piše: Ivana Pavićević Nemo: „Kada sam bio klinac, učiteljica me je pitala koje su to tri stvari koje bih sačuvao iz svoje kuće da gori. Odgovorio sam: moju knjigu za crtanje, moj AC/DC album, i moju mačku, Gruča. Nisam ni spomenuo svoje roditelje, ni sestru. Naravno, većina druge dece jeste. Da li me to čini…
piše: Ivana Pavićević Jedan sto i tri stolice – je li to pozorište? Tri šoljice za kafu, tabakera i tri čaše vode? To? Jedan šešir, jedna kravata, jedne crvene čarape? Ne. Muzike nema. Nema ni koreografije. Ali ako na scenu izvedete tri glumca, pa makar i bez svih ovih pomagala, dobili ste predstavu. Jedina osoba…
Piše: Tamara Živković Knjiga Sapijens: kratka istorija čovečanstva vodi čitaoce na uzbudljivo putovanje u daleku prošlost – od pojave prvih homosapijensa, njihove transformacije iz samo jedne od vrsta bića na planeti do njenog gospodara, pa sve do naizgled ne tako svetle budućnosti koja ih očekuje. Harari u ovoj knjizi proučava ključne trenutke koji su oblikovali…
piše: Marko Vesić Iskoristiću priliku da vas odmah zateknem pitanjem! In medias res – Zašto je Lana del Rej planetarno poznata pevačica? Ukoliko ste ekonomista, verovatno ćete mi reći da je osnovni i glavni razlog tome činjenica da dolazi iz bogate porodice (ruku na srce, to jeste istina, budući da je njen otac multimilioner!). Ipak,…
Piše: Nevena Stajković U junskom broju bavimo se projektom pesnikinje i prevoditeljke Valentine Bakti. Glavni rezultat projekta je izbor savremene makedonske poezije. Zbirku pesama pratiće portreti pesnika koje je zabeležeila Radmila Vankoska, kao i video-esej o Skoplju autora Đorđa Živadinovića Grgura, Mladena Teofilovića i Nede Živanović. Projekat su podržali Engaging Words, Goethe-Institut Skopje, a finansira…
piše: Marijana Marković Na samom kraju severne obale reke Taho/Težo, u zapadnom delu Lisabona i nedaleko od mesta na kom se ona uliva u Atlantski okean, nalazi se spomenik velikih dimenzija podignut na mestu odakle su mnogobrojni brodovi kretali ka novim, nepoznatim, delovima sveta. Spomenik je posvećen velikanima portugalske istorije i slavi eru istraživanja ovog…
piše: Tamara Živković Početkom godine je domaća književna scena postala bogatija za još jedan roman koji zaslužuje pažnju čitalaca – Veliki eksperiment spisateljice Irene Jekić koji je objavila Nova Poetika. Reč je o, možemo slobodno reći, psihološkom romanu koji kroz priču o iskustvu dva lika nastoji da prodre u dubinu ljudske psihe, da nas navede…
piše: Aleksandra Vujić U maju vam, kroz razgovor sa Natalijom, predstavljamo tatu studio TETO VAŽI. Ovaj studio je specifičan po tome što je devojkama (I to čak njih sedam) koje rade u njemu prioritet da naprave prostor u kome će se bilo ko osećati prijatno, kada zainteresovani za tetovaže kroče u taj prostor osete to…
piše: Branislav Vujičić Iako svakako odavno više ne spadaju u muzički mejnstrim – ako su to, i pored svetske popularnosti, ikada uistinu i bili – i malo je verovatno da bi ih u današnje vreme previše ljudi upisalo u spomenar pod stavkom omiljeni bend, britanski prog rok sastav Jethro Tull i dalje uživa kultni status.…
piše: Igor Diletant Belopavlović Roman Očevi i oci Slobodana Selenića je izašao 1985, a već je koju godina kasnije prvi put adaptiran za pozorište (čiju adaptaciju možete pogledati ovde). Očevi i oci prate tri generacije porodice Medaković (sa akcentom na Stevana Medakovića, sina i oca) u prvoj polovini 20. veka, kroz čiju vizuru gledamo stvaranje…
piše: Nevena Stajković U našoj narodnoj književnosti delijom se naziva naočit, mlad i hrabar momak. Međutim, šta se dešava kada devojka postane delija? Motiv delije devojke internacionalni je motiv prisutan u epskim pesmama o devojkama koje oblače muško odelo, nose oružje i, uopšte, preuzimaju rodnu ulogu muškarca. U knjizi Antologija Delija devojka,koju je priredila Jelena…
piše: Pavle R. Srdić Ako ovo čita neki ljubitelj teškog metala, sigurno će hteti moju glavu. Grupa koja izvodi pesmu o o kojoj pišem ovog puta je zaista velikan hevi-metal žanra, ali nikada nije ušla u pravu žižu moga interesovanja. Naravno, daleko od toga da ne cenim njihov opus, ali nikada me njihov stil nije…
piše: Igor Diletant Belopavlović Geto-drame (podžanr socijalnih drama u kojima pratimo, obično, muškarce kako odrastaju u siromašnim i urbanim delovima grada) su mi uvek bile problematični žanr iz prostog razloga što je jako teško napraviti verodostojan film sa takvom tematikom. Od problema slenga, koji obično zvuči onako kako moja baba zamišlja da priča današnja omladina;…
piše: Branislav Vujčić Od sredine aprila, pa sve do kraja avgusta prostor Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, tačnije njegov četvrti i peti sprat, predstavljaće poprište revolucionarne borbe za socijalnu pravdu, ukidanje klasnih razlika, i, uopšte, za lepši, humaniji i pravedniji svet. Izložba Rez – linija – otisak pred ljubitelje umetnosti, klasno osvešćenu publiku, kao i…
piše: Mladen Ilić Kada se govori o identifikaciji u kontekstu filma, najčešće se misli na identifikaciju sa likovima ili situacijama na filmu. Najčešće ćemo pričati prijateljima o tome kako smo se potpuno poistovetili sa nekim likom na filmu, kako smo osetili ono što on oseća, kako smo se poistovetili sa likom preko situacije u kojoj…