Piše: Ivan Veljković
„Masakr nezapamćenih razmera je toliki da ni pokolji iz elizabetanskog vremena nisu ravni istom – smrt je neminovna, bila ona mala ili velika, spektakularna ili neprimetna.”
Svetski popularni scenarista i pisac Nil Gejmen danas generalno ne piše superherojsku fikciju. Ali postojao je period kada se dao i u te vode. Naravno, ljudi odmah pomisle na njegov učinak unutar izdavačke kuće DC Comics, odnosno Vertiga (podsećanja radi, tu su Sendmen, Crna Orhideja i mnoge priče o Betmenu). Što je sasvim legitimno, ta dela jesu kvalitetna. Međutim, početkom dvehiljaditih Gejmen je dao svoj doprinos i Marvelovoj kući ideja, na više načina. Tu je i jedna izuzetno interesantna, ali nadasve teška priča njegove svađe sa Todom MekFarlanom, koja im je prekratila prijateljstvo kao mače muškatlu (ili gavran maslačak), ali to zahteva zaseban tekst. Ovde je ipak reč o njegovom delu.
A njegovo delo za kuću koju je Sten Li pokrenuo jeste sad već klasični mini-serijal Marvel 1602. Gejmen je počeo od jednostavnog pitanja – šta ako su se Marvelovi junaci pojavili na svetskoj pozornici jedno 400 godina ranije? Kako bi izgledalo kada bi se Nik Fjuri, Spajdermen, Iks-Ljudi, Doktor Strejndž, Hulk, Derdevil, Crna Udovica, Fantastična četvorka, Tor, pa i Kapetan Amerika, našli u doba tik pred smrt Kraljice Elizabete I, u turbulentnom dobu za najveću imperiju koju je ova planeta ikada videla?
Postavka je uspela: Gejmen je ispredao priču punu avanture, napetosti i akcije, gde je čak i osnivanje Amerike simbolično uokvirio time što je prvoj Evropljanki ikada rođenoj na američkom tlu upravo dodelio Kapetana Ameriku kao zaštitnika. A za saradnike nije mogao naći bolju ekipu: crtež je radio Endi Kjubert, koji je već tada dobrano izbrusio zanat i svetu predstavio neke od najfascinantnijih varijanti Marvelovih likova. Na njegov crtež se izvanredno nadovezao kolor Rišara Izanova, francuskog umetnika koji je stvarno zašao u suštinu vremenskog perioda, priča likova i radnje koja je tokom sarađivanja na serijalu tekla. Dakako tu treba da se istakne i Skot Makauen, koji je pre rada naslovnica za ovaj serijal, dizajnirao plakate za pozorište, što ga čini najatipičnijim delom ove kombinacije.
Radnja serijala 1602 deluje jednostavno. Kraljica je na samrti, a nešto krupno se sprema u pozadini. Pre svoje smrti, Njeno veličanstvo naređuje svom obaveštajcu, Ser Nikolasu Fjuriju, da nadgleda prebačaj tajnog blaga vitezova Templara dok ne stigne na engleski dvor. Čitalac pomisli da će Fjurijev štićenik, Peter Parkoa, da preuzme taj zadatak, ali, umesto toga, na isti odlazi slepi bard i tamburaš Metju Mardok. U međuvremenu, dvorski vidar Stiven Strejndž oseća kako se nešto teško svija, kako se možda sprema apokalipsa. Pak u Španiji, inkvizicija se priprema da smakne jednog člana tzv. Veštičjeg soja, mladog i krilatog Vernera; dotični soj je trn u oku budućeg kralja Džejmsa, iako se ljudi kao što su Karlos Havijer aktivno bore protiv te stigme – neuspešno. Pritom, na jednom brodu, mlada Virdžinija Der, prvorođena Amerikanka u koloniji Roanok, plovi za Englesku, sa domorocem bizarno plave kose, Rodžasom, tik do nje.
Teren je postavljen. Sitne čarke će preći u krupne borbe, krvoproliće i prevare će preuzeti primat, a opasnosti će se samo množiti – što je naglasio i Uatu, Posmatrač, preplašenom Stivenu Strejndžu u udarnim brojevima serijala. Od prve do poslednje table, čitalac veruje da ovaj svet može da postoji, da isti junaci, koji su uglavnom u dugim helankama, mogu da uverljivo bitišu i u srednjovekovnim odorama. Tome umnogome pomaže i činjenica da su Kjubert, Izanov i Makauen, svako na svoj način, probali da stripu daju efekat patine, na primer, da deluje kao duborez, slično ilustracijama koje su krasile unutrašnje korice i druge stranice starih knjiga. Kjubertov stil je i inače malo moderniji, a tu uvek postoji strah da se prošlost previše modernizuje. Međutim, ovde to nije bio slučaj – svaka linija, svaki potez četkice, svaka boja – sve je na mestu.
