piše: Ermina Ribić Poezija je od svojih početaka počivala na vjerovanju da se najmanjim brojem riječi može otvoriti najveći prostor značenja. Upravo tom ekonomičnošću jezika mnogi pjesnici i pjesnikinje nastojali su obuhvatiti bogatstvo izraza, doživljaja i emocija. No, poezija se u svojim nešto eksperimentalnijim fazama udaljavala ne samo od te kratkoće i punoće značenje, već…
piše: Ksenija Kalezić Izložba Popis – materija, umetnost, kapitalizam publici predstavlja radove dve umetnice, Irene Lagator Pejović i Jelene Micić. Uz kustosa Miroslava Karića, prostor u Pariskoj 4, u Salonu Muzeja savremene umetnosti, ispunila su dela koja međusobnu komunikaciju dovode do harmonije koja onemogućava distinkciju autorskih pečata. Retka je pojava poklapanja umetničkih senzibiliteta, a pre…
piše: Đorđe Petrović Godine 1985. (sada već davne), nastavnik u osnovnoj školi, koji odlično poznaje tinejdžere, napisaće revolucionarni roman književnosti za decu. Glavni junak, rođen u istom mestu kao i pisac, svojim nestašlucima, ali i principima, postaće lajtmotiv odrastanja generacija koje će uslediti. Hajduk u Beogradu, nakon nezapamćenog uspeha, pokreće čitav serijal romana o Gligoriju…
piše: Aleksandra Vujić Kada sam početkom ove godine razgovarala sa Stefanom Tićmijem, u intervjuu za naš časopis, tek je nagovestio da radi na novom romanu, ne otkrivajući mnogo detalja. Ukoliko pratite Stefana na Instagramu, videli ste da je redovno obilazio pančevački buvljak. Ni slutila nisam da su te dve stvari povezane! Roman je, uz pomoć…
piše: Đurđa Đukić Januar je mesec između prošlosti i budućnosti. Otvaraju se nova vrata, a stara postaju sećanja. Iza nas ostaje ceo jedan album fotografija i doživljaja, a ispred nas stvara se beskrajno polje i putevi kojima ćemo tek kročiti. U tom prostoru između nekad i sad, kada su ulice tiše, ali čarolija praznika je i…
piše: Ivan Veljković Izvor: Aleja izdavaštvo Ilustracija: Stefano Turkoni U prošlom broju… „A neosporivo i jeste vešt kazivač, neko čije priče može i staro i mlado da sluša bez prestanka.” Postoji ona pomalo izlizana, ali svakako tačna floskula – nikad ne upoznajte svoje heroje – ljude koji su vas inspirisali, koji su odgovorni za vaš…
piše: Dražena Todorović Novogodišnji i božićni praznici su praktično iza ćoška, a to znači da je vreme da donesemo jelku sa tavana ili pak iz nekog podruma (nema veze što ste je sklonili tek u aprilu), obrišemo prašinu sa kutija sa ukrasima, okačimo lampice, ponovo kupimo zvezdu za vrh jelke, jer prethodna se sigurno negde…
piše: Ksenija Kalezić Želja za razvrstavanjem poznate, ali možda neshvatljive stvarnosti, predstavlja jedan od iskonskih ljudskih nagona. Kategorizacija i nomenklatura, pa makar i po potpuno arbitrarnim kriterijumima, izgleda stvara zadovoljavajuć nivo privida kontrole nad svetom oko nas. Tako su još veliki antički umovi stvarnost podelili na osnovne elemente; vatru, vodu, vazduh i zemlju. Njihova značenja…
piše: Jasmina Bigović Biografija i istorijska pozadina Rjunosuke Akutagava, rođen 1892. godine, otac japanske kratke priče. Odrastajući u malom gradu Kjobaši koji je i dalje negovao starinski duh Edo perioda, od malena se interesovao za Kabuki pozorište ali i zapadnjačke novonastale trendove modernizacije Japana koja ga je okruživala kako je bivao stariji. Bio je briljantan…
pise: MoonQueen Piter Brojgel Stariji bio je flamanski slikar iz 16. veka, čiji rad nastaje u periodu kada severne evropske zemlje prihvataju ideje italijanske renesanse i prilagođavaju je svom ukusu i senzibilitetu. Iako je u Brojgelovim slikama još uvek u tragovima prisutno nasleđe srednjovekovne umetnosti, on je bio jedan od autora koji se među prvima…
piše: Sofija Stojanović Žak-Luj David 16. oktobra 1793. godine slušao je o ženi koja je sedela u taljigama svezanih ruku na leđima, podno svirepih kulisa na kojima se oblizivala giljotina, i sa hladnim, ravnodušnim pogledom uprtim ispred sebe u nemu, krvožednu svetinu očekivala da egzekutor završi sa njenim životom. Slavna slikareva neoklasicistička četkica navikla je…
piše: Nevena Stajković Nije tajna da pisanje ima isceljujuću moć jer nam pomaže da bolje razumemo unutrašnje procese. Pišući o teskobi, stičemo mogućnost da napravimo distancu i jasnije uočimo šta nas boli i šta nam je potrebno. Takve misli najčešće se zapisuju u dnevnik. Možda baš zato poetični, melanholični, uznemireni dnevnički zapisi Franca Kafke kriju…
piše: Teodora Rebić Za nekoga je roman Majstor i Margarita fenomenalno delo, nekom drugom ista ta knjiga nije zanimljiva. Neko voli Klimtov Poljubac, a neko voli samo realistične slike, poput fotografija. Nekome je Beograd omiljeni grad, najlepši od svih; neko drugi kaže da je Barselona sto puta lepša. Mnogi smatraju da su Mocartova dela raj…
piše: Pavle R. Srdić Mnogi rokeri, poput, recimo, doktora za rokenrol Milića Vukašinovića, rekli su da je rokenrol nastao kako bi muzičari – ili, muškarci uopšte – lakše došli do žena. Takav zaključak i nije teško doneti, s obzirom na to da najveći broj pesama u ovom žanru – kao i u ostalima – imaju…
piše: Jasna Žarković Na sceni Bitef teatra postavljen je dugačak sto, šest stolica i po jedna polica sa pićima sa leve i desne strane. Voajeri smo Privatne proslave u elitnom restoranu, na koju jedno po jedno, lagano otvarajući dijalog i upoznavanje, stiže šest lica ove romantične, slatko-gorke komedije. Svi znaju ko ih je pozvao, ali…