili ne sa mnom, ali prave vrednosti bi trebalo da budu jedini standard, bez izuzetka, i za sve one koji se pitaju zašto slavimo 8. mart, odgovor je – eto zbog toga.
I molim vas, pre nego što nekoga optužite za feminizam, razmislite da li je feminizam uopšte nešto zbog čega bi trebalo bilo koga optuživati? Ekstremizam je potpuno druga stvar, i svakako nije sinonim.
Puno strpljenja u školskoj klupi želi vam
Urednica,
Jovana Nikolić
