piše: MoonQueen
Februar je mesec u kojem naš časopis slavi rođendan, a kako je ovog februara u pitanju jedan od onih okruglih, jubilarnih rođendana, red je da vas tom prilikom povedemo u obilazak Muzeja savremene umetnosti u Beogradu koji je nedavno i sam proslavio lični jubilej – 60 godina od osnivanja. Tom prilikom kustoski tim muzeja osmislio je novi koncept postavke – u tri hornološki podeljene izložbe prikazaće se najreprezentativnija dela koja se čuvaju u fondu muzeja. Trenutno je aktuelna prva od njih, nazvana Prekretnice modernosti: umetnost društva 1900 – 1945. Ona prikazuje razvoj umetnosti u Srbiji i Jugoslaviji tokom prve polovine 20. veka i moj utisak jeste da se ovde nalazi sve ono što bi trebalo (da ne kažem – što biste morali) da znate o domaćoj umetničkoj sceni ove epohe. Na tri sprata predstavljeno je oko 150 autora i preko 400 umetničkih dela. Izložba prati hronološki tok razvoja moderne umetnosti, a dela su grupisana u manje celine koje odgovaraju kulturološkim i sociološkim fenomenima koji su obeležili prvu polovinu 20. veka.
Prva celina nazvana je Rađanje moderne i ovde ćete imati prilike da se upoznate sa najznačajnijim autorima i umetničkim pravcima koji su obeležili prve decenije prethodnog stoleća. U pitanju su domaći umetnici koji su se školovali u velikim evropskim centrima i koji su sa svojih studija u domovinu poneli ideje i nove umetničke prakse. Likovni jezik njihovih dela odlikuje prirodno svetlo (slikanje u pleneru, tj. napolju, tipično za umetnike impresionizma), intenzivniji kolorit i blaga deformacija forme. Ipak, ovi umetnici, čiji rad označava most između tradicije 19. i modernosti 20. veka, još u svojim opusima zadržavaju i pojedine nacionalne teme i folklorne motive. Veliki poduhvat izgradnje nacionalnog identiteta, započet u 19. veku, trajaće i tokom 20. veka, pogotovu u svetlu novih svetskih i nacionalnih tragedija kao što su Balkanski, a potom i Prvi svetski rat.
Manju celinu, koja se hronološki podudara sa periodom rađanja moderne na ovim prostorima, čini portretna umetnost, kako u mediju slike, tako i u mediju skulpture. Istražujući sličnosti, razlike, tačke dodira i tačke mimoilaženja između pojmova lica, ličnosti i lika, videćete kako se tradicionalan portret, čiji je cilj prikazivanje vernog modela i njegovog karaktera, polako rastapa kroz apstrahovanje likovnih elemenata, što je bio još jedan značajan iskorak u svet moderne umetnosti.
Sledi Vreme eksperimenata, osnivanje velikih avangradnih pokreta dvadesetih godina, kada se u apstrakciju odlazi mnogo smelije i kada umetnost postaje sila opozicionih ideja kojima se prkosi društveno-političkom sistemu, ustaljenim umetničkim, ali i socijalnim normama.
Nakon Velikog rata određeni broj stvaralaca zalagao se za takozvani povratak redu, tačnije starim vrednostima antike i srednjeg veka, a u tom periodu dolazi i do nadrealističkih, poetskih vizija sveta u kojima se tradicionalni elementi prožimaju sa sublimnim svetom simbola i snova.
I u domenu skulpture dolazi do eksperimentisanja, pa je jedan deo izložbe posvećen pokretu u skulpturi. Ovde ćete imati prilike da pogledate zaista veliki broj slobodnostojećih skulptura u bronzi kojima se gipkost i snaga ljudskog tela istražuju kroz pokret. Tu su i reljefi – vrsta skulpture čija je namena vekovima bila vezana za arhitekturu i koja je zbog toga imala prilično jasan i precizan, pa i sveden, likovni izražaj. Moderni umetnici stvaraju slobodne reljefe, njihova uloga više nije prepričavanje poruke koja stoji u temelju osnivanja nekog zdanja, oni se sada tretiraju kao zasebno umetničko delo, usled čega dolazi do veće slobode u oblikovanju forme.
Naredna velika celina nazvana je Podeljenosti i krize. Izložba sada stiže do četvrte decenije 20. veka i nestabilnih vremena uoči novog svetskog rata. Mnogostruki problemi koji potresaju sve slojeve i strukture društva utiču na umetničko stvaranje i tokove razvoja modernih pravaca. Ovaj period odlikuju stilske i ideološke podeljenosti na umetničkoj sceni, osnivanje društveno i politički angažovanih umetničkih grupa, kao i novo interesovanje za egzistencijalna pitanja. Angažovana umetnost koja nastaje u ovom periodu nekada veoma glasno i jasno postavlja pitanja, dok je u pojedinim slučajevima suptilnija – određeni broj stvaralaca okrenuće se intimizmu koji fokus stavlja na čoveka i njegov obični mali život… u velikom i strašnom svetu.
Poslednja celina bavi se temom grada, gradskih pejzaža i građanskog identiteta, kao najvažnijih stubova na kojima počiva progres moderne umetnosti, ali i moderne epohe u celosti. Grad je prostor modernog života, njegovih inovacija, društvenih promena, kulturnih revolucija, mesto inspiracije, aktivnosti, ali i otuđenosti, krize, tenzije… Najvažnije – grad je veliki hroničar vremena, iskreni, neulepšani portret svake epohe i kao takav privukao je pažnju gotovo svih umetnika koji su stvarali u ovom periodu.
Kao što verovatno već i sami naslućujete – izložba Prekretnice modernosti: umetnost društva 1900 – 1945. je obimna, slojevita i zahtevna, ali i veoma edukativna i značajna za bolje razumevanje naše prošlosti, društva, mentaliteta i identiteta. Od srca vam preporučujem da je posetite i da odvojite dovoljno vremena za to, a obzirom na to da će biti otvorena sve do marta 2027. godine, imaćete prilike i da joj se više puta vratite.
februar, 2026.
