piše: MoonQueen
Izvor slike: Wikimedia Commons
Početkom 19. veka, tačnije 1835. godine, francuski pisac Viktor Igo objavio je dramu Anđelo, tiranin Padove. Kao i mnoga Igoova dela, i ovo je obilovalo njemu omiljenim motivima – društvenim pitanjima, političkim intrigama, strasnim ljubavima, patnjom i izdajom. Glavna junakinja drame u originalnom delu nazvana je Tizba, ali kada četiri decenije kasnije italijanski kompozitor Amilkare Ponkijeli bude adaptirao dramu za opersku scenu, izmeniće joj ime i glavnu junakinju, kao i operu, nazvaće Đokonda. Ulična pevačica, Venecijanka Đokonda, karakterom je bila bliža ovom italijanskom imenu koje nosi simboliku vedrine, radosti i osmeha, iako je tragična heroina svoju radost žrtvovala zarad ljubavi prema muškarcu iz više, njoj nedostižne klase. Ipak, sudbina Đokonde ostala je u senci baletske kompozicije koja je umetnuta u dramska dešavanja kao neka vrsta intermeca, ali i prilike da se iskažu plesačka umeća baletske trupe, te raskoš kostima i scenografije. Danas najpoznatiji deo ove opere upravo je baletska tačka sa početka trećeg čina, ona u kojoj četiri grupe plesača predstavljaju četiri doba dana – jutro, dan, veče i noć, i koja nosi naziv Ples sati.
Proći će još dve decenije smena dana i noći, a onda će se krajem veka, na Trećoj međunarodnoj izložbi grada Venecije, pojaviti i slika istog imena. Slika Ples sati, italijanskog umetnika Gaetana Previjatija, nastala je 1899. godine, verovatno za potrebe ove izložbe, s obzirom na to da je autor birao temu iz dela vezanog za simboličnu istoriju Venecije. Ipak, u duhu svojih interesovanja, Previjati je iz poznate opere pozajmio upravo onaj deo koji je vezan za alegoriju protoka vremena, a ujedno dozvoljava i poigravanje svetlosnim efektima. Na njegovoj slici punoj sunčeve svetlosti prikazano je dvanaest istovetnih devojaka, personifikacija časova. One u isto vreme i lebde i plešu u prostoru kosmičkih sila, negde između neba i zemlje, tj. Sunca i naše planete, simbolično predstavljene rotirajućom sferom. Devojke-sati jednom rukom pridržavaju zlatni obruč i, pretpostavljamo, vrte ga u ritmu svog plesa. On može biti tumačen kao protok/krug vremena, ali ga umetnik, ne slučajno, čini vizualno sličnim hrišćanskom oreolu svetitelja, te možemo pretpostaviti da je u ovom slučaju taj kružni zrak kosmičke svetlosti obasjao čitav ovaj proces smene dana i noći, tačnije, čitavu Zemlju i sav život na njoj.
Gaetano Previjati bio je italijanski slikar i teoretičar umetnosti. Tematski, većina njegovih dela bliska je simbolizmu, dok njegov likovni jezik pripada pravcu zvanom divizionizam. Divizionizam se interesovao za tehničku i optičku stranu boja i svetlosti, a umetnici ovog pravca često su stvarali dela na kojima je trag četkice ostajao vidljiv. Jasni, odvojeni potezi različitih tonova stapali su se potom u oku posmatrača, zbog čega je slike poput Plesa sati potrebno gledati i izbliza i sa izvesne udaljenosti.
Pored emotivnog izraza i ideja o univerzalnim silama koje na nevidljiv način upravljaju sudbinama i životima ljudi, Gaetano Previjati bio je posebno zainteresovan za svetlost i svetlosne efekte, kako u simboličkom, tako i u tehničkom smislu. Kao pripadnik divizionizma, koristio je izdužene poteze četke koji su naglašavali linije sile ili pokreta ljudi, predmeta i površina, te se na njegovim slikama utisak kretanja može veoma jasno naslutiti. Ples sati nije izuzetak – draperije i kose plesačica prate pokrete njihovih tela, zemaljska sfera se okreće u tačno određenom smeru, dok se sunčevi zraci razlažu kroz prostor kosmosa u koncentričnim krugovima.
Interesantno je, ipak, što je autor odabrao da prikaže baš dvanaest devojaka jer njihov broj ne odgovara ni tačnom broju sati u jednom danu, niti je kao takav bio predložen ili se dao naslutiti u originalnom baletu (broj plesača zavisio je i varirao od produkcije). Za potrebe ove kompozicije Previjati se poslužio drevnim rimskim načinom računanja vremena u kojem je jedan dan sadržao dvanaest dnevnih i dvanaest noćnih sati. Podela 24 časa na 12 + 12 časova bila je tipična za antičke kulture i moguće je da je na ovaj veoma suptilan način slikar podvukao vezu moderne italijanske umetnosti i njene slavne prošlosti.
Slika Ples sati s vremenom je promenila mnoge adrese. Godine 1927. prodata je za 170 000 lira da bi većina ovog novca bila donirana klinikama za lečenje tuberkuloze. Danas je deo zbirke Galerije Italije u Milanu (Gallerie d’Italia – Milano). Nešto kasnije, 1940. godine, i baletska numera istog imena dobija novu međunarodnu slavu zahvaljujući humorističnoj adaptaciji u okviru animiranog filma Fantazija Volta Diznija, u kojoj uz poznatu muziku umesto eteričnih kosmičkih devojaka plesnu tačku izvode nojevi i druge životinje. Ipak, u junu, mesecu u kojem proslavljamo letnju dugodnevicu, tj. najdužih 12 dnevnih časova, sećamo se Previjatijeve slike u kojoj je ples prikazan kao alegorija vremena, nepobediv i postojan kosmički zakon koji upravlja svim živim bićima i njihovim sudbinama.
jun, 2026.
