piše i fotografiše: Ksenija Kalezić
Muzej savremene umetnosti u Beogradu je 22. avgusta 2025. godine publici predstavio izložbu skulptura Dragane Ilić (1966–2020), nazvanu Portret – igra otkrivanja i/ili razotkrivanja u okviru ciklusa Umetnost i ličnost – skulptorke iz kolekcije MSU.
Prizemlje muzeja na Ušću će do 13. oktobra ove godine biti ispunjeno portretnim bistama umetnice koja je uspevala da svaki pojedinačni lik kreira poštujući njihovu autonomiju. Portretna umetnost ima dugu tradiciju, te možemo reći da je stara koliko i sama likovna umetnost (za koju, svakako, nećemo birati tačan momenat nastanka). Upravo zbog toga, kroz istoriju se razvija čitav sistem simbola i vrednosti koji prikazane likove smešta u društvene, političke i ostale grupe – počevši od okruženja u kojem se nalazi, poput dobro poznatih mermernih stubova u pozadini, teških zelenih draperija, ili obeležja poput ordenja ili prstena na malom prstu.
Ali, šta se dešava kada nam umetnik ne pruža ništa od ovih podataka? Skulptura, sama po sebi, postoji u trodimenzionalnom prostoru i postaje deo njega – bez mogućnosti da, poput portreta na slici, ponese i pozadinu sa sobom. Posmatrač tada postaje prinuđen da samostalno razume ličnosti sa kojima se nađe praktično oči u oči, što je svakako slučaj sa skulpturama Dragane Ilić.
Portret u njenom stvaralaštvu zauzima centralno mesto, a za modele neretko bira ljude iz svog okruženja, poput prijatelja i saradnika. Kao prva žena predavač na vajarskom odseku Fakulteta likovne umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, na kom je i sama završila studije 1991. godine, Ilić stvara karakterističan opus prepoznatljiv po univerzalnom pristupu kreiranja živopisnih predstava svojih modela.
Igrom otkrivanja (i/ili razotkrivanja?), umetnica gradi svoja dela – tradicionalan materijal gline dozvoljava postepeno građenje likova, obeležavajući tako i uzlaznu putanju procesa stvaranja, ali i odnosa koji se tokom njega rađa. Ovo ostavlja prostora za predomišljanje, menjanje putanje i nedogledno dodavanje motiva, ali pre svega – ovo znači da umetnica svojom voljom, neuslovljena materijalom, bira kada je njeno delo završeno. Možemo pretpostaviti da stvaranje prestaje tek kada u skulpturi ugleda lik koji poznaje.
Pored prepoznatljivog stilskog izraza, posebna lična nota koja se prikrala skulpturama Dragane Ilić jesu i otisci prstiju u glini, suveniri umetničinog kontakta sa delom. Neuglačana, ponekad i neobojena, glina ostaje gradivni materijal skulpture, ali i svojom površinom stvara novu kožu portretisanih – onu koja pamti susret sa umetnicom.
Izložba postavljena u prostoru okruženim staklenim zidovima sa pogledom na retko beogradsko zelenilo čini savršeno familijarnu atmosferu. Koračanje u prostoru među skulpturama pomalo podseća na kretanje kroz prostoriju punu ljudi, koji su duboko u neprestanom nemom razgovoru.
Izložba će biti otvorena za posetioce do 13. oktobra 2025. godine na adresi Ušće 10, zato požurite da doživite snagu skulptura Dragane Ilić izbliza.
oktobar, 2025.
