piše i fotografiše: MoonQueen
Leto ispraćamo posetom najjužnijem grčkom ostrvu, prostoru na kojem je u pradavna vremena Zevs prerušen u belog bika na leđima preneo prelepu smrtnicu Evropu i sa njom žačeo prvu civilizaciju našeg kontinenta. Dakle, putujemo na Krit, kolevku minojske kulture, i Arheološki muzej u Heraklionu u kojem se čuva ono najlepše i nazanimljivije što nam je danas o toj civilizaciji poznato.
U prizemlju muzeja, u više prostorija, posetiocima je predstavljena istorija ostrva i razvoj njenih kultura u doba veoma rane antike, pre nego što su grčkim nebom, morem i podzemljem zagospodarili olimpski bogovi. Bilo je ovo vreme kada se sva vlast nad poznatim svetom nalazila u rukama žena, drevnih boginja, čija su zaduženja kasnije poistovećena sa njihovim muškim pandanima klasičnog doba. Najpoznatija među njima je takozvana Gospodarica zmija ili Zmijska boginja – htonsko božanstvo prikazano u tipičnoj minojskoj nošnji – dugoj raskošnoj suknji skupljenoj u struku, ali obnaženih grudi, sa dvema zmijama u rukama. Jednu statuu ove boginje možete videti u stalnoj postavci muzeja, zajedno sa njenim sestrama. Da se vlast i kontrola nad svetom deli na ravnopravna tri dela – stara je ideja kojom su se vodile mnoge paganske religije, pa tako brigu nad drevnim Kritom, osim Gospodarice zmija, vode i Gospodarica zveri, koja vlada zemljom, i Gospodarica neba, prikazana u pratnji zvezda. Ono što me je iznenadilo i što nisam znala pre posete muzeju je činjenica da su zvezde u pratnji ove boginje stari Krićani prikazivali nama dobro poznatim oblikom grčkog krsta, koji je u to vreme jednostavno bio simbol zvezde.
U prizemlju muzeja, osim statua boginja, videćete još mnogo zanimljivih predmeta primenjene umetnosti i svakodnevnog života. Tu je kamena vaza sa predstavom žetelaca – mladića koji se sa alatima vraćaju iz polja, a koje prati stari muzičar (što nam govori da je u pitanju verovatno prikaz nekog rituala vezanog za prirodne cikluse i smene godišnjih doba), zatim čuveni Disk iz Festosa – čuvar još uvek nedešifrovanog linearnog A pisma koje naučnici vekovima pokušavaju da odgonetnu, kritske dvosekle sekire (simbol palate u Knososu) i ritoni (posude za prinošenje tečnih žrtava) u obliku glave bika, najvažnije životinje na ostrvu. Jedan deo postavke posvećen je i pogrebnim ritualima i načinima sahranjivanja, te ćete imati prilike da vidite raskošno oslikane sarkofage. Međutim, meni je mnogo zanimljivija bila velika vaza, u kojoj se nalazi leš odraslog čoveka namešten u položaj fetusa. Sahranjivanje u položaju fetusa nije bilo neobično za stare civilizacije koje su mahom verovale u ponovno rođenje, zbog čega je vraćanje smrtnih delova ljudi u zemlju simbolički posmatrano kao vraćanje u utrobu – matericu iz koje će se ponovo roditi. Ipak, u ovoj prilici, jedinstvena je upotreba vaza za sahranjivanje, što nam govori i da su drevni Krićani bili prilično niskog rasta. Životni vek bio im je samo 40 godina, što zapravo u to vreme i nije bilo isuviše kratko u odnosu na ostatak sveta.
Osim nedešifrovanog linearnog A pisma, u muzeju ćete videti i nedešifrovanu staru društvenu igru, čija je tabla sačuvana, ali je papirić sa uputstvima u međuvremenu negde izgubljen. No, kao što naučnici pokušavaju da iščitaju Disk iz Festosa, vi možete probati da zamislite pravila ove igre, jer vam ionako niko ne može reći da sigurno niste u pravu.
Na spratu muzeja nalazi se drugi deo izložbe posvećen kritskom slikarstvu. Ovde ćete videti originalne freske pronađene u palati Knosos nedaleko od grada Herakliona, koje su skinute sa zidova palate i prenete u muzej, gde se čuvaju u neophodnim uslovima (dok su na terenu zamenjene sopstvenim kopijama). Većina fresaka ostala je očuvana samo u fragmentima, ali su nam vešte ruke konzervatora i restauratora ponudile rešenja kako su one verovatno izgledale. Tu se nalaze neke od onih slika koje ste tokom cele mladosti viđali u udžbenicima iz istorije: Delfini, Premet preko leđa bika, Dame u plavom, Princ ljiljana. One su nam danas veoma značajne jer svedoče ne samo o slikarskom umeću i tehnologiji oslikavanja zidova razvijenoj u ta stara vremena, već i kao svedočanstva o izgledu tadašnjih ljudi, njihovoj modi, frizurama, flori i fauni, kao i o religijskom životu. Upravo nam freska Premet preko leđa bika likovno objašnjava inicijaciju mladića u društvo – neku vrstu stupanja iz dečaštva u odraslo doba, kao i važnu ulogu žena u ovom obredu, s obzirom na to da ga okružuju dve sveštenice, od kojih jedna bika drži za rogove, dok druga dočekuje mladića nakon skoka i pazi da se on ne povredi.
Još zanimljivija je freska Skupljač šafrana, čiji su fragmenti isprva rekonstruisani tako da se na slici dobije dečak plave boje kože koji sakuplja ovu biljku, da bi se kasnije pronašao još jedan izgubljeni deo freske koji je prikazivao – njušku. I to majmunsku. Tada su stručnjaci shvatili da su pogrešili i da na slici nije plavi dečak već plavi majmun, te su napravili novu rekonstrukciju. U muzeju se danas čuvaju obe varijante jedna do druge i ovo je jako lep primer kako se u struci greške prave, ali i ispravljaju.
Svakako, Arheološki muzej u Heraklionu prepun je antičkog blaga koje priča mnoge zanimljive priče i za koji će vam trebati neko vreme ako želite da ga pažljivo obiđete. Pre ili nakon posete ovom muzeju, pošto ste već stigli do Herakliona, bilo bi posve nelogično da ne posetite i samo arheološko nalazište, palatu Knosos, i zaokružite ovu malu turu kroz minojsku istoriju, umetnost i kulturu. Verujem da ćete, kao i većina posetilaca, biti zapanjeni stepenom razvoja ove veoma stare civilizacije, koja je, umesto u ratove i osvajanja, sva svoja znanja, energiju i novac ulagala u trgovinu, nauku i umetnost.
septembar, 2025.