Svakako, treba istaći da 1602 ima osobinu koja ga izdvaja u remek-dela novijeg Marvela. To su, pre svega, detalji koje Gejmen ubacuje, koji su sitni ali opet prisutni. Recimo, znamo da je Doktor Dum unakažen u stripu. Zato ovde vidimo njega kao najlepše moguće biće, sve do poslednjih tabli serijala. Uz to – i ovo je bila namerna odluka Gejmena, jer je strahovao da neće ispoštovati lika kako treba – nekoliko lažnih „Aha, evo ga!” trenutaka su vezani za Pitera i ujed pauka. Dakako, osvežavajuće je videti priču gde se pojavljuje Spajdermen bez stvarnog pojavljivanja Spajdermena. A osvežavajuće je videti i Iks-ljude u svojoj originalnoj postavi, i, što je važnije, BEZ Vulverina. Naravno, ništa protiv ovog kanadskog mutanta sa kandžama, dobar je on lik, ali uzmimo u obzir da su ovo bile rane dvehiljadite. Drugim rečima, to je bilo vreme kada je Vulverin bio svu-da. Toliko se pojavljivao i u stripu i van istog, da je prosto dojadio ljudima.
Još jedan od detalja koji prosto moram da istaknem jeste činjenica da od udarnih heroja, poput Ajron Mena, Srebrnog Letača, Oluje, Kabla, Dedpula i ostalih, samo se Tor i Hulk pojavljuju – i to Hulka ne vidimo do poslednjeg broja, a Tora vidimo samo na kašičicu. Umesto njih, kao samostalni junaci se ističu Nikolas Fjuri i pogotovo Stiven Strejndž. Gejmen je nameravao da napiše Marvelov strip, ali na klasičan način i sa klasičnim likovima. Zato sve i deluje tako antički, iako je priča pisana ranih dvehiljaditih. Pritom, preokret koji ima za Rodžasa, kao i svrhu Uatua Posmatrača, Gejmen je ispleo maestralno. Bez šale, to je objektivno najbolji deo čitavog serijala. Vidi se tačno da ovaj univerzum leži proslavljenom britanskom spisatelju, s obzirom na to koliko je uživao pišući ga.
Treba, doduše, apostrofirati da ovaj serijal nije savršen. Za jednu Marvelovu priču ima možda previše dijaloga. To služi svrsi u kasnijim brojevima, ali na početku ume baš da se otegne. Pritom, premda je koloritan i pun jarkih kontrasta u bojama (Izanov je prosto nadmašio samog sebe), serijal ima iznenađujuće sveden i pokatkad dosta suvoparan humor. Naravno, ne moraju sve Marvelove priče da budu humorističke, ili pak da imaju i trunku humora, kad smo već kod toga. Ali čak i neka već istaknuta ozbiljna dela, poput stripova Panišer MAKS, Fjuri: Prođe moj rat i Begunci, imaju solidnu dozu humora u sebi. I to je zapravo problem, uslovno rečeno – 1602 ima humor, samo nije posebno inventivan.
Kad se sve sabere, oduzme, pomnoži i podeli, Marvel 1602 je svakako zver koju treba posedovati u svojoj kolekciji stripova. Čak i nakon spektakularnih uradaka na polju devete umetnosti, Gejmen je pokazao da ume da naniže kvalitetnu storiju koristeći već etablirani univerzum i vezući od njega novi. Njegov forte je da stare i zaboravljene likove revitalizuje (Crna Orhideja je savršeni primer toga, a bogami i Sendmen), ali lepo je videti da je podjednako na vrhu zadatka i sa Marvelovim A-listerima. Pritom, Endi Kjubert nastavlja stopama svog oca, pokojnog i nikada nadmašenog Džoa Kjuberta, ali to radi svojim stilom, marljivim radom i studioznim pristupom materiji. Opet, ne mogu a da ne istaknem do koje mere su Skot Makauen i Rišar Izanov apsolutne legende upravo zbog svog nemerljivog doprinosa ovom serijalu. Izanov je toliko često eksperimentisao paletama da neke strane, poput one sa Feniks, iskaču ka čitaocu čak i van konteksta. A o gravura-stilu Makauena ne postoje dovoljno efektivne reči hvale.
I za kraj, jedna pomalo poražavajuća činjenica. Aktuelna Marvel animacija je, u najmanju ruku, blagi užas, što serije poput Marvel What If…? – iako koristi koncept poodavno etabliran u Marvelovim stripovima – i te kako pokazuju. Upravo je ova serija jednu svoju epizodu posvetila (vrlo labavoj!) adaptaciji 1602 univerzuma. I ne, nije ispala kako treba. Ali to vam je Marvel – ništa nije sveto, i, što bi animirani Nik Fjuri iz serije Avengers: Earth’s Mightiest Heroes (inače preporuka; to je jedna od poslednjih stvarno kvalitetnih Marvelovih animiranih serija), „dobijaš dobro s lošim”. Nama svakako ostaje ovaj Gejmenov, Kjubertov, Izanovljev i Makauenov serijal kao dokaz tome da se klasični heroji mogu naći u bilo kome dobu, bilo gde.
avgust, 2024.
