piše: Nevena Stajković
Ekvilibium (Equilibrium) je distopijski akcioni film reditelja Kurta Vimera. Ova uzbudljiva orvelovska priča kombinuje naučnu fantastiku, akciju i filozofiju i ostaje aktuelna i danas, iako je od njenog objavljivanja prošlo više od dve decenije. Radnja filma dešava se u budućnosti i fokusirana je na totalitarno društvo u kojem se emocije smatraju ilegalnim jer se veruje da su one uzrok svih konflikata i ratnih sukoba u istoriji. Da bi suzbio osećanja, svaki građanin je dužan da unosi supstancu Prozium svakog dana. Ukoliko neko preskoči unos Proziuma, postaje sumnjiv i opasan u očima Tetragramatona, totalitarne organizacija u čijim je rukama apsolutna vlast.
Ukinuvši osećanja, Tetragramaton je zabranio i bavljenje umetnošću i učenje. Svako ko je čitao knjige, slušao muziku ili posedovao bilo koju vrstu umetničkog dela išao je na sud, a imovina mu je momentalno uništavana. Glavni protagonista, Preston (Kristijan Bejl), jedan je od visokih službenika vlade i Gramatik, agent specijalne jedinice zadužen za sprovođenje zakona i eliminaciju ljudi koji krše pravila, posebno onih koji odbijaju da uzimaju Prozium. Prestonova desna ruka i, uslovno rečeno, najbolji prijatelj, bio je Patridž (Šon Bin). Jednom prilikom, Preston je uhvatio svog najbližeg saradnika kako čita zabranjenu knjigu – zbirku pesama Vilijama Batlera Jejtsa. Patridž je znao kakva mu kazna sleduje, ali nije ustuknuo. Recitovao je Prestonu stihove pesme Nebeske tkanine.
Nebeske tkanine
Da imam nebeske tkanine vezene,
Zlatnim i srebrnim svetlom ispletene,
Tkanine plave i zagasite i tamne
Od noći i svetla i polutame
Ja bih ih raširio pred tvoja stopala:
Ali siromašan sam, imam tek snove;
Raširio sam snove pred tvoja stopala;
Hodaj nežno jer hodaš po mojim snovima.
He Wishes for the Cloths of Heaven
Had I the heavens’ embroidered cloths,
Enwrought with golden and silver light,
The blue and the dim and the dark cloths
Of night and light and the half light,
I would spread the cloths under your feet:
But I, being poor, have only my dreams;
I have spread my dreams under your feet;
Tread softly because you tread on my dreams.
Zaboravivši jednog jutra da unese Prozium, Preston pred spavanje razmišlja o završnim stihovima ove Jejtsove pesme i tiho ih izgovara. Postavlja se pitanje – kako je pesma uspela da otopi srce najozloglašenijeg Gramatika, spremnog da ubije i najboljeg prijatelja?
Pesma Nebeska tkanina na prvi pogled čini se posve nekomplikovanom, kako u versifikacijskom, tako i u značenjskom smislu. Kada obratimo pažnju na versifikaciju, uviđamo da pesma ima jednostavnu strukturu. Sastoji se od osam stihova nejednake dužine koje možemo predstaviti šemom ABABCDCD. Ovde ne možemo govoriti o rimi, jer se u originalu reči na kraju prvog i trećeg, drugog i četvrtog, petog i sedmog, te šestog i osmog stiha ponavljaju, dok se ni u domaćem prevodu stihovi ne rimuju.
Upustimo li se u dublju analizu pesme, otkrivamo Jejtsov visoki simbolički stil. U prvim stihovima prisutna je neskrivena želja lirskog subjekta da poseduje nebeske tkanine ispletene zlatnim i srebrnim svetlom – bojama koje ukazuju na bogatstvo. Već naredni stih donosi zagasite plave tonove noćnog neba. Obraćajući se dragoj, lirski subjekt kao da želi da kaže: da sam imućan, poklonio bih ti ceo svet; da sam bog, satkao bih nebeski pokrivač i prostro ga pred tvoje noge.
U drugom delu pesme vidimo da je lirski subjekt ipak samo siromah i da dragoj nema da ponudi ništa do svojih snova. I pošto je toliko voli, postaviće svoje snove umesto raskošnog ćilima, te je moli da nežno gazi preko njih, jer su oni za njega podjednako vredni. Pesma krije svega nekoliko motiva – tkaninu, snove i ljubav – koji figuriraju kroz celu pesmu. U originalnoj verziji vidimo da se čak iste reči ponavljaju – cloths (tri puta), dreams (tri puta), light (tri puta), spread (dvaput), tread (tri puta), under your feet (dvaput). I upravo repetitivnost, jednostavnost, nežnost i jasnoća čine da pesmu volimo i lako pamtimo.
U filmu Ekvilibrium umetnost se smatra opasnom jer pomaže pojedincu da uspostavi vezu sa sopstvenim emocijama i da promišlja. Prikazana je i kao put prema unutrašnjoj slobodi jer su Patridž i Preston, čitajući stihove pesme Nebeska tkanina, poželeli da budu slobodni, te postaju simboli otpora protiv sistema koji potiskuje slobodu mišljenja i osećanja. To nas dovodi do još jedne vrlo važne osobine umetnosti – dekadencije, otpora i kritike društvenih normi. Ekvilibrium je dokaz da je umetnost esencijalni deo ljudskog postojanja i da se to neće nikada promeniti.
decembar, 2024.
