piše: Branislav Vujčić Nema sumnje (profetski sam ubeđen u to) da je grupa Daliborovo granje, kao retko koji savremeni bend rokenrol predznaka sa prostora bivše Jugoslavije, preodređen za velike stvari. Štaviše, cenim da će u ne tako dalekoj budućnosti uz naziv Daliborovo granje ići ona svima dobro poznata i pomalo oveštala titularna floskula koja glasi:…
piše: Mia Matković U 19. veku iskristalisao se termin, odnosno, reč koja opisuje mnogo toga… Fado – za neke muzika tuge i bola, za druge – čekanja i čežnje. Reč fado izvedena je od latinske reči fatum, što možemo prevesti kao sudbina. Fado je, nesumnjivo, muzika duše, muzika reči pretočenih u stihove, ali i muzika…
piše: Mia Matković Zahvaljujući napretku tehnologije, oličenom u konstruisanju i usavršavanju elektronskog medija, muzika je u 20. veku dobila nove zvučne dimenzije. U vezi sa time, Pjer Šefer (Pierre Henri Marie Schaeffer, 1910–1995) – francuski kompozitor, pisac, emiter, inženjer, muzikolog, akustičar i teoretičar – svoj večni trag ostavio je brojnim eksperimentima u oblasti elektronske muzike.…
Piše: Iva Pažin Nakon čuvenog Prelida za popodne jednog fauna (1892–1894), delo Nokturna (1897–1899), simfonijski triptih koji čine Oblaci, Praznici i Sirene, predstavlja sledeće značajno orkestarsko ostvarenje Kloda Debisija. Preispitivanje značenja termina nokturno, upisivanje boje u sve muzičke parametre i muzičke planove, prodor logike likovnog, logike oka i logike prostora u muzičko delo jesu samo…
piše: Mia Matković Početkom 20. veka mnogi kompozitori su eksperimentisali ritmom, tražili inspiraciju u narodnoj muzici i procenili svoje stavove o tonalitetu. Kompozitori ovog perioda bili su voljni da eksperimentišu novim muzičkim formama, te da koriste tehnologiju kako bi poboljšali svoje kompozicije. Prošli vek obeležilo je i nastajanje mnogih muzičkih pravaca, poput džeza. Džez muzika…
piše: Marko Vesić Darovi se za slavske i druge svetkovine u nešto, razume se, moraju spakovati, a ima li lepšeg ukrasnog papira od onog na tufne i na note? Moda tufni teško može da prođe, dok note ostaju prefinjeni oblik ukrašavanja, kao da same sviraju Mocartovu muziku dok kroz osmeh predajemo poklon! No, čemu note…
piše: Iva Pažin Creality je zadivljujući instrumentalni album srpskog džez bubnjara i kompozitora Peđe Milutinovića, poznatijeg kao Drumbooty. Ovaj album predstavlja svojevrsno umetničko istraživanje koje spaja različite muzičke žanrove, poput džeza, elektronike, hip-hopa i fanka u jedinstvenu, melodičnu i energičnu fuziju. Milutinović je majstorski spojio ove različite uticaje, stvarajući muzičko iskustvo koje oduzima dah. Na…
piše: Branislav Vujičić Iako svakako odavno više ne spadaju u muzički mejnstrim – ako su to, i pored svetske popularnosti, ikada uistinu i bili – i malo je verovatno da bi ih u današnje vreme previše ljudi upisalo u spomenar pod stavkom omiljeni bend, britanski prog rok sastav Jethro Tull i dalje uživa kultni status.…
piše: Iva Pažin Muzika je osnovni deo ljudske kulture i prisutna je u društvima kroz istoriju. Ona je moćan oblik izražavanja koji može da prenese emocije, ideje i osećanja. Muzika igra suštinsku ulogu u rastu deteta i može imati značajne koristi u različitim oblastima, uključujući kognitivni, društveni, emocionalni i fizički razvoj. Deca spontano uključuju muziku…
piše: Marko Vesić Iako januari uglavnom traju čitavu večnost, lično mi se čini da to nije bio slučaj i sa ovim. Ipak, činjenično je da ono što sledi u februaru i martu ne prati ovu logiku brzog ili sporog proticanja vremena, već se tiče uvek očekivanih događaja: Beovizije i Evrovizije. Kako smo u nekima od…
piše: Mia Matković Početak 20. veka doneo je sa sobom velike društvene i političke promene koje su uticale na umetnost tog perioda. Jedan od značajnijih pravaca bio je dadaizam koji je, za razliku od tada istaknutog larpurlartizma izraženog kroz popularni romantizam, umetnost usmerio ka parodijskim principima, antiumetnosti i kritici institucionalne umetničke prakse. Umetnici ovog perioda…
piše: Iva Pažin Kroz istoriju muzike uvek je postojao fenomen vunderkinda, natprosečno talentovanog deteta u ovoj umetnosti. Počev od Mocarta, preko Stivija Vondera i Kejt Buš, danas svedočimo pojavi umetnika vanserijskog talenta – Džejkoba Kolijera. Nazvati Kolijera genijem nakon nekoliko odslušanih pesama nije nekakva hrabra izjava autorke, već činjenica. Ovaj dvadesetosmogodišnji pevač, tekstopisac, aranžer, multiinstrumentalista,…
piše: Marko Vesić Najčudnija scena u filmu Interstelar nesumnjivo je ona u kojoj je kosmos prikazan u krupnoj perspektivi na kantovski subliman i monumentalan način, tako da vam zaista ponestane daha. Pitate se, ipak, čega tu ima čudnog ili makar čudnijeg u odnosu na sve moguće svetove koje Ajnštajnova fizika teorijski dozvoljava i koji se…
piše: Mia Matković Stvaralaštvo Konlona Nenkeroua (Samuel Conlon Nancarrow, 1912–1997), meksičkog kompozitora poreklom iz Amerike, do ranih osamdesetih nije naišlo na ozbiljniju recepciju stručne javnosti, te je, po svemu sudeći, moglo ostati zaboravljeno. Svemu navedenom duguju dve činjenice: sa jedne strane, reč je o nenametljivoj prirodi kompozitora, a sa druge o prirodi same muzike –…
piše: Iva Pažin „Ako možete da živite bez muzike, zahvalite se Bogu i zbogom.” – Nađa Bulanže Jedna od najplodnijih epoha u muzičkoj istoriji, posebno za Ameriku, bio je 20. vek. Dok Čarls Štraus i Leonard Bernštajn proizvode klasike muzičkog pozorišta, Aron Koplend kreira prepoznatljiv zvuk američke klasične muzike, a Filip Glas postavlja temelje minimalističkog…