Banović Strahinja

piše: Aleksandra Vujić

„Pomalo je takijeh junaka,

Ka’ što bješe Strahiniću bane. ”

Narodna pesma Banović Strahinja

U ovoj rubrici je već bilo reči o Marku Kraljeviću, junaku naše epike, a sad je vreme da koji red posvetimo i njegovom kolegi – Banović Strahinji.

Banović Strahinja je fiktivan lik, najverovatnije zasnovan na Đurađu Stracimiroviću Balšiću (1386–1404) od Zete. Legendarni junak vlada malom teritorijom blizu Kosova, ali se njegova vladavina vezuje i za Dragačevo, Stari Vlah i Crnu Goru. Oženjen je Anđelijom, kćerkom čuvenog Jug Bogdana. Izgleda standardno za naše junake – krupan čovek sa pozamašnim brkovima. Prikazan je kao sređen, obučen u svilu, kadifu i crvenu čoju. Odlikuje ga samilost, neustrašivost i razmišljanje izvan tradicionalnih epskih okvira.

Navikli smo da u ovoj rubrici obično bude reči o osvetoljubivim, strogim i gordim likovima. Ipak, Banović Strahinja nikako ne spada u tu grupu. Naime, u epskoj pesmi koja nosi njegovo ime, naš junak odlazi u goste kod tasta, i dok on tamo uživa, Turci mu poharaju oblast i otmu suprugu. Zatim Strahinja traži od Jug Bogdana da sa njim pođe njegovih devet sinova i da vrate Anđeliju, međutim, stari Jug Bogdan odbija to uz obrazloženje da, ako je Anđelija jednu noć prespavala pod turskim šatorom, više ne može biti čestita.

Uprkos tome, junak kreće sam na planinu Goleč, da oslobodi Anđeliju od Vlah-Alije. Kada konačno stigne tamo, Anđelija, umesto da bude na strani muža, izdaje Banović Strahinju i bira da ostane sa Turčinom. Čak je sabljom i napala svog muža. Ipak, milostivi Strahinja joj sve to prašta, ubija Vlah-Aliju, uzima svoju ljubu i odlazi nazad u Kruševac kod Jug Bogdana.

„Žensku stranu lasno prevariti:
Lako skoči, ka’ da se pomami,
Ona nađe jedan komat sablje,
Zavi komat u vezeni jagluk,
Da joj bilu ruku ne obrani,
Pa obleće i otud i otud,
Čuva glavu Turčin-Vlah-Alije,
A ošinu gospodara svoga,
Gospodara Strahinića bana,
Povrh glave po čekrk-čelenci
I po njeg’vu bijelu kauku,
Pres’ječe mu zlatali čelenku,
I pres’ječe bijela kauka,
Malo rani glavu na junaku,
Poli krvca niz junačko lice,
Šćaše zalit’ oči obadvije.”
Narodna pesma Banović Strahinja

Tamo se i Anđelijina braća, devet Jugovića, okreću protiv nje i, po nalogu oca, potežu oružje da je ubiju, ali je Banović Strahinja još jednom spasava. On iskače iz okvira ustaljene karakterizacije epskog junaka i ne želi da se sveti, te oprašta svojoj ženi i prevaru i izdaju. U isto vreme, tazbini ne oprašta to što mu nisu pomogli da odbrani oblast kojom je vladao i ističe kako sada više nema sa kim da pije vino. Interesantno je da je u epskoj pesmi viteštvo junaka suprotstavljeno nejunaštvu Jugovića, te je prikazano kako se junak ponaša kada se nađe u okruženju koje ima drugačije razmišljanje od njegovog. Strahinja je ipak psihološki produbljeniji lik od većine klasičnih epskih junaka ovog podneblja.

O tome koliko je veliki junak Banović Strahinja govori i činjenica da nije ostao samo u okvirima epike, već je zaživeo i u umetnosti modernijeg doba. Tako je, po motivima epske pesme, snimljen i film Banović Strahinja iz 1981. godine. Film je režirao Vatroslav Mimica, a scenario je takođe pisao on u saradnji sa Aleksandrom Petrovićem. Glavnu ulogu igra Franko Nero, dok u filmu možete videti i velikane našeg glumišta, kao što su Dragan Nikolić, Rade Šerbedžija i mnogi drugi. Jugoslovenska kinoteka je 2016. godine uvrstila ovaj film među sto srpskih igranih filmova koji su kulturno dobro od velikog značaja.

Ove godine se obeležava stogodišnjica postojanja baleta u Srbiji, a finale proslave obeleženo je upravo postavljanjem baleta Banović Strahinja koji je rađen na muziku Ivana Ilića, u koreografiji Ivana Kirova na redovni repertoar Narodnog pozorišta u Beogradu.

 avgust, 2024.