Intervju vodila: Ana Samardžić
Da je reč umetnost potekla od glagola umeti, a da su umeće i veština neke od ključnih kriterijuma za njen kvalitet i posedovanje vanvremenosti, pokazuju nam dela slikara Predraga Peđe Miloševića. Inspirisan i poučen iskustvom starih majstora, on insistira na metafizičkom ali i estetskom sadržaju slike, prepuštajući posmatraču da sam dokuči predočene simbole svojim znanjem i/ili osećajem, imajući u vidu da je čovek razumno, ali i emotivno biće.
Ukoliko se pođe od toga da je figuracija dugo zapostavljena u glavnim umetničkim tokovima zarad apstrakcije i koncepta koje su odavno postale sinonim za savremenu umetnost, recite nam kako to izgleda biti savremeni slikar, a baviti se tradicionalnim, figurativnim slikarstvom?
Pre svega, za mene umetnost mora biti oportuna predvidivim modnim tokovima. Eskapizam Prerafaelita danas nije moguć zbog velike količine informacija koje nas okružuju, pa upotreba ljudskog lika, emocija i poetskog u slici mora biti duboko svesna i sa namerom. Okruženi smo i zatrpani sličicama i pokretnom slikom, a baš takvo stanje je dalo novi život umetničkoj slici. Postoji i slika!
Dejan Đorić i piše da je jedna od izuzetnih težnji u mom radu upravo afirmacija vrednosti prošlih epoha koje preispituju i bez namere kritikuju sadašnjost. Danas, kada posle svih epoha i stilskih pravaca upotrebim poetske slike i simbole visoke renesanse ili flamanskog zlatnog veka, oni su razumljivi i sa jasnom porukom. Sadržaj dobre slike je uvek eksplicitan, ništa nije bez razloga u njoj, mada može izgledati kao mali slikoviti ukrasni detalj. Lepo je kada to neko pročita i razume, to je savremena osećajnost. Na izražajna sredstva je Maljevič još 1907. godine stavio veliku tačku i mali zarez svojom slikom Beli kvadrat na beloj podlozi.
Da li mislite da je na ovim prostorima figuracija zaista zapostavljena i da li je to uopšte pitanje na relaciji lokalno vs. globalno, generacijskog jaza ili je univerzalni problem?
Naravno, ima svega po malo. Kao prvo, u obrazovanju se istorija umetnosti previše posmatra predvidivo i pravolinijski, pa generacije izlaze sa očekivanjem da će već sutra biti kraj svega, da je sve već rečeno, a da je svedenost i kocka anticipacija toga. Zatim, za izražavanje figuracijom potrebne su zanatske i izvođačke veštine, kao i samosvest šta takav umetnički rad proizvodi kod posmatrača. Treće, figurativnoj slici potreban je pripremljen i edukovan, a ipak čist posmatrač.
Neretko su Vaše kompozicije alegorijske. Smatrate li da simbole i metafore posmatrači mogu da razumeju bez nekog prethodnog znanja ili Vam je prvenstveno cilj da izazovete emociju kod posmatrača i bez prepoznavanja referenci iz istorije umetnosti?
Za mene slika mora imati metafizičku produbljenost, ili vrstu sadržaja koju je teško opisati, ali je osećamo i vidimo. Moglo bi se reći da u svakoj dobroj slici bilo kojeg stilskog pravca postoji takav sadržaj. Često se zaboravlja da i figurativna slika ima apstraktni sadržaj, a možemo ga testirati okretanjem slike naopačke. Čovek je razumno, ali i emotivno biće, pa simbolički sadržaj slike može dati i nove uvide ne samo u sliku.
Da li je Vaše slikarstvo beg od preagresivnog i ubrzanog savremenog života ili jednostavno povratak lepom, narativu i slikarskoj veštini?
