piše: Nevena Stajković
fotografije: Filip Mićović, privatna arhiva
Čini se da su nam danas galerije telefona pune fotografija ljudi i predela koji nas okružuju, ali pitanje je koliko se često vraćamo tim fotkama i šta se s njima dešava kada promenimo telefon. Izrada fotografija jedan je od najlepših načina da sačuvamo trenutke od zaborava, a upravo fotografi svojim znanjem i senzibilitetom tim uspomenama daju dodatnu vrednost. Stoga vam ovog puta predstavljamo rad mladog i kreativnog fotografa Filipa Mićovića, osnivača novonastalog brenda Foto Šapa.
Shvatio je da ima dara za fotografiju svakodnevno slikajući svog zlatnog retrivera Arčija. Sate su provodili trčeći i šetajući se u Smederevskoj tvrđavi, pa je na tom mestu i nastao najveći broj fotografija. Bezgranična ljubav prema životinjama podstakla ga je da pokrene sopstvenu priču i ponudi i drugim ljudima da ovekoveče divne trenutke sa svojim ljubimcima, i to ne samo u Smederevu, već širom Srbije.
Umeju li kuce i mace da poziraju? „Neke da, pogotovo ako su dresirane da budu mirne, ali nekad moram da čekam i po pola sata ili sat za dobar izraz, za dobar momenat. Najvažnije je da im uhvatim oči, u njima se ogleda njihova blentava, hirovita, nestašna i predivna narav.” Koja je najzanimljivija rasa koju si fotkao? „Mnogo pasa i mačaka se našlo pred mojim objektivom, ali najzanimljiviji su mi bili čau čau i bernandinac, jer su prilično retki kod nas.”
Filip obožava da provodi vreme u prirodi i zato ćemo na njegovim fotografijama vrlo često videti detalje iz šume, sa planine, mora ili Dunava. Pitali smo ga koji su predeli za njega bili najinspirativniji. „Durmitor i Uvac su me ostavili bez daha i veoma sam zadovoljan serijama fotografija odande. Volim da se šetam Čardakom, Zagajičkim brdima, Zemunskim kejom; tu je priroda neverovatno lepa i svaki put pronađem neodoljivi krajolik koji želim da uhvatim objektivom.” Pored pasa, tu su i druge životinje – ptice, magarci, krave, konji, kao i brojni drugi stanovnici Specijalnog rezervata prirode Zasavica, ergele Ljubičevo kod Požarevca ili dunavskog nasipa kod Ivanova koje je fotografisao.
Kada su gradski pejzaži u pitanju, Filip nastoji da svaka fotografija ima svoju dinamiku, zato – ako su u prvom planu krovovi kuća ili toranj crkve, tu je i ptica u letu ili oblak; ako je u fokusu neka lepa fasada, tu je i pogureni čovek koji prolazi ispred nje. Uhvatiti duh grada nije teško, potrebno je samo malo senzibiliteta i suptilnosti da se prepozna i zabeleži zanimljiv prizor, neobičan trenutak ili neki mali, nenemateljivi događaj.
Da li voliš da fotografišeš portrete i kako postižeš da ljudi na fotografijama deluju prirodno, bez ukočenosti i poziranja? „Volim portrete, ali gotovo nikada ih ne slikam u studiju, već u prirodi. Trudim se da osmislim neki neobičan ambijent, ali definitivno to što smo van studija modelima u startu pomaže da se opuste. Naravno, razgovaram sa njima, pokažem da se iza foto-aparata takođe nalazi čovek, našalim se i odmah bude lakše.”
Filipovi saveti za što bolje fotke: obratite posebnu pažnju na dobro osvetljenje, najzanimljiviji trenutak za fotkanje tokom dana je onaj neposredno pred zalazak sunca – zlatotren; ne obrađujte slike u velikoj meri filterima; i kada fotkate ljude, trudite se da uhvatite emociju, to je najvažnije.
maj, 2026.
