piše: Ivana Pavićević Nije moguće da je ovo stvarno. Ovo je samo neka Đavolijada. Pa, da. Samo u paklu belo može da bude crno, veliko – malo, prljavo – čisto. Samo ako Đavo uplete prste, normalno postaje nenormalno, glupost – lucidnost, a zdrav razum – bezumlje. A šta ako je zaista stvarno? Na ovo pitanje…
piše: Dušica Mladenović Oktobar je mesec koji je mnogima poseban zbog proslave Noći veštica, poslednje noći u mesecu kada, po raznim predanjima, mrtvi hodaju ulicama, a živi prave buku kako bi ih oterali. Noć veštica je vreme maskenbala, zabava, proslava, ukrašavanja bundeva i trenutak kada sve „veštice” izlaze na ulicu; veče kada se na TV…
piše: Igor Diletant Belopavlović Dugo vremena je u Holivudu kružila priča o potencijalnom filmu o Nikoli Tesli. A posle naglog skoka zainteresovanosti za našim naučnikom usled Nolanovog Prestiža, velika biografska priča se činila sigurnijom nego ikad pre. Nakon nekog vremena usledio je i Rat struja (borba za prevlast jednosmerne ili dvosmerne struje) sa Teslom kao…
piše: Tamara Živković Zbirka novela Bljuzga u podne je druga objavljena zbirka reditelja i pisca Predraga Ličine, poznatijeg po zombi komediji Poslednji Srbin u Hrvatskoj koja se pojavila na proleće 2019. godine. Ova zbirka je deo triologije, njoj prethodi prva zbirka, Bljuzga u praskozorje, a pisac je najavio da ima u planu da objavi i…
Intervju vodila: Ivana Pavićević Dok prati neku predstavu, publika nije u mogućnosti da tu istu predstavu razloži na celine. Bliže rečeno, publici je teško da, u postavci jedne predstave, odvoji koji je, zapravo, bio posao reditelja, koji glumca, a posebno joj je teško da uvidi za šta je to zadužen saradnik za scenski pokret –…
piše: Aleksandra Biro U ovom tekstu analizira se slika Bogorodica u žalosti sa anđelom, koja je deo stalne postavke Narodnog muzeja u Beogradu. Tačan datum nastanka ovog dela nije poznat, dok kao autora slike Karl Volpe navodi Frančeska Solimenu, praveći analogiju sa slikama iz Pinakoteke u Kremoni i Marijom u bolu iz Drezdena. Rađena je…
piše: Marko Vesić Jedan od najčešćih pogleda na umetničku produkciju jeste pogled zasnovan na ideji umetničkih institucija koje umetnicima i delima daju određeni društveni kredibilitet ili, u najširem smislu, identitet umetnika i vrednost njegovog umetničkog dela. Ako je delo vredno (samo po sebi, što je već problematično), ono će biti izloženo u muzeju, galeriji, salonu…
piše: MoonQueen Povodom obeležavanja godinu dana od smrti Vladimira Veličkovića, u galeriji Arte je otvorena izložba na kojoj ćete imati prilike da se podsetite ili upoznate sa delima ovog umetnika. U dva izložbena prostora, u ulici Kralja Milana 3 i Andrićevom vencu 12, postavljen je nemali broj Veličkovićevih slika, crteža i grafika u kojima ćete…
U oktobarskom broju naš Keskifo se upoznaje sa običajima vezanim za meksički praznik Dan mrtvih, a dok on proučava kitnjaste lobanje od šećera i cveća, koje su i Srećka inspirisale za dizajn naslovne strane, Dunja će vas u Usputnoj filozofiji podstaći da razmislite kako li je to biti slepi miš. Ja ću vas povesti u…
autor stripa: MoonQueen
piše: Ana Samardžić Mnogo pre Instagrama i trenda da se fotografišu jela pre obroka, pojedini umetnici su svoj osećaj za detalj, vežbali, između ostalog, i na mrtvoj prirodi čiji je neizostavni deo često bila hrana, uglavnom voće i povrće, a katkad i životinjsko meso. Iako je mrtva priroda imala za cilj da podseti na prolaznost…
piše: Pavle R. Srdić Spot za pesmu I Will Always Love You u izvođenju počivše Vitni Hjuston pamtim od samog detinjstva. Upravo ta pesma je bila deo zvanične muzike za film Bodyguard iz 1992. godine sa Hjustonovom i Kevinom Kostnerom u glavnim ulogama. Osim tog besprekornog glasa koji je dopirao iz grla dive, pamtim njen…
piše: Nevena Stajković Milošu Crnjanskom i Danilu Kišu zajedničko je mnogo šta. Obojica su velikani srpske književnosti, stvarali su tokom 20. veka, obojica odrasli severno od Dunava, liričari – čak i kad pišu prozu – i obojica po jedno značajno delo počinju rečenicom o jeseni. Rečenicom „Jesen i život bez smisla” počinje Crnjanski roman Dnevnik…
piše: Milica O. Marković Polako i sigurnim koracima stigli smo i do poslednje priče sa našeg avanturističkog „pohoda” na gradove španske peninsule. Putovanje kroz prelepu i daleku Španiju, koje je trajalo nekoliko meseci, okončava se obilaskom malog, ali čudesnog i uzbudljivog baskijskog grada, San Sebastijana (šp. San Sebastián, baskijski Donostia), na krajnjem severoistoku zemlje. Smešten…
piše: Nevena Stajković Narodna bašta – oaza grada Pančeva – zapravo je prvi park u našem gradu. Nastala je od male šume 1829. godine, i to na inicijativu Mihajla Mihaljevića, brigadnog generala, tadašnjeg upravnika grada, koji je tu funkciju vršio od 1816. do 1831. godine. Danas smo svedoci besmislenog sečenja stabala i besomučnog asfaltiranja zelenih…