Da li verujete u sudbinu? Da li verujete u silu koja ima moć da nametne određene uloge, promeni čitav tok života i time zapečati sudbinu pojedinca?
Sudbina je izgleda umešala svoje prste u život jedne obične devojke po imenu Elizabet Sidal. Radeći u prodavnici šešira, život joj se drastično menja onog trenutka kada su njenu bledu kožu i bakarnu kosu zapazili umetnici tek oformljenog bratstva prerafaelita. Ona kreće da pozira za njih, otelotvorivši Šekspirov tragičan lik Ofelije, kako na Mileovom platnu tako i u sopstvenom životu.
Polovinom 19. veka, tri mlada umetnika, Vilijam Holman Hant, Dante Gabrijel Roseti i Džon Everet Mile, oformili su bratstvo prerafaelita u Engleskoj. U želji da reformišu umetnost, bore se protiv viktorijanskog morala, a na svojim platnima ističu naturalizam sa jakom linearnošću i snažnim koloritom. Samim nazivom ističu umetnost pre Rafaela, (umetnost 15. veka poznata pod nazivom kvatročento) a teme pozajmljuju iz srednjovekovnih priča ili književnih dela. Ne ustručavajući se da na platnima likove stavljaju u situacije moralnog ili emotivnog previranja, često prikazuju smrt. Prkoseći Rafaelu i klasičnom kanonu lepote, za portrete i aktove često biraju svoje ljubavnice, čime dolazimo do priče o Elizabet Sidal.
Iako je njen lik obeležen u radovima Rosetija, za koga će se kasnije i udati, Sidal ostaje do danas najpoznatija po Mileovoj Ofeliji. Popularna tema bratstva bili su Šekspirovi likovi, posebno Hamletova nesuđena ljubav Ofelija. Želeći da osveti ubistvo oca, Hamlet zanemaruje Ofeliju. Spletom nesrećnih okolnosti, u želji za osvetom, ubija i njenog oca Polonija. Pogođena ovim događajima, Ofelija pada u ludilo i odlučuje da se udavi u reci. Taj krajnji momenat nam ilustruje najčuvenija Ofelija do danas. Slika odaje utisak da se ona ne bori protiv svoje smrti, naprotiv, ona joj se prepušta.
Međutim, priča postaje zanimljivija kada se upoznamo sa procesom nastanka dela. U želji da što preciznije ilustruje Ofelijinu smrt u reci, umetnik je nagovorio tada devetnaestogodišnju Elizabet Sidal, da u njegovom ateljeu potpuno obučena leži u punoj kadi, u jeku zime. Kako bi voda ostala topla, ispod kade postavio je sveće, koje su se u jednom trenutku ugasile. Isuviše zaokupljen slikanjem, ništa nije primetio, ostavivši Sidal da se smrzava u hladnoj vodi, što ju je umalo dovelo do smrti. Saznavši ovo, njen otac preti Mileu da će ga odvesti na sud. Međutim, on plaća sve medicinske troškove, a Sidal nastavlja da pozira za Ofeliju. Možete da zamislite kako je ovo dalje uticalo na njeno zdravlje.
Život Elizabet Sidal tek nakon ovoga kreće da se komplikuje. Sudbina Ofelije joj se približavala. Iako je i pre braka bila u turbulentnoj vezi sa Rosetijem, uglavnom praćenoj njegovim neverstvom, par je ipak rešio da kaže sudbonosno da. Često bolesna i zanemarivana od strane muža, počela je da pati od velike depresije, praćene gubitkom prerano rođene kćerke. Sidal postaje zavisna od opijuma a pošto je bila sklona melanholiji, uzimala je velike doze laudanuma. To ju je polako dovelo do smrti.
Stoga, danas posmatrajući Mileovu živopisnu ali tužnu scenu, stičemo utisak da je platno zapravo predskazanje nečega što će tek uslediti. Možemo slobodno reći da ona predstavlja ne jednu, već dve žene. Tragična ironija krije se u sličnim životnim okolnostima ove dve žene. Često depresivne, u nemogućnosti da žive sa gubitkom voljene osobe, obe izlaz pronalaze u oduzimanju sopstvenog života.
piše: Milica Jovanović
