piše: Ivan Veljković
Slike ustupio: Darkwood
Crtež: Volter Sajmonson
U prošlom broju…
„Dokažite mi da ste vredni, veli on.“
Marvel ima svojih problema (kao i DC, kao i Dark Horse i drugi). Previše da se taksativno nabroje ovde, treba naglasiti. I dakako, po pitanju kreativnosti, ako ste autor, poslednje mesto gde bi trebalo da radite je upravo neki gigant poput Marvela. Naravno, ne pomaže tome ni činjenica da je Marvel sada franšiza koja više zavisi od filmova i (u manjoj meri) video-igara, dok su stripovi ostavljeni po strani, kao nusprodukt samih sebe. Jezivo. A jezivije je kada pokušate da razgovarate sa novopečenim fanovima ovih likova, koji ne bi ni znali ko su Ajron Men, Tor ili Kapetan Amerika da nije bilo filmova. Samim tim, neki izvanredni sekundarni, pa i tercijarni likovi ostaju potpuno po strani jer mejnstrim publika jednostavno ne može da ih svari. To dovoljno govori o intelektualnim kapacitetima pojedinaca u toj, nažalost prevelikoj, grupi.
Elem, jedan od tih likova je upravo potekao iz Torovog dela Marvelovog univerzuma, junak koji će na našim prostorima tek 2025. godine dobiti tretman u vidu grafičkog romana, konkretno u ediciji Banzai izdavačke kuće Darkwood. Taj junak je, glavom i izduženom bradom, neosporiva legenda po imenu Beta Rej Bil.
Jedan pogled na ovog rmpaliju bi vam možda rekao – zašto je ova monstruozna rugoba u Torovom odelu i zašto bismo uopšte čitali nešto o istome? Nemojte da vas izgled vara, jer nije u pitanju monstrum. Zapravo, posredi je izuzetno tragična epopeja o čoveku koji štiti svoj narod, poslednje izdanke svoje rase, od demona i inih nedaća u svemiru; o nekome ko je bio spreman da se podvrgne eksperimentisanju kako bi bio savršeni vojnik, što mu je dodatno uništilo izgled za sva vremena, čineći ga nakazom. Ali bez obzira na konjoliku njušku i nedostatak zenica u očima, Bil je časni borac koji je spreman na svaku žrtvu kako bi se postigao pozitivan cilj.
To je Tor naučio iz prve ruke upravo u ovom albumčiću, sastavljenom od četiri broja, gde se Bil prvi put ikada pojavljuje. Ovo je deo serijala o Toru kada ga je pisao i crtao nezamenljivi Volter Sajmonson. Imajte na umu, ovo je doba kada je Tor i dalje imao civilni identitet kao Donald Blejk (kuriozitet: Blejkov štap za hodanje se zapravo transformisao u čekić Mjolnir, i, ako bi se Tor od Mjolnira odvojio na jedan minut, automatski bi se vratio u prvobitno stanje, odnosno u ljudsko biće). Dakle, doba kada je Nik Fjuri i dalje bio belac (duga priča koja vezuje ultimativni Marvel, za neki drugi put), kada se Ajron Men oporavljao od alkohola, kada je Spajdi tugovao za odskora pokojnom Gven Stejsi i kada su Nadzirači bili tek ideja u umu Alana Mura, dakle kasne sedamdesete/rane osamdesete.
