piše: Pavle R. Srdić
Mnogi rokeri, poput, recimo, doktora za rokenrol Milića Vukašinovića, rekli su da je rokenrol nastao kako bi muzičari – ili, muškarci uopšte – lakše došli do žena. Takav zaključak i nije teško doneti, s obzirom na to da najveći broj pesama u ovom žanru – kao i u ostalima – imaju ljubavnu tematiku. Ali, rokenrol jeste žanr koji nam donosi i pesme sa drugačijim, ponekad bizarnim stihovima, ali koji jednostavno čuče njegovoj muzičkoj teksturi.
Australijski hard rok velikani AC/DC postali su planetarna senzacija, može se reći, zahvaljujući i tekstovima koji nisu dominantno ljubavni. Naprotiv, ovaj bend ima mali procenat pesama sa tematikom muško-ženskih odnosa, uzimajući u obzir celi njihov opus. Ovog puta, nećemo govoriti o pesmi koja pripada tematskoj manjini u njihovom radu, već ćemo se baviti pesmom koja, eto, pripada onom karakterističnom delu njihove muzičke riznice.
Numera Dirty Deeds Done Dirt Cheap, među fanovima poznata i pod skraćenicom D4C, jeste pesma australijskog hard rok benda AC/DC, koja je objavljena kao singl 5. oktobra 1976. godine – i to samo u Australiji, dok je u Ujedinjenom Kraljevstvu pesma objavljena februara naredne, 1977, dok će je američke prodavnice ugledati tek 1981. godine. Možda i bitnija informacije jeste ta da je ova pesma bila tzv. A1 na ploči kojoj je dala i ime – Dirty Deeds Done Dirt Cheap, tj. trećem studijskom albumu grupe, objavljenom 20. septembra 1976. godine. Dakle, singl nije dugo čekao da bude objavljen.
Kao autori pesme potpisani su braća Angus i Malkolm Jang, solo i ritam gitaristi benda, respektivno, kao i pevač Bon Skot. Kao što smo rekli, tematika nije uobičajena, štaviše, glavni lik u pesmi jeste plaćeni ubica koji nudi svoje usluge raznim mušterijama koje imaju potrebu za nekim nedelom, za niske svote novca. Prljavo niske. Kao narator teksta, prezentuje svoje potencijalne usluge izvesnim devojkama radi neutralisanja seksualno nastranog direktora srednje škole ili nevernog dečka (ovde nudi i adekvatnu utehu, ukoliko je zainteresovana), dok jednom gospodinu nudi svoje usluge da se otarase njegove dosadne i naporne supruge, tako što će mu čuvati leđa u datoj prilici. Dalje u tekstu nudi još pojedinih usluga – uže specijalnosti: trovanje cijanidom, plaćeno ubistvo, „kolumbijsku kravatu”, ubistvo dinamitom, „cementne cipele”, kao i lepu referencu na prethodne albume benda – TNT, u narodu poznat kao dinamit, i High Voltage, u smislu pesme – elektrokucija strujom visokog napona. Eto, vidite, dragi čitaoci, ništa strašno, ništa na šta vas ne može navesti jedan momenat iz crtanog filma.
Čitaoci se sada mogu zapitati kakve to crtane filmove autor gleda. Uprkos međugeneracijskoj razlici – imajući u vidu da su Angus i, sada počivši, Malkolm Jang otprilike godište autorove majke – upravo Angus Jang i moja malenkost su imali priliku da uživaju, kao mališani, u istom crtanom filmu. Pretpostavljam da se i dosta čitalaca seća crtanog filma Beany & Cecil, koji je kod nas bio preveden kao Srle i Pajče. Ovaj naziv crtanog filma jesu istovremeno i nadimci autora ovog teksta, doduše prvi izuzetno redak, dok je drugi bio poprilično uobičajen, naročito u detinjstvu. Avanture Srleta i Pajčeta su, pored glavnih junaka, sadržale i druge likove. Glavni antagonista u ovom crtaću jeste Dishonest John, kod nas preveden kao Đole Zloba, koji se dobrano trudio da Srletu i Pajčetu zagorča život, no, bezuspešno, na sreću naših junaka. Kakav bi to negativac bio Đole Zloba da nije imao svoju vizitkartu? A na njegovoj vizitkarti pisalo je: Dirty Deeds Done Dirt Cheap. Holidays, Sundays, and Special Rates. Eto odgovora odakle naslov pesme.
