piše: MoonQueen
Nekada davno davno, u srcu Tirenskog mora, pirati su uhvatili i zarobili raskošno odevenog mladića, moguće princa. U nadi da će dobiti puno blaga za njegov otkup, držali su ga u okovima iako ih je mudri kormilar savetovao da to ne čine, sluteći da je u pitanju još jedna igra viših sila, nepoznatih čoveku. Jednog dana u podnožju jarbola nikla je mlada vinova loza koja se uskoro razgranala nad brodom. Ovaj čudesan događaj nije bio dovoljan da zastraši pirate, te se mladić, koji je znao da ljudsko oko ne može da sagleda njegovo istinsko obličje, pretvorio prvo u lava, a zatim u medveda. Preplašeni spoznajom da su načinili kobnu grešku i da je na njihovoj lađi u lancima ležao okovan jedan bog, pirati su skočili u more, znajući da je smrt među talasima manje užasna od osvetničkog gneva Olimpljanina. Ali bog Dionis, zaštitnik veselja, užitaka i vina, nije želeo da pirate usmrti, te ih je u znak milosti pretvorio u delfine.
Mit o Dionisu i piratima danas nam je poznat zahvaljujući takozvanoj Homerovoj himni Dionisu, nastaloj između 5. i 7. veka pre nove ere. Ova himna inspirisala je i arhajskog umetnika, grnčara i slikara Eksekijasa, da njome oslika jedan kilkis (sud za vino) sredinom 6. veka pre nove ere. Dionis u čunu naziv je ovog dela koje pripada takozvanom crnofiguralnom slikarstvu. Ovaj stil dobio je naziv po tehnici oslikavanja grnčarije, prilikom koje su se crne figure slikale na crvenoj pozadini (prirodnoj boji gline), dok su se detalji urezivali iglom u svežu boju. Na pojedinim scenama dodavani su i detalji u beloj boji, kao što je to slučaj sa jedrom na ovoj kompoziciji.
Eksekijas je jedan od retkih slikara arhajskog doba koji je potpisivao svoja dela i čije nam je ime danas poznato. U svetu je, za sada, pronađeno oko trideset vaza i drugih grnčarskih proizvoda koje je oslikao. Kiliks Dionis u čunu potpisan je na postolju stope gde je i dalje moguće videti slova EΞΣΕΚΙΑΣ ΕΠΟΕΣΕ – Eksekijas je ovo napravio.
Ljubitelji vina bi se mogli zapitati – kakav je ovo sud za piće, toliko drugačiji od čaša za vino kakve danas koristimo? Odgovor je – idealan, barem po merilima antičkih Grka. Kiliks je širok i plitak sud te je njegov oblik omogućavao da vino dođe u kontakt sa vazduhom koji bi pojačao miris i ukus napitka (iz istog razloga mi danas vrtimo vino u čaši). Takođe, širok otvor kiliksa približavao je vino prednjem delu jezika, gde se nalaze receptori za slatko i kiselo, što su bile ključne karakteristike tadašnjih vina koja su često bila mešana s vodom, medom ili drugim začinima. Ispijanje vina u antičkom svetu imalo je i svoju socijalnu i ritualnu funkciju – s obzirom na to da u antički kiliks staje mnogo više tečnosti nego u modernu vinsku čašu, u pitanju je bio sud iz kojeg se pilo dugo i polako – jedna čaša trebalo je da potraje tokom čitave večeri ispunjene razgovorom, pesmom, smehom i ostalim društvenim aktivnostima.
Oslikani kilksi, poput ovog Eksekijasovog, govore i o estetskoj funkciji posuda u antičkom svetu. Tokom večeri u kiliksu bi se smanjivala količina vina, te bi se slika naslikana na njegovom dnu postepeno i polako prikazivala onome koji pije. U slučaju Dionisa u čunu umetnik je vešto iskombinovao temu predstave sa funkcijom suda – kada bi u posudi ostalo malo vina, slika boga na brodu obraslom vinovom lozom mogla je delovati živo, tj. kao da se ljuljuška na talasima tamnocrvenog mora.
Ako vas ovog leta put odvede u Minhen, posetite njihovu Državni zbirku antičke umetnosti (Staatliche Antikensammlungen) u kojoj se kiliks sa Dionisom danas čuva. A ako vas dobri vetrovi skrenu ka Mediteranskim trasama, ne zaboravite ovu priču, budite dobri prema strancima (jer, nikad se ne zna da li se među njima krije prerušen antički bog) i ispijajte svoja vina polako i sa užitkom – u čast boga Dionisa!
avgust, 2025.