A kad kažem osamdesete, to se u svemu očitava. Kada prelistavate Baladu o Beta Rej Bilu, vidite konstrukcije table koje biste komotno našli u radovima F. Krejg Rasela ili Majkla Kolute, tj. eksperimentisanje perspektivom, postavkom kadrova, svetlom i senkama, i slično. Ovo je ujedno i doba kada su stripovi bili na vrhuncu u SAD, mnogo pred nadolazeći spekulatorski krah devedesetih, i Marvel još uvek nije morao da brine o bankrotu. Ukratko, ovo je vreme kada ste želeli da posedujete aktuelne stripove, i Balada o Beta Rej Bilu to jako dobro pokazuje:
- Subverzija priče odrađena na kvalitetan, neusiljen, neholivudski način
- Prirodna progresija etabliranog lika bez radikalne promene njegove srži
- Indicije o većem univerzumu
- Tangente drugih priča koje taman toliko odaju da vas intrigiraju na keca
- Neopisivo dobar crtež
- Neopisivo dobar kolor (za kolor ove priče zaslužan je Džordž Rusos)
- Dovoljno akcije da zadovolji sladokusce
- Dovoljno tihih trenutaka da podmire nešto dublje zamišljene čitaoce
- Gradnja ženskih likova koja se, opet, oseća prirodno i neholivudski (ovde je reč o pobedi Lejdi Sif nad patuljkom Trogom)
- Doza humora koja je, i treći put ponavljam, neholivudska i apsolutno prirodna (uglavnom vezana za Volstaga Pozamašnog – i ovde moram, moram da kritikujem Darkwood što za prevod nisu odabrali aliteracijsku draž originalnog izraza, odnosno Volstag Voluminozni).
Ne postoji dovoljno superlativa kojim mogu da pohvalim Voltera Sajmonsona kao autora. Ceo njegov staž na Toru je odličan, ali upravo je Balada o Beta Rej Bilu vrhunac iste, barem što se kreativnosti tiče. Sajmonson nam je u četiri broja predstavio neosporivo izvanrednog lika koji će samo evoluirati dalje u rukama drugih scenarista. I ne, ne preterujem – svaki mini-serijal sa Bilom kao glavnim akterom, ili pak kao sekundarnim akterom, jeste čista premija i, da se ja pitam, narednih nekoliko godina bi trebalo srpskoj publici sve od Bila predstaviti. Jednostavno je toliko kvalitetan. Ali, eto, u popularnoj kulturi se o njemu relativno malo zna.
Jedan od razloga zašto fanovi stripa umnogome nisu bili ljubitelji filma Tor: Ragnarok i daljih dela koje je Taika Vaititi režirao je upravo taj što je izvorni materijal za Tora pretvorio u sprdnju. Samim tim, gotovo je nemoguće snimiti film o Beta Rej Bilu a da se uklapa u moderni Marvelov kinematografski univerzum. I iskren da budem, ne želim da ga snime. Destilovana verzija Beta Rej Bila bi bila samo uvreda prema Sajmonsonu i njegovim nastavljačima.
Bil je, recimo, izuzetno kvalitetno predstavljen u animaciji: što se filmova tiče, pojavljivao se u animiranoj adaptaciji stripa Planeta Hulk, gde je apsolutna sila prirode. Glede animiranih serija, imao je tri bitna pojavljivanja. Prvo je bilo u Srebrnom letaču, seriji sa kraja devedesetih. Naredno je bilo u The Super Hero Squad Show, komičnoj reprezentaciji Marvelovih junaka, gde je njegovo poreklo iznenađujuće verno predstavljeno (naravno, ublaženo za mlade gledaoce). Definitivno najbolja iteracija je iz kriminalno prerano prekinute spektakularne serije Avengers: Earth’s Mightiest Heroes, gde vidimo njegovo poreklo, maltene, u reč preneto sa stranice na ekran. Bil je izuzetno prijemčiv za animiranje, i da je sreće, dobiće svojih animiranih pet minuta u narednim godinama.
A dotle? Dotle tu stoji njegov skromni, doduše, ali i te kako primetni doprinos u stripu, a početak tog doprinosa je upravo Balada. Skoro sto stranica čiste akcije, kvalitetne drame i zdravog humora, a sve to u priči o nordijskom bogu koji se maklja sa svemirskim narandžastim mutantom. Čovek bi pomislio da vam fali koji iver u glavi ako bi vas čuo šta čitate. Ali ne dajte se prevariti. Balada o Beta Rej Bilu je izdanje koje treba da krasi svaku policu. Brzo se čita, a trenuci iz istog će ostati sa čitaocima jako, jako dugo. A ti trenuci su naknadno epski upravo jer su došli iz pera jednog čoveka – em pisaćeg, em crtačkog pera. A kako je crtao Bila, možete videti i u par tabli na kraju stripa, gde vidimo skice za strip koje je Sajmonson radio pred tuširanje i kolor. Čovek je prosto stihija.
Ili, ako hoćete tematski, čovek je prava oluja.
maj, 2026.