Rekli smo da je singl u SAD izdat tek 1981. godine. Verovatno je da je, do tada, bračni par Merilin i Norman Vajt primao uobičajenih nekoliko poziva dnevno na svoj telefonski aparat. No, te 1981. godine, ta brojka će se drastično i neuobičajeno uvećati. Kakve to veze ima sa ovom pesmom? Pa, u pesmi, narator pominje da ima broj telefona na koji ga možete nazvati i on glasi 3624-36, nakon čega pevač uzvikne Hey! Vidi se da broj, pretvoren u imperijalne inče, odgovara našim proporcijama 90-60-90, za koje se tvrdi da su savršene mere ženskog tela, i da je svesna referenca u tekstu pesme, ali ovo Hey!… Ono pravi problem, s obzirom na to da se mnogima činilo kao eight, tj. 8, a 3624-368 jeste bio telefonski broj, koji je u državi Ilinois dužila pomenuta porodica Vajt!
Kakva je sličnost Merilin i Normana Vajta sa Stojanom Erićem iz Velikog Šiljegovca kod Kruševca? Pa i jedni i drugi su nekako voleli da saslušaju svoje sagovornike, sad – svako na svoj način, ali problem je u tome što, za razliku od deda Stojana, Vajtovi su dobijali zaista čudne, morbidne, pa i nezajažljive zahteve da ljudima reše neke probleme, a što uključuje različite radnje, koje su često element bića krivičnog dela kažnjivog zakonom. Vajtovi su u početku imali sluha za zahteve pozivalaca, pretpostavljajući da se radi o šaljivim okolnostima, međutim, vrag vrlo brzo odnosi šalu u momentu kada primaju stotine poziva dnevno. Pred nadležnim sudom podneli su tužbu protiv grupe AC/DC, sa zahtevom da im plate naknadu štete u visini od 250 000 američkih dolara – danas gledano, nešto manje od milion dolara – kao i da bend ili povuče singl sa tržišta ili da pesmu presnimi na način na koji ljudi neće čuti njihov telefonski broj u okviru iste. Vajtovi su ekspresno oduvani na sudu, koji je doneo presudu u korist benda, pozivajući se na prvi amandman američkog Ustava – slobodu govora. Verovatno je da su Vajtovi morali da promene broj.
Pesma je, čitavih 36 godina nakon izlaska, doživela novi skok u popularnosti, s obzirom na to da je bubnjar benda, Fil Rad, upao u probleme sa zakonom, a koji dobrano ulaze u šablon poslova naratora iz ove pesme. Naime, Rad je optužen da je pokušao da organizuje ubistvo jedne osobe, drugoj je pretio ubistvom, a prilikom pretresa njegove kuće nađene su i određene količine opijata. Na njegovu sreću, optužbe vezane za organizaciju ubistva i pretnje ubistvom su odbačene, pa je odležao osam meseci kućnog zatvora u svom domu, zbog držanja nedozvoljenih supstanci. Bend je za to vreme morao da nađe zamenu, i to u liku bivšeg bubnjara grupe, Krisa Slejda, a istovremeno se ogradio od nedela za koje je Rad osuđen, navodivši da je to njegov lični problem sa kojim mora da se izbori u budućnosti.
U pogledu diskografskih uspeha, najznačajniji su oni iz Sjedinjenih Američkih Država – dvostruki platinumski tiraž singla sa preko 2 000 000 prodatih primeraka; trostruki platinumski tiraž u Kanadi sa preko 240 000 prodatih primeraka i Ujedinjenog Kraljevstva sa preko 200 000 prodatih primeraka i srebrnim tiražom. Što se tiče top-lista, najznačajniji i pomena vredan jeste plasman na četvrtom mestu na Bilbordovoj Mainstream Rock listi. Živa verzija ove pesme je uvrštena na album grupe AC/DC Live, zabeležena na nastupu grupe u Birmingemum, a koji je objavljen 1992. godine. Takođe, zabeležena je i na čuvenom nastupu grupe sa koncerta u Doningtonu 1991. godine, i objavljena na video-kaseti Live at Donington iz 1992, a koja je kasnije umnožavana i na druge video-formate, sa evolucijom tehnologije. U izboru muzičkog TV kanala VH1, pesma je proglašena za 24. na listi najvećih metal hitova svih vremena i 31. najboljom hard rok pesmom svih vremena. Ostala je zabeležena i obrada od strane američke rok muzičarke Džoun Džet, a koja je uvrštena na njen album obrada pod nazivom The Hit List iz 1990. godine.
Što se tiče modernih platformi, najviše pregleda poseduje živa verzija ove pesme sa koncerta u Buenos Ajresu, 2009. godine, koja je pregledana preko 83 000 000 puta, dok je verzija Džetove pregledana preko 49 000 000 puta. Na platformi Spotifaj je preslušana čak preko 454 000 000 puta, i osma je najslušanija pesma benda na ovoj platformi.
Toliko o tome. A, imate li vi omiljeno (ne)delo?
decembar, 2025.