Već sam rekao da je prvi veliki svesni beg od stvarnosti izveden od strane umetničkog bratstva Prerafaelita. Odbijajući da budu ilustratori nove buržoaske klase, vratili su se čistim korenima rane renesanse ili vrednostima umetnosti pre Rafaela Santija. Danas je nemoguće ostvariti tako čist i beskompromisan beg od stvarnosti, pa insistiranje na slikarskoj veštini, alegoriji, simbolima uvek ima i kritičku dimenziju. Danas je društvo koncipirano na potrošnji. Ekonomski i socijalni poredak se grade na kupoprodaji, PDV-om se finansira prosveta, zdravstvo, kultura… U tom stimulisanju potrošnje i prodaje kupuju se velike i male nade: da ćete biti lepši i mlađi, da će vam određeni uređaj omogućiti prestiž, da će kompjuteri i roboti raditi umesto vas… Čovek koji sve to stvara potire upravo plemenite osobine kojima je to i stvorio! Otuđenje oduvek postoji kao pretnja, a umetnost je možda najoštrije oruđe i lek.
Može li i lepo biti angažovano? Treba li umetnik uopšte da insistira uvek na angažovanom?
Stari etički problem je zašto je lakše stvarati nered i haos nego red i harmoniju? Uočiti nepravilnost i kritikovati je lakše nego stvarati vrednosti i afirmisati dobro i lepo. Ako od fudbalera ne očekujemo kritičnost, već maštovitost u igri i atraktivne poteze do pogotka, zašto od umetnika ne očekivati malo mašte i lepote? Može li umetnik biti angažovaniji od toga?
Autor ste knjige Slikareva tajna u kojoj čitaocima predstavljate slikarske tehnike, procese, recepte, ali i kraći istorijat i umetnike koji su koristili određene tehnike. Gde ste, kako i koliko dugo prikupljali podatke o tehnikama?
Već u početnim slikarskim iskustvima sam primetio da laneno ulje, terpentin, kao i druga sredstva traže određenu modifikaciju i prilagođavanje slikarskoj upotrebi. Primetio sam i da su veliki umetnici bili veoma brižni u pripremi i upotrebi slikarskih materijala. Skoro svaki od njih je ostavio iza sebe zapise sa iskustvima i receptima. Kada vidite uživo De Kirikovu ili Rembrantovu sliku, niste ravnodušni, a jedan od razloga je i izražajnost same slikarske materije. Već kao student sam pripremao Rubensov medijum, a kada sam iskusio moći kopolimerizacije i tiksotropije, nisam prestajao da istražujem. Kada vas nešto zanima, onda to vidite i saznajete svuda oko vas.
Da li ste se zbog njihove veštine i tehničkog umeća i opredelili za stare majstore kao primarne uzore?
Ako se vratimo skoro šeststo godina unazad, videćemo da je Jan van Ajk kao učenik u slikarskoj radionici učio i latinski i starogrčki. Potpisivao se na starogrčkom, kao i čuvenim kako sam umeo. Naučne laboratorije utvrdile su da je olifa vizantijski lak za ikone i medijum kojim je slikao Ajk jedna ista stvar po sastavu.
Da, možda bi neko prihvatio kao uzora i nekog današnjeg umetnika zabavljača problematičnim fluidom naduvanog ega, ali ja nisam.
Podneblje koje Vi ilustrujete je pretežno Mediteran – Venecija, Španija, Boka kotorska. Ima li to samo veze sa Vašim dugogodišnjim boravkom u Španiji ili je u pitanju mediteranska univerzalnost? Šta je uopšte Mediteran za Vas?
Velike količine vode i puno sunčeve svetlosti su bili preduslovi nastanka i razvoja civilizacije. Danas nas sve privlači Mediteran, mada imamo različite izgovore i lične razloge. Svetlosna vibracija koja pokreće boje i kontraste je jedan od mojih razloga, a drugi je civilizacijska slojevitost koju iznova otkrivam i iznova me inspiriše. Kosmopolitizam gradova-država Mediterana, njihova otvorenost za ljude, ideje, tehnološka otkrića, umetnost… ima za mene i plemenitu funkciju čuvanja ključeva estetskih vrednosti.
Šta za Vas lično predstavljaju simboli koje često koristite: muzički instrumenti, krojačke lutke, hrtovi, nosorozi, paunovi, anđeli?
