piše: Pavle R. Srdić
S obzirom na to da ćete ovaj tekst čitati u prvom broju našeg časopisa u 2022. godini, istim želim da vam poželim srećnu Novu godinu i božićne praznike. Da bismo ostali u tome duhu, ovoga puta jedna sezonska tematska pesma biće predmet ovomesečne hit analize.
Uzevši u obzir datum njenog inicijalnog izlaska, pesma Santa Baby jeste prava starinska novogodišnja pesma u džez maniru, snimljena 1953. godine, a njen originalni izvođač jeste američka džez pevačica Erta Kit. Kao što je opštepoznato, Amerika je kolevka šou-biznisa i ne propušta se niti jedna prilika ni povod da se zaradi dobar novac. A Božić jeste jedan od njih. Prosečan Amerikanac radi veoma naporno tokom cele godine, a za božićne i novogodišnje praznike daje sebi oduška – kako duševnog, tako i finansijskog – pa se dešava da, sa tačke gledišta većine ostatka sveta, svoj krvavo zarađeni novac olako troši na svakakve stvari, ugađajući sebi za sva odricanja tokom godine. Muzička industrija i menadžment unutar nje su to rano spazili i još s pojavom masovne produkcije nosača zvuka muzičari su koristili priliku za snimanje tematskih – božićnih i novogodišnjih – izdanja, u kojima pevaju popularne praznične numere – što tradicionalne, što autorske. A to je veoma popularno i danas.
Začetak ove kompozicije krije se u susretu dvoje kompozitora, Džoan Dževits i Filipa Springera. Da je sudbina čudo, govori sledeće. Kada su se njih dvoje prvi put sreli, susret se završio pomalo neprijatno. Dževits je molila Springera za mišljenje u vezi sa nekim njenim kompozicijama, na šta joj je rekao da ipak ne bi trebalo da se bavi pisanjem pesama. Ali, nakon nekoliko godina, prethodno stvaranju predmetnog hita, Springeru je bio neophodan stalni muzički saradnik, a prema njegovim rečima, jedan ugledan čovek mu je preporučio – Džoan Dževits! Ženu kojoj je rekao da se ne bavi tim poslom. Suprotno očekivanoj reakciji na Springerov poziv za saradnju, Dževits je na istu i pristala, a pred kraj 1953. godine izdavačka kuća za koju su radili je od njih tražila da naprave praznični hit za tada mladu afroameričku pevačicu Ertu Kit.
Upravo je Dževits bila ta koja je tekst pesme razvila na motivu koristoljublja. Naime, jedna mlada devojka kroz pesmu nabraja svom „Deda Mrazu” – čitajte: bogatom partneru, pa nađite prihvatljiv naziv za to – svoje lukrativne želje za novogodišnje poklone. Ni manje, ni više – u vidu krzna, automobila, tapije na rudnik platine, ukrase od Tifanija… Iako bi se, današnjim jezikom, moglo reći da je junakinja htela sa „Deda Mrazom” da stvori kakav sponzorski odnos, moderni muzički kritičari će koristiti mnogo gore. Pa i sam Springer nije bio ponosan na pesmu. Kada su je završili, bukvalno se izvinjavao naručiocima, govoreći kako oni znaju da on ne pravi ovakve pesme i da istu svrstava među najgore stvari koje je do tad u karijeri napravio. No, polako, neće tako misliti zauvek.
Kako to obično biva, mase vole zabranjeno voće. Mase vole i novotarije. Pesma Santa Baby je to i bila. Pesma izlazi kao singl u jesen 1953. godine u izvođenju Erte Kit, a u pratnji orkestra Henrija Renea. U potpunosti izigrava nepisano pravilo tadašnjih disk-džokeja da se praznične pesme ne puštaju pre decembra – biva obilato zastupljena na radio-stanicama, ali i po pitanju tiraža nosača zvuka je bila jako, jako uspešna sa preko dvesta hiljada prodatih jedinica, što je – priznaćete – pozamašan broj, imajući u vidu 1953. godinu. Pesma je ostala tako propraćena, da je već naredne godina ista ekipa snimila nastavak pesme pod nazivom This Year’s Santa Baby. Sve ovo je bilo dovoljno da se ova pesma etablira u repertoar modernih prazničnih pesama koje se ciklično ponavljaju – svake godine u praznično vreme. No, nije sve bilo tako pozitivno. U južnim delovima Sjedinjenih Američkih Država, u takozvanom Bible Belt-u, pesma je bila zabranjena. Uredništva su smatrala da poziva na blud, da se njome ženska omladina podvodi prema bogatim starijim muškarcima, te da u njoj, u stvari, i nema prazničnog duha, već samo jeftinih emocija usmerenih ne ka čoveku, već ka imetku. Generalno gledano, mišljenja su bila blago pozitivna, ali ipak podeljena.
