piše: Tisa Milić Tekst Leonarda Geršea iz 1969. prvi put je postavljen na Brodveju iste godine, da bi kasnije dobio svoju ekranizaciju u vidu holivudske melodrame (1972. godine) sa Goldi Hon u glavnoj ulozi, a potom se našao i na pozorišnim scenama širom sveta – preko Moskve, do podruma Ateljea 212 u režiji Nenada Gvozdenovića…
piše: Ivana Pavićević Reditelj Tomas Vinterberg je već duži niz godina poznat kao jedan od najuticajnijih danskih reditelja. Vinterberg se zalaže za stvaranje naturalističkih filmova, fokusiranih na priči i glumi, bez specijalnih efekata i tehnologije, pritom uspevajući da ovom minimalističkom estetikom postigne prelep filmski rezultat. U svom poslednjem filmu Još jedna tura ponovo se udružio…
piše: Tamara Živković Čačanska spisateljica Jelena Ćuslović nedavno je objavila svoju treću knjigu koja nosi naziv Eksperiment 55. Radnja romana odvija se u relativno bliskoj prošlosti, a to su mart i april prošle godine, u jeku haosa i panike koje je izazvala pojava koronavirusa kod nas, a koje, nažalost, još uvek traju. Roman govori o…
piše: MoonQueen U nekoliko prostorija Narodnog muzeja u Beogradu krajem decembra prošle godine otvorena je izložba crteža Ivana Radovića koji se čuvaju u kolekciji muzeja. Od 85 crteža izvedenih ugljenom, tušem, olovkom ili akvarelom, na izložbi ćete imati prilike da vidite čak 67 njih, a najveći deo izloženih dela čine radovi iz 1916. i 1917.…
piše: Sonja Ristić Edit Đovana Gasion rođena je 19. decembra 1915. godine. Njena majka, Aneta Đovana Majar, poznatija kao Line Marsa, bila je ulična pevačica, a otac, Luj Alfons Gasion, cirkuski izvođač, akrobata i kontorcionista. Nakon rastanka svojih roditelja, Edit je živela sa bakom, sve dok je nije otac odveo u bordel svoje majke u…
piše: MoonQueen U stalnoj postavci Narodnog muzeja u Zrenjaninu nalazi se jedna neobična skulptura petorice bosonogih dečaka velikih očiju i ušiju, odevenih u istovetne plave odore ili spavaćice, pogleda pomalo tužnih i uprtih ka nebu. Ovi dečaci izrađeni od bojene terakote danas su poznati pod imenom Siročići i deo su stvaralaštva umetnice Zlate Markov Baranji…
piše: Igor Belopavlović U martovskom broju pričali smo sa Natašom Radonjić, koja je pored uloge profesorke sprskog jezika, takođe i umetnički rukovodilac i rediteljka Teatara 011, višestruko nagrađivanog amaterskog pozorišinog ansambla za sve mlade i ne tako mlade – važno je da su kreativni. A sve je počelo od jedne neplanirane, nametnute obaveze. Za one…
piše: Ana Samardžić U istoriji umetnosti postoji koncept „slika u slici”. To ne mora da bude uvek doslovno slika nekog enterijera u kome se vidi druga slika ili portret jedne ličnosti na kome se nalazi portret druge, već i simbolična predstava nekog drugog, spoljašnjeg sveta koji se, recimo, u vidu pejzaža vidi kroz neki prozor,…
piše: Pavle R. Srdić U mojoj kući se, na meni nepoznat način, ranih devedesetih obrela kaseta crnogorskog multižanrovskog muzičara i multimedijalne ličnosti uopšte, Antonija Pušića, u narodu poznatog kao Rambo Amadeus. Iako sam bio baš mali da bih razumeo svu simboliku i tekstove njegovog albuma Psihološko-propagandni komplet M-91 iz 1991. godine, te pesme su mi…
piše: Nevena Stajković Ovog februara započinjemo ciklus pesama o nebeskim telima, a prvi na redu je Mesec. Nije teško pogoditi da je ovaj stari saputnik u noći inspirisao mnoge književnike i književnice. Tako u pripoveci Pohod na Mjesec Branka Ćopića čitamo kako dečaka Baju Mesec tako snažno privlači, da kreće u pohod, da ga dohvati,…
piše: MoonQueen Možda ste nekada čuli za roman belgijskog pisca Žorža Rodenbaha pod nazivom Briž, mrtvi grad, ili ste ovaj izraz susreli čitajući o dekadentnoj i simbolističkoj umetnosti kraja 19. veka, a možda ste, poput naše glavne dizajnerke, i sami bili u Brižu u kojem se nakon ranih večernjih sati sve zatvara i koji tone…
piše: Marko Vesić Istorijska podela nauka na društvene i prirodne proizvela je, u izvesnom smislu, nejednakost među disciplinama, sa jedne strane, i istraživačima i naučnicima, sa druge. Sa tom nejednakošću smo imali prilike da se susretnemo u prvom ciklusu obrazovanja kada su roditelji (neretko i nastavnici) više vrednovali decu čija su interesovanja bila usmerena ka…
piše: Ivana Pavićević Četiri veka je prošlo otkako je pisac Pedro Kalderon napisao delo Život je san, čiji su osnovni motivi vlast, strah, pobuna, prolaznost i nestalnost svega, nemogućnost razlučivanja života od sna itd. Posle odgledane istoimene predstave Narodnog pozorišta Šabac, u režiji Aleksandra Lukača, ne možete se oteti utisku da stvarnost modernog doba nije…
piše: Marija Božović Zahvaljujući napretku tehnologije, oličenom u konstruisanju i usavršavanju elektronskog medija, muzika je u 20. veku dobila nove zvučne dimenzije. U tom smislu, jedan od najznačajnijih predstavnika evropske avangarde, Pjer Bulez (Pierre Boulez, 1925–2016), francuski kompozitor, dirigent, muzički pisac i osnivač važnih institucija, svojim delovanjem doprineo je širenju i redefinisanju granica muzike. Budući…
piše: Igor Diletant Belopavlović Po originalnosti premise i škrtom dijalogu, prvenac grčkog reditelja Kristosa Nikoua film Jabuke se uklapa u takozvani Grčki čudni talas, u koji spadaju filmovi poput Dogtooth, Miss Violence, pa čak i Lobster. Ali, za razliku od njih i njima sličnim, Jabuke nije ni blizu toliko bizaran, niti sadrži scene (često seksualnog)…