Mašta i izmišljanje je neograničen proces, ali u umetnosti taj proces mora biti uobličen u čitljiv i komunikativan. Poetske slike se stvaraju univerzalno čitljivom simbolikom. Neke simbole je jednostavno pročitati, pas je simbol privrženosti i vernosti, nosorog je simbol čistog, sirovog i trapavog instikta prirode bez laži i mimikrije, anđeo je simbol verovanja da nemoguće postaje moguće u određenom sticaju okolnosti…
Simbol ima i metafizičko značenje koje obrazovanje i životno iskustvo mogu proširiti. Kao što prihvatamo značenja reči i slova, prihvatamo i značenja simbola. Ako simbol pauna u više epoha i kultura ima značenje zdravlja i dugovečnosti, istrajne lepote i najviših saznanja, naravno da na mojoj slici nije samo iz slikovitih razloga. Prikaz pauna na kamenom bunaru nije tu samo da bi klesar pokazao umeće.
Simbolično, fantastično, metafizičko, intimističko, figurativno slikarstvo – to su sve odrednice sa kojima smo se susretali u opisima Vašeg stvaralaštva. Zarad budućih udžbenika i preglednih izdanja iz istorije umetnosti, kako biste Vi definisali svoje slikarstvo?
Imao sam kontakte sa mnogim pripadnicima Mediale, čitao njihove napise, zanimljivo je da su se skoro svi odredili da nisu bili, ili da su bili pridruženi članovi Mediale. Hoću da kažem da je teško dati odrednicu o nečemu u čemu učestvujete. Potrebna je distanca. U osnovnoj podeli, figuracija–apstrakcija moj rad je očigledna figuracija. Zatim, veliku zabunu unosi uticaj pop-kulture u kojoj su naučna i epska fantastika prisvojile i banalizovale termin fantastika. U polazištu slike uvek smeštam simboliku, a daljim radom na slici nastaje to metafizičko koje se slikarsko-poetskim sredstvima razvija i vidi kao fantastika. Magični realizam, fantastični romantizam, kao i još par odrednica mogu se najpre svrstati pod metafizičko. Poštujem i poetsko tumačenje D. J. Danilova: Milošević govori na nov način ali bez novotarija ili slika nostalgijom rđe – uvek pomažu u pristupu mom radu.
Prošle godine ste imali izložbu Niti i metafore u Biblioteci grada Beograda, a učestvovali ste i na Bijenalu fantastike u Beogradu i Novom Sadu, koje se trenutno održava i u Valjevu. Možemo li uskoro da se nadamo nekoj Vašoj samostalnoj izložbi?
Organizacija izložbe je produkcijski obimniji i odgovorniji posao nego što izgleda. Sa jedne strane su kustosi i urednici galerija koji uglavnom očekuju da umetnici kontaktiraju s njima i da ih mole za izložbu, a na drugoj strani su umetnici koji od galerija očekuju da im nude termine i uslove. Moj pristup tome je da nije važno šta, već kako. A kako, to je kada osetim dobronamernost i spremnost za preuzimanje odgovornosti u procesu pripreme i organizacije izložbe. Za sada sam odgovorio na jedan takav poziv, a samostalna izložba je planirana na jesen.
U kom svetskom muzeju biste voleli da Vaša dela postanu stalni deo postavke?
Kao što verujem u empatiju ljudi, verujem i u empatiju u umetnosti. Sticaj okolnosti će moje radove postavljati s vremenom gde treba da postoje i pripadaju, kao što se to već i događa.
Poslednje pitanje, koje postavljamo svim sagovornicima – da li možete čitaocima KUŠ!-a da preporučite knjigu, film, predstavu, muzičku numeru i umetnika ili umetničko delo kojem bi trebalo da posvete pažnju?
Knjigu Džulijana Barnsa Širom otvorenih očiju (eseji o umetnosti); predstavu Pučina Branislava Nušića u režiji Egona Savina; muzika Baha, Kuprena i Korelija izvođena na instrumentima za koje je i komponovana (čembalo, orgulje, viola d’ amor…); umetnik Džon Everet Mile i bilo koja njegova slika sa fokusom na detaljima.
februar, 2022.
