Trojac zaslužan za postavljanje ove predstave čine rediteljka Jovana Tomić, dramaturg Dimitrije Kokanov i koreografkinja Maja Kalafatić, kojima je ovo druga predstava u Subotici (Bosonogi u parku), a peta sveukupuno (Urnebesna tama, Lolita, Natan mudri).
Kao i u njihovim ranijim saradnjama, pokret je ključan. Stoga ne treba da čudi što im je tako dobro legao tekst koji se bavi odnosom prema sopstvenom, i tuđem, telu. Plesni delovi, koji igraju po ivici eksplicitnosti (mada je nikad ne prelaze) jedan su od ređih pokazatelja kako se ovakve scene mogu uspešno uklopiti u samu priču. A kao šlag na tortu, tu je i muzika Frau Casio da vas potpuno ubaci u raspoloženje. Ipak, viziju koju je gorepomenuti trojac imao iznosi Jovana Belović u naslovnoj ulozi. Uz pomoć ostatka postavke, glavna glumica, maltene, diriguje publikom – kada treba, mi je slušamo, smejemo se, ili pak crvenimo.
S obzirom na premisu, ne čudi da je ovaj tekst doživeo bezbroj interpretacija kroz vekove. U 20. veku, Lisistrata je često igrana u kontekstu borbe žena za jednakost polova. Jedna od skorijih jeste i film Spajka Lija Či-rak (2015) koji, između ostalog, stavlja akcenat na nasilje u američkim gradovima. Naša Lisistrata za svoju centralnu temu uzima moć.
Sve na svetu se vrti oko seksa, osim seksa. Seks se vrti oko moći.
Oskar Vajld
Ovoj Lisistrati ne smeta toliko što muškarci ratuju i u ratu donose, kako ih ona naziva, glupe odluke, već što se sa ženama, tačnije sa njom, nisu konsultovali pri donošenju tih odluka. Ona, kao, uostalom, ni originalni tekst, nije u svojoj biti protiv rata, koji je sekundaran, mada se to na prvi pogled ne čini tako. Ovaj rat polova se vodi oko toga ko ima pravo da vodi rat i/ili tlači svoje podređene u miru. A poput Kler Andervud, Lisistrata se na oba polja pokazuje jednaka bilo kom drugom vođi.
Zbog svega navedenog, ali ne i samo zbog toga, toplo preporučujem da pogledate Lisistratu u Narodnom pozorištu Subotica ili na nekom gostovanju u vašem gradu.
Pozorišni dodatak
Svakog meseca odvojim mali deo svoje rubrike ne bih li sa vama podelio veb-stranice i linkove za koje mislim da bi bili korisni ili bar zanimljivi svim ljubiteljima pozorišta. Danas sa vama delim radio-monodramu To feel, or not to feel, još jednu modernu adaptaciju klasika od strane Dimitrija Kokanova.
piše: Igor Diletant Belopavlović
