Od autora svetskog bestselera Sofijin svet pre samo par meseci stigla nam je nova knjiga Baš kako treba. U podnaslovu ove Gorderove knjige stoji – Mala priča o skoro svemu. I doista jeste tako. Justejn Gorder je na svega stotinak strana uspeo da na sebi svojstven, jednostavan a pak zanimljiv način, progovori o skoro svemu što je čoveku bitno – životu, ljubavi i smrti. Naravno, Gorder ne bi bio Gorder kada se ne bi dotakao i nekih krupnih filozofskih pitanja: šta je čovek? Zašto je svemir baš ovakav i zašto je Veliki prasak bio baš onakav kakav je i bio?
Nalazimo se u „održivom” kosmosu i, pokazalo se, plodnom kosmosu. Osnovne sile prirode, kao i dug niz takozvanih fizičkih konstanti, bile su baš kako treba za nastanak atoma, zvezda i nas.
– Baš kako treba, Justejn Gorder
Sam naslov romana, kako pisac objašnjava, potiče iz stare bajke o Zlatokosi. Zlatokosa jede kašu koja je baš kako treba, ni prevruća ni prehladna, spava u krevetu koji je baš kako treba, ni pretvrd ni premekan… Veza koja se naslovom uspostavlja sa bajkom o Zlatokosi proširuje se dalje na celu priču koja, kao i većina bajki koje su imale po nekoliko verzija (starije verzije su obično bile okrutnije, dok su novije bile „ulepšane”), ima svoj idiličan, ali i svoj okrutan i bolan deo.
Radnja ove knjige odvija se u svega dvadeset četiri časa, iako onim što je njom iskazano ona obuhvata mnogo duži vremenski period. Albert, muž, otac i deda, odlazi u kolibu koju porodično zovu Kuća iz bajke gde provodi celu noć pišući u dnevnik koji planira da ostavi svojoj porodici. Albert je od prijateljice Marijane saznao da boluje od bolesti koja će mu s vremenom oduzeti mogućnost da svojom voljom pokrene ijedan mišić na telu. Bolest koja će ga prvo odvesti u, kako to on doživljava, gubljenje dostojanstva, a neminovno potom i u smrt.
Kroz njegovo oproštajno pisanje saznajemo dosta o njegovoj porodici, odnosu koji ima sa ženom, ali i odnosu koji je imao prema sebi i svom životu i koliko i kako se taj odnos promenio otkako je osetio da je smrt previše blizu.
Pozajmio sam čitav jedan svet i sad treba da ga vratim, ne u podnošljivim ratama, već sve odjednom. Imao sam devojku i sad samo treba da je ostavim ovde. Tako piše u obveznici… Imao sam sina, snahu i unuku… I nekoliko bliskih prijatelja i kolega. Pa, izvolite. Evo vam sve, onakvo kakvo mi je život dao. I hvala na pozajmici! Jer, na svakom trenutku radosti ležao je mrtvački pokrov. Nikada nije bilo postojanja, već samo toka bivanja, jer ništa na svetu ne traje.
– Baš kako treba, Justejn Gorder
Kao i u većini svojih knjiga, i u ovoj priči Justejn Gorder sa nama deli svoju fascinaciju ljudskim postojanjem i pokušava da nam kaže koji je smisao istog – bliskost, porodica i ljubav.
piše: Tamara Živković
