O brutalizmu

piše: Dorijan Dobrić Jednom je o slikama Kaspara Davida Fridriha rečeno sledeće: „Uzvišeno – posmatrajte to na sledeći način: to je onaj osećaj koji usledi kada ste svedok neke teške oluje ili posmatrate planinu koja je masivna u svojoj veličini i udaljena, ili kada razmišljate o slikama Kaspara Davida Fridriha. Te stvari imaju takvu vrstu…

Rin Jamasito – Japanka koja je slikala pravoslavne ikone

piše: MoonQueen Ikona Vaznesenja Hristovog, koja se danas čuva u Ermitažu, dospela je u nekadašnju dvorsku riznicu kao poklon caru Nikolaju II Romanovu. Na prvi pogled, ova ikona na kojoj su prikazani Isus Hristos i dva anđela ne odaje ništa neobično – likovi prikazanih figura, njihova odeća i gestikulacija odgovaraju kanonu predstavljanja hrišćanskih svetitelja. Međutim,…

Durga

piše: Aleksandra Vujić Durga je hinduistička zaštitnica i boginja ratnica. Ona može da otelotvori svu ratničku energiju kosmosa i da je upotrebi protiv onoga ko se usudi da ugrozi bilo koje božanstvo. Nastala je iz udružene božanske energije hinduističke božanske trijade. Najčešća manifestacija ove boginje je u obliku mnogoruke ratnice koja u svakoj ruci drzi…

Džil i Džon – Leptiri su slobodni, predstava Ateljea 212

piše: Tisa Milić Tekst Leonarda Geršea iz 1969. prvi put je postavljen na Brodveju iste godine, da bi kasnije dobio svoju ekranizaciju u vidu holivudske melodrame (1972. godine) sa Goldi Hon u glavnoj ulozi, a potom se našao i na pozorišnim scenama širom sveta – preko Moskve, do podruma Ateljea 212 u režiji Nenada Gvozdenovića…

Kakav život! (O filmu Još jedna tura)

piše: Ivana Pavićević Reditelj Tomas Vinterberg je već duži niz godina poznat kao jedan od najuticajnijih danskih reditelja. Vinterberg se zalaže za stvaranje naturalističkih filmova, fokusiranih na priči i glumi, bez specijalnih efekata i tehnologije, pritom uspevajući da ovom minimalističkom estetikom postigne prelep filmski rezultat. U svom poslednjem filmu Još jedna tura ponovo se udružio…

Eksperiment 55, Jelena Ćuslović

piše: Tamara Živković Čačanska spisateljica Jelena Ćuslović nedavno je objavila svoju treću knjigu koja nosi naziv Eksperiment 55. Radnja romana odvija se u relativno bliskoj prošlosti, a to su mart i april prošle godine, u jeku haosa i panike koje je izazvala pojava koronavirusa kod nas, a koje, nažalost, još uvek traju. Roman govori o…

Stefan Marjanović – duhovna borba i izraz slobode

piše: Jovan Mladenović Stefan Marjanović diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2012. godine, u klasi profesorke Jasmine Kalić, odsek grafika. Na istom fakultetu 2014. godine završio je master studije u klasi profesora Radomira Kneževića na odseku za slikarstvo. Nakon završetka studija odlučuje da nastavi da se bavi slikarstvom u sredini u kojoj je…

Ivan Radović – crteži iz kolekcije Narodnog muzeja u Beogradu

piše: MoonQueen U nekoliko prostorija Narodnog muzeja u Beogradu krajem decembra prošle godine otvorena je izložba crteža Ivana Radovića koji se čuvaju u kolekciji muzeja. Od 85 crteža izvedenih ugljenom, tušem, olovkom ili akvarelom, na izložbi ćete imati prilike da vidite čak 67 njih, a najveći deo izloženih dela čine radovi iz 1916. i 1917.…

Edit Pjaf

piše: Sonja Ristić Edit Đovana Gasion rođena je 19. decembra 1915. godine. Njena majka, Aneta Đovana Majar, poznatija kao Line Marsa, bila je ulična pevačica, a otac, Luj Alfons Gasion, cirkuski izvođač, akrobata i kontorcionista. Nakon rastanka svojih roditelja, Edit je živela sa bakom, sve dok je nije otac odveo u bordel svoje majke u…

„Siročići”, Zlata Markov Baranji

piše: MoonQueen U stalnoj postavci Narodnog muzeja u Zrenjaninu nalazi se jedna neobična skulptura petorice bosonogih dečaka velikih očiju i ušiju, odevenih u istovetne plave odore ili spavaćice, pogleda pomalo tužnih i uprtih ka nebu. Ovi dečaci izrađeni od bojene terakote danas su poznati pod imenom Siročići i deo su stvaralaštva umetnice Zlate Markov Baranji…

Teatar 011 – ansambl malih (i) velikih ljudi

piše: Igor Belopavlović U martovskom broju pričali smo sa Natašom Radonjić, koja je pored uloge profesorke sprskog jezika, takođe i umetnički rukovodilac i rediteljka Teatara 011, višestruko nagrađivanog amaterskog pozorišinog ansambla za sve mlade i ne tako mlade – važno je da su kreativni. A sve je počelo od jedne neplanirane, nametnute obaveze. Za one…

KUŠ! #62

Rascvetala grana trešnjinog drveta, kojom je Mia ukrasila našu martovsku naslovnu stranu, pozdravlja proleće, budi romantike u nama i podseća na čuvenu ljubavnu pesmu francuske dive Edit Pjaf – Život u ružičastom. U znaku ružičastog trešnjinog cveta, iz zadimljenih pariskih lokala, vodimo vas u daleki Japan i priču o jednoj devojci koja je, željna stvaranja,…

Slike u slici

piše: Ana Samardžić U istoriji umetnosti postoji koncept „slika u slici”. To ne mora da bude uvek doslovno slika nekog enterijera u kome se vidi druga slika ili portret jedne ličnosti na kome se nalazi portret druge, već i simbolična predstava nekog drugog, spoljašnjeg sveta koji se, recimo, u vidu pejzaža vidi kroz neki prozor,…

U danima kad na Nikšić Crnogorci udariše…

piše: Pavle R. Srdić U mojoj kući se, na meni nepoznat način, ranih devedesetih obrela kaseta crnogorskog multižanrovskog muzičara i multimedijalne ličnosti uopšte, Antonija Pušića, u narodu poznatog kao Rambo Amadeus. Iako sam bio baš mali da bih razumeo svu simboliku i tekstove njegovog albuma Psihološko-propagandni komplet M-91 iz 1991. godine, te pesme su mi…