Godine 1981. Dževits prodaje svoj deo autorskih prava pesme Springeru, koji ubrzo kreće u potragu za izvođačem, uz pomoć kojeg će oživeti pesmu, i vratiti joj stari sjaj. I našao ga je u najvećoj ženskoj zvezdi popularne muzike – Madoni. I ona je pesmu zaista izvela u svom stilu, daleko slobodnije, rustičnije, pa, ako želite, i vulgarnije. Ovoga puta, Springeru se to svidelo, iako od Madonine verzije nije video ni cvonjka, jer je u prethodnom dogovoru sa njom odlučio da sredstva donira u dobrotvorne svrhe. Ali, nije se svidelo Erti Kit, koja je rekla sledeće: „Uvek sam se lepo zabavljala izvodeći ovu pesmu. A onda ju je otpevala Madona.”Pametnom dosta.
Ipak, Madona je dala svojevrsno veštačko disanje pesmi i inspirisala mnoge druge savremenike, kao i mlađe izvođače da se okušaju u izvođenju ove numere. Kajli Minog, Arijana Grande, Gven Stefani, Tejlor Svift – uvrstile su je u svoja izdanja i praznični repertoar, a Mišel Buble je njom poneo i jednu „laskavu” titulu – jedne od najomraženijih verzija neke praznične pesme. Sve ove verzije su uticale na to da se originalna verzije Erte Kit, nakon više od pola veka, opet počne nalaziti na top-listama oko praznika.
Imajući u vidu datum njenog izlaska, može se reći da su tiraži bili jaki. Kao što rekoh, preko dvesta hiljada primeraka prodatih u nekoliko meseci nakon objave. Prema današnjim podacima, u SAD je, za skoro sedam decenija, prodato preko šest stotina hiljada primeraka originalne verzije ove pesme – zlatni tiraž. Napominjem, originalne, jer sa verzijama pomenutih, planetarno popularnih pevačica, nije preterano reći da su njeni ukupni tiraži višemilionski kroz istoriju. Što se tiče top-lista, bila je broj deset na US Billboard Best Selling-Singles listi, ali dakako da bi uspeh ove pesme bio i veći, da u samoj Americi nije bila cenzurisana u južnim krajevima. U više stotina hiljada primeraka je prodata i u Velikoj Britaniji. Zanimljivo je da je ova pesma dosegla izvesnu popularnost u 21. veku, verovatno zahvaljujući 50’s nostalgiji, pa se u praznično vreme nalazi na top-listama brojnih radio-stanica.
I još jedna mala zanimljivost za kraj. Prećutao sam da je pesma imala i trećeg autora, koji, u stvari, ništa nije uradio pri stvaranju iste. To je brat Filipa Springera, Toni. S obzirom na to da su Filip Springer i Dževits radili za jednu, a Toni Springer za drugu produkcijsku kuću, on je iskorišćen kao faktor primirja u nekim diskografskim sukobima, pa je ploča izdata nešto brže nego što bi to razne faktičke i birokratske prepreke dozvolile. Inače, čovek nije napisao ni stiha niti notu za pesmu. Bio je pravnik koji je kasnije postao slikar. I to je sve. Sve? Pa, i ne baš. On je, u stvari, kreacija Filipa Springera, da bi zaobišao sve moguće peripetije oko objavljivanja ove pesme, a niko se nikada nije ni zapitao ko je on i da li zaista postoji. Springer je kreirao čitavu ličnost, za koju je govorio da postoji decenijama, dok sam nije priznao da je on izmišljen i da su svi tantijemi, u stvari, išli njemu, a ništa Toniju. Pošteno, izmislio ga je – a nije imao nikakvih troškova oko njega – i koristio mu je.
Srećni praznici!
januar, 2022.
