Kako je ovaj, aprilski, broj posvećen detinjstvu, pozvali smo vas da nam učešćem na našem literarnom konkursu pokažete na šta vas asocira baš ovaj period života. Raduje nas što je u naše virtuelno poštansko sanduče stiglo stvarno mnogo divnih radova, i to iz različitih država bivše Jugoslavije. Posebno je interesantan raspon emocija koje pojam detinjstva…
Ako samo prelistate ovomesečno izdanje našeg časopisa, mnoštvo ilustracija i slika mališana otkriće vam da je tema čitavog broja detinjstvo. Sigurni smo da je jedna od prvih asocijacija na detinjstvo svima nama Ljubivoje Ršumović, naš ovomesečni sagovornik, književnik koji se rado bavio televizijom i pozorištem. Od 1986. do 2002. godine bio je direktor pozorišta Boško…
piše: Ivana Pavićević Da je „pozorište istina a stvaran svet fikcija” može potvrditi i najnagrađivanija predstava na festivalima protekle godine Kus petlić u režiji Milana Neškovića i produkciji Narodnog pozorišta Subotica. Dok je većina modernog društva odabrala da ćuti kada treba govoriti, da skriva ili potiskuje emocije kada treba voleti, i da životari obogaćujući svoje…
piše: MoonQueen Hilandarski medicinski kodeks je srednjovekovni rukopis pisan tokom 15. i 16. veka i predstavlja jedan od najznačajnijih dokumenata srpske srednjovekovne medicine i ujedno prvu srpsku farmakopeju. U pitanju je zbornik medicinskih i farmakoloških spisa otkriven 1952. godine u riznici manastira Hilandar, gde se i danas nalazi, dok se fototipsko izdanje iz 1980. godine…
piše: Nevena Stajković Zbirka priča Srneća leđa Ana Marije Grbić ugledala je svetlost dana 2021. godine. Knjiga je podeljena u šest celina – Ptice beže iz predgrađa, Na usta, Srneća leđa, Crtice iz minibusa, Skorosmrtnica i Vatrometi – a svaka celina krije po nekoliko priča o ljudima iz susedstva, iz prodavnica, sa fakulteta, iz čekaonica…
piše: Nevena Stajković U februarskom broju govorili smo o severnim predelima države Jordan koji uključuju glavni grad Aman, planinu Nebo, grad mozaika Madabu, reku Jordan i mesto Hristovog krštenja. Ovom prilikom selimo se južnije, te će biti reči o najznačajnijem gradu Nabatejskog carstva – Petri; kupaćemo se u Crvenom i Mrtvom moru i puštati kroz…
intervju vodila: MoonQueen Bojan Teodosijević je samouki ilustrator koji je sebi postavio misiju: da ilustruje celu Bibliju, stih po stih, i to ručno. O ovom umetničkom poduhvatu, njegovim Jutjub kanalima i humoru u religiji saznajte više u razgovoru koji smo vodili pripremajući martovski broj. Bojane, za početak, kaži nam kako si došao na ideju da…
piše: Igor Diletant Belopavlović Film Vavilon je do sada najambicioznije ostvarenje reditelja i scenariste Dejmijena Šazela – kako po zamisli, tako i po poznatim imenima, idejama (i dužini). Ali rediteljeva tema ostaje zanavek ista – koja je cena snova, koji se, i ovog puta, manifestuju kao uspinjanje u filmskoj i/ili muzičkoj industriji. Priča se, uglavnom,…
piše: Pavle R. Srdić Nikada na ovu pesmu ne bih ni obratio pažnju da B strana singla na kojem je objavljena nije možda i najveći hit njenog izvođača i naše narodne novokomponovane muzike uopšte. Za nju je karakteristično i to da je bila predodređena da bude veći hit od pesme sa B strane, ali je…
piše: Tamara Živković U roman Polje, austrijskog pisca Roberta Zetalera,uvodi nas neimenovani stariji čovek koji skoro svaki dan obilazi groblje provincijskog gradića Pauštalta. On je, sedeći ispod jedne breze, puštao misli da mu lutaju; u sećanja su mu navirali mrtvi koji ovde leže, i koje je on lično poznavao ili ih je barem nekada u…
piše: Aleksandra Vujić Vulkan je rimski bog vatre, kovača, kovačkog umeća i nakovnja. On je sin Jupitera i Junone, a supruga mu je Venera. Neuobičajeno za bogove, ali Vulkan je opisivan kao ružan i hrom. Ipak, njegov opis uglavnom nije uticao na likovne prikaze ovog boga, jer su ga slikari predstavljali kao lepog i snažnog…
piše: MoonQueen Skulptura kojoj u martu posvećujemo ovu rubriku smatra se remek-delom paleolitske umetnosti. Nastala je oko 25 000 godina pre nove ere i dobila je ime Venera, iako sa rimskom boginjom ljubavi gotovo i da nema sličnosti. U pitanju je figurina visoka 11,1 santimetar, izrađena od krečnjačke stene olit koja je nakon obrade bila…
piše: Marijana Marković Prilikom istraživanja određenog vremena ili spomenika društvene i humanističke nauke se u velikoj meri oslanjaju na zapise putopisaca i ljubitelja starina, kako bi u što boljoj meri rasvetlili istorijske okolnosti i događaje. O prilikama na Balkanu tokom 19. veka sačuvano je više takvih tekstova, posebno u vremenu kada su južni krajevi bili…
piše: Marko Vesić Iako januari uglavnom traju čitavu večnost, lično mi se čini da to nije bio slučaj i sa ovim. Ipak, činjenično je da ono što sledi u februaru i martu ne prati ovu logiku brzog ili sporog proticanja vremena, već se tiče uvek očekivanih događaja: Beovizije i Evrovizije. Kako smo u nekima